INTERVJU, ŠOŠKIĆ: Pogrešna politika kursa dinara

Loša monetarna koja je usmerena samo na stabilnost kursa, otežava i investicije i izvoz kao glavne razvojne poluge neophodne našoj zemlji.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, i bivši guverner Narodne banke Srbije za Ekspres govori o monetarnoj politici Centralne banke,cenovnoj stabilnosti, kursu dinara, kamatnim stopama, kao i izazovima za finansijski sistem...

EKSPRES: Da li je aktuelna monetarna politika NBS nastavak one koju su utemeljili prethodni guverneri ?

- Ne. Formalno se sprovodi monetarni model Ciljanja inflacije (Inflation targeting). Suštinski se sprovodi model Ciljanja kursa. Najbolji dokaz za tu tezu su postupanja Narodne banke Srbije, koja povremeno implicitno prelazi na ciljanje kursa, ali i ocene koje o svom radu daju predstavnici NBS u kojima su zadovoljni svojim radom iako već više od dve godine kontinuirano promašuju ciljani nivo inflacije. U poslednja 43 meseca NBS je čak 40 meseci imala inflaciju izvan inflacionog cilja. Inflacione projekcije NBS se ne ostvaruju, a izjave koje dobijamo iz NBS, nažalost, ukazuju na nerazumevanje modela ciljanja inflacije koji zvanično sprovodi NBS. To je ozbiljno pogoršanje u odnosu na pretnodni period.

EKSPRES: Kako ocenjujete politiku kamatnih stopa centralne banke, i komercijalnih banaka u Srbiji ?

- Kamatna politika NBS je u funkciji stabilnosti kursa, a ne u funkciji postizanja inflacionog cilja što bi inače trebalo da bude slučaj. Poslednjih godina referentna kamatna stopa NBS je u proseku visoka za uslove inflacije koja je ispod inflacionog cilja i za uslove recesije ili vrlo niske stope ekonomskog rasta koje imamo poslednjih godina. Neadekvatna monetarna politika koja odstupa od zvaničnog modela naše monetarne politke, po mom mišljenju, nosi deo odgovornosti za, poslednjih godina, najniže stope privrednog rasta Srbije u našem regionu.

EKSPRES: Da li podržavate metode kojima NBS upravlja kursom dinara ?

- Ne. Politika je pogrešna, mada mnogi to ne vide jasno. Politika kursa dinara treba da bude u skladu sa Ciljanjem inflacije, bar dokle god zvanično primenjujemo taj monetarni model. Poslednjih godina politika kursa odstupa od našeg zvaničnog monetarnog modela. Dovoljno je pogledati intervencije na deviznom tržištu poslednjih meseci. Potrošeno je više od 600 miliona evra na deviznom tržištu. Važno je da znamo da te intervencije istovremeno znače povlačenje dinara u protivvrednosti tih intervencija. Dakle, mi smo od početka godine povlačili dinare za 600 miliona evra u situaciji kada imamo izuzetno nisku i ranjivu stopu privrednog rasta i inflaciju ispod inflacionog cilja. Dok svi drugi u uslovima niske inflacije imaju ekspanzivnu monetarnu politiku i pribegavaju nestandardnim merama upumpavaja novca da bi podigli inflaciju i privredni rast (FED od 2009., Banka Engleske, Banka Japana, ECB), mi u suštinski istim uslovima povlačimo dinare. Ko to misli da ima smisla? Ako i ove godine ne ostvarimo očekivanu stopu privrednog rasta ne treba da zaboravimo da je NBS povlačila novac tokom godine, kao što smo zaboravili da je NBS povlačila novac nepotrebnim intervencijama početkom 2014. godine, kada smo godinu završili sa padom BDP-a od -1,8 odsto. Srbija treba da napravi promenu u strukturi privrednog rasta u pravcu investicija i izvoza. Loša monetarna politika koja je prerestriktivna za uslove preniske inflacije i preniske stope privrednog rasta, bez zvaničnog osnova, tj. samovoljno usmerena samo na stabilnost kursa, otežava i investicije i izvoz kao glavne razvojne poluge neophodne našoj zemlji. Ako ne znamo ili ne želimo da sprovodimo zvanični model monetarne politike, mnogo je bolje to i priznati i otvoreno tražiti alternativu. Ovako ne koristimo prednosti zvaničnog modela, a nemamo prednosti alternativnih monetarnih
modela.

EKSPRES: Da li je očuvana cenovna stabilnost u našoj zemlji ?

- Da, ali na nivou ispod inflacionog cilja. Sve zemlje koje ciljaju inflaciju i imaju inflaciju ispod inflacionog cilja, vrlo ozbiljno rade na tome da otklone uzroke tog podbacivanja i da unaprede svoje alate monetarne politike i često uvode nestandardne mere kakve su i kvantitativne olakšice. Samo mi kontinuirano promašujemo inflacioni cilj i zadovoljni smo time i, praktično, ništa ne činimo da bismo vratili inflaciju na ciljani nivo. Čak i radimo suprotno, kao što je slučaj sa intervencijama na deviznom tržištu početkom ove godine. Takvo nerazumevanje zvaničnog modela i/ili stabilizovanje kursa mimo ekonomskih rezona i zvaničnog monetarnog modela (verovatno radi sticanja političkih poena jer se stabilnost kursa u javnosti doživljava kao uspeh) je štetno i ima svoju cenu: niže stope privrednog rasta i zaposlenosti u zemlji.

EKSPRES: Da li pored ponuđenih rešenja ima još neiscrpljenih mogućnosti za problem švajcarskog franka ?

- Kao što znate NBS je zabranila kreditiranje u švajcarskim francima tek početkom 2011. (kada sam ja obavljao funkciju guvernera), a tada je već nažalost bilo kasno.... Naknadno je teško bilo šta učiniti, a ne izazvati neki drugi problem, jer je ključno pitanje ko će snositi teret kursnih razlika (država tj. poreski obveznici, banke tj. svi klijenti banaka ili dužnici koji su takve kredite uzeli). Mislim da je uz fleksibilnost banaka i eventualno neki regulatorni podsticaj od strane NBS, moguće naći realno i prihvatljivo rešenje.

EKSPRES: Kako ocenjujete kamatnu politiku Evropske centralne banke ?

- Evropska centralna banka čini šta može da podstakne privredni rast i inflaciju. Gotovo nulta referentna kamatna stopa i negativna kamatna stopa na tzv. depozitne olakšice imaju za cilj da obnove kreditni rast, privredni rast i podignu inflaciju. Ipak, moramo imati u vidu da monetarna politika asimetrično deluje na agregatnu tražnju. Kada je restriktivna, relativno efikasno utiče na pad tražnje, ali kada je ekspanzivna (kao što je sada slučaj), njen uticaj je manje direktan jer dosta zavisi psihologije tržišnih učesnika tj. od očekivanja transaktora.

EKSPRES: Zašto je ECB odlučila da poveća mesečnu primarnu emisiju na 80 milijardi evra ?

- Da bi podstakla kreditiranje i privredni rast i inflaciju. ECB time sprovodi tzv. „kvantitativne olakšice“ ali sa zakašnjenjem u odnosu na američki FED koji je te operacije započeo još 2009. To je program kupovine obveznica, koji ima za posledicu rast likvidnosti bankarskog sektora. Ali ako ta likvidnost iz banaka ne ide ka korisnicima kredita, onda su rezultati takvih operacija ograničeni.

EKSPRES: Da li je utemeljena i ozbiljna najava Kine i Rusije da u međunarodnm transakcijama uvedu svoju - rezervnu valutu ?

- Mislim da će dolar još dugo biti glavna rezervna valuta u svetu i da jedina realna konkurancija dolaru može biti evro.

EKSPRES: Šta su za finansijski sistem u našoj zemlji najveći izazovi ?

- Vrlo visoka evroizacija, visok nivo problematičnih kredita, nerazvijenost pojedinih segmenata finansijskog sistema (tržište hartija od vrednosnosti, nebankarske kreditne institucije), nedovoljno precizno vrednovanje kolaterala, nedovoljno podtsticajna regulativa banaka za veći kreditni rast, nedovoljna raspoloživost mehanizama za lakši pristup finansiranju malih i srednjih preduzeća (naročito u razmenljivom delu BDPa). Ipak, ključni problemi finansijskog i ukupnog privrednog sistema naše zemlje leže u slabim institucijama (podložnim poličkom uticaju, nedovoljno kompetentne i nedovoljno efikasne).