EFEKTI ZAKONA O RADU: "Čvor" bliže investitorima

 Prednosti i mane radnog zakonodavstva u regionu ukazuju da  su nova rešenja, ipak, opravdala očekivanja

Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, nedavno, da iz proceduralnih razloga  Zakon o radu vrati u parlament, ukazuje na mogući neuspeh pregovora  vlasti sa Međunarodnim monetarnim fondom.

I dok u komšiluku novi akt deli poslodavce i sindikalce i ugrožava aranžmane sa finansijskim institucijama, u Srbiji je  prihvaćen bez većih problema. Pravnici tvrde da se radi o takoreći istom tekstu, uz male, ali  nebitne razlike. Reč je o modelu  koje zemlje, u ovoj fazi ekonomskih promena i reformi, treba da primenuju. Šta će biti u Sarajevu pokazaće vreme, a o srpskom  Zakonu o radu  mnogo  se govorilo u medijima.

Ekonomisti su uglavnom hvalili nova rešenja kao važan iskorak ka suštinskim reformama. Idemo redom - šta su pokazale analize  resornog ministarstva;

1. Izmene i dopune donete su uz konsultaciju svih socijalnih partnera

2. Izmene i dopune  podstiču zapošljavanje

3. Izmenama ZoR uvećana su neka prava zaposlenih

4. Zakon o radu je  usaglašen sa evropskim zakonodavstvom i međunarodnim instrumentima koje je  Srbija prihvatila

5. Zakon o radu će sada stimulisati strane investicije

6. Ko radi, ne mora da se plaši otkaza (ili: do sada je bilo nemoguće otpustiti zaposlenog)

7. Izmene  omogućavaju lakše smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, odnosno smanjenje javne potrošnje

Na ove i slične tvrdnje zvaničnika reagovali su, naravno, sindikati. Od početka primene zakona prošlo je više od godinu dana, a radničke vođe saglasne su u oceni da nije doprineo otvaranju novih radnih mesta, da je dodatno narušio prava radnika i nije dao efekte koji su se očekivali i najavljivali.

Tvrde  da su  rezultati gotovo neprimetni, da zakon nije doprineo otvaranju novih radnih mesta, niti lakšem zapošljavanju. Ističu da su srpski radnici prinuđeni da se ponovo bore za čuvene "tri osmice" (osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog obrazovanja), jer, kako kažu , prava zakonski postoje, ali u praksi radnici često nemaju ni radno vreme, ni stalne prihode a ni valjane uslove za rad.

Takođe, ocenjuju sindikati, efekti  nisu onakvi kakve je Vlada najavljivala, a nije rešeno ni jedno od ključnih pitanja -  zaradae jer manje od 20 odsto privatnih poslodavaca u Srbiji redovno  izmiruje obaveze prema zaposlenima. Stav sindikata je i da su sadašnjim rešenjima radnici  postali "poslednji u lancu ishrane", odnosno,  prvo se isplaćuju dugovanja, porezi i doprinosi, a tek onda na red dolaze plate.

Sa druge strane poslodavci očekuju da će narednih godina u radnom zakonodavstvu "zaživeti još neke promene" koje njima odgovaraju. Za strane investitore neke stvari, koje se tiču poslovanja, nisu rešene na način kako je to praksa u zemljama iz kojih dolaze. Ruku na srce, radno zakonodavstvo se, u Srbiji nije menjalo više od 10 godina, a to  je materija koja će  ubuduće morati češće da se usklađuje sa evropskim standardima. Dakle, poruka investitorima, stranim i domaćim, je da ulažu, jer je akt upodobljen sa zakonodavstvom EU. Stoga je on preduslov za stranu finansijsku podršku, kreditni rejting država, kao i  privlačenje ulagača. Utisak je da su stavovi "karika" radnog lanca prilično tvrdi i nepomirljivi.

Šta je, međutim, alternativa ? Da zakon nije usvojen bilo bi  manje ulaganja, a samim tim i manje radnih mesta. Demagoške priče sindikalnih vođa zasigurno ne bi ohrabrile domaće, niti privukle strane ulagače. Dakle, vlast. sindikati i radnici , odnosno socio-ekonomsko trojstvo, moraju konačno da shvate da se ekonomski trendovi u Evropi i svetu ne kreiraju u Beogradu ili Sarajevu, već u finansijskim metropolama. Stoga  male, ekonomski slabe države poput Bosne i Srbije treba da budu dovoljno mudre i kreativne i da sopstvene  interse udenu u svetske tokove i trendove, a ne da im se suprotsstavljaju.

To je ravno pokušaju da se ,na primer, zaustavi lavina u Alpima koja melje sve pred sobom, a od stoletnih šuma pravi drva za ogrev. I ovaj ali i svi drugi zakoni usvojeni ili u proceduti,pokazuju da treba da  se  menjamo, učimo radu, redu i disciplini. Vreme samoupravljanja je, nažalost ili na sreću, zavisi iz koje perspektive posmatramo, davno prošlo vreme. Nama  na Balkanu ostaje da svoje male nestastbilne  ekonomske čamce privežemo za prekookeanske brodove. Zakon o radu samo je jedan čvor više ka tom cilju.