INTERVJU, VLADIMIR KRULJ: Nastaviti započeti put reformi

Vladimir Krulj, profesor Univerziteta u Luvenu (Belgija), i ekonomski savetnik u Vladi Srbije za Ekspres govori o reformama koje će biti dovršene tokom ove godine, izazovima za srpske vlasti, “rekonstrukciji” Evropske unije, kao i o migrantskoj krizi

EKSPRES: Kako je došlo do smanjenja javnog duga za više od 300 miliona evra ?

- Sa jedne strane, zbog veoma dobrih rezultata u fiskalnoj konsolidaciji početkom ove godine (da potsetimo, umesto planiranih 62 milijarde , deficit budžeta bio je samo oko 15 milijardi dinara), nije bilo potrebe za novim zaduživanjem, već je bilo i sredstava da se neke obaveze izmire. Pozitivan uticaj na nivo javnog duga imale su i kursne razlike, koje su oborile vrednost duga u dolarima. Ovo su pozitivni pokazatelji koji daju realnu nadu da bi u ovoj godini mogao da bude zaustavljen rast javnog duga i u nominalnom iznosu, i u procentu učešća u BDP-u, i da se stvore uslovi da javni dug u narednom periodu počne postepeno da se smanjuje.

EKSPRES: Da li nas posle izbora očekuje nastavak ekonomskih reformi ?

- Verujem da će posle izbora biti nastavljen program ekonomskih reformi, jer je to jedini ispravan put Srbije. Isto tako, verujem i da posle izbora neće doći do neke ozbiljnije rekonstrukcije aktuelne ekonomske vlasti, tako da mislim da će započeti put reformi biti nastavljen. Srbija nema mnogo izbora - ekonomske reforme su jedini način da se održi makroekonomska i fiskalna stabilnost, i da se stvore uslovi za održivi privredni rast.

EKSPRES: Da li će proces privatizacije biti završen do sredine godine ?

- Ekonomske vlasti čine sve što je u njihovoj moći da pronadju partnere za preostala strateška preduzeća. Vidimo da je nadjeno rešenje za Železaru Smederevo, raspisan je javni poziv za Galeniku, intenzivno se razgovara sa potencijalnim strateškimi partnerima i za druga preduzeća. Kao što smo čuli od resorsnog ministarstva privrede, neće biti produžavanja roka za zaštitu od naplate poverilaca za ta preduzeća, koji je zakonom odredjen za kraj maja meseca, ali je sigurno da će se intenzivno raditi na pronalaženju modela da strateška preduzeća nastave da posluju na tržišnim principima. Najveći problem su sigurno RTB Bor i rudnik Resavica, ali se i za njih traži održivo rešenje. Proces privatizacije se privodi kraju, posle 15-tak godina, i biće praktično zaokružen kada se završi proces sa strateškim preduzećima. Aktuelne ekonomske vlasti su dobile nezahvalan zadatak da rešavaju pitanje tzv. ,,preduzeća u restrukturiranju", sa svim njihovim problemima, i to u uslovima globalne finansijske krize, kada je broj investitora značajno manji. Na žalost, u slučaju ovim preduzeća, neke prethodne ekonomske vlasti su propustile šansu da u znatno boljim ekonomskim okolnostima (pre 2008. godine na primer), rešavaju status preduzeća u restrukturiranju, što bi omogućilo da više tih preduzeća opstane, da se lakše nadju strateški partneri i da na kraju krajeva sve bi to znatno manje koštalo budžet. Medjutim,, nekadašnje vlade su taj posao izbegavali da sprovedu, iz nekih političkih ili socijalnih razloga.

EKSPRES: Šta je sa reformama u javnim preduzećima ?

- Proces reformi u javnim preduzećima je dugoročan proces. Medjutim, već su vidljivi prvi rezultati tog procesa reformi u javnim preduzećima. Osetno je smanjen gubitak u javnim preduzećima u poslednje dve godine, a profit koji javna preduzeća uplaćuju u budžet je znatno veći, čak veći i od planiranog i očekivanog. Naravno, ima tu još dosta posla u narednom periodu, posebno u onim najvećim javnim preduzećima, poput EPS-a, Železnice, Srbijagasa, ali je pozitivan pomak vidljiv, i tek u narednom periodu treba očekivati prave rezultate reformi javnih preduzeća.

EKSPRES: Kakav je uticaj migrantske krize na ekonomiju Evropske unije ?

- Migrantska kriza je ozbiljno uzdrmala Evropsku Uniju, posebno zbog činjenice da zemlje članice nisu mogle da se dogovore o ,,jedinstvenom odgovoru,, na tu krizu. Ova kriza je i u političkom ali i u ekonomskom smislu pogodila EU, i praktično uzdrmala njene temelje. Kao prateća posledica toga je jačanje ekstremno desničarskih i ,,evroskeptičnih,, političkih opcija u zemljama članicama, čak i u onim najrazvijenijim poput Francuske i Nemačke. U uslovima još uvek nezalečene ekonomske krize, zbrinjavanje više od milion izbeglica koji su stigli u EU sa Bliskog Istoka, je bio ozbiljan problem. Zatvaranje granica i sporazum sa Turskom o zatvaranju rute za izbeglice ka EU, samo je donekle primirio problem, ali tek predstoji rešavanje ključnog problema - rešavanje statusa više od milion izbeglica - od socijalnog do egzistencijalnog.

EKSPRES: Sve ma nje se govori o grčkoj ekonomskoj krizi. Da li je rešena, pala u zaborav, ili se primirila ?

- "Grčka kriza" je dogovorom sa kreditorima praktično "imobilizirana". Svima je jasno da problem grčkog duga nije moguće finalno rešiti bez otpisa dela duga, što je u ovom trenutku za kreditore neprihvatljivo. Oni žele da nateraju Grčku da restriktivnim fiskalnim merama, prodajom imovine i sl. otplate što je veći deo duga moguće, ali je sigurno da oni ne mogu pokriti ni neki značajniji deo duga večim od 330 milijardi evra. Pitanje eventualnog izlaska Grčke iz Evrozone je odloženo za neka bolja vremena, kada će se ponovo otvoriti pitanje opstanka Grčke u zoni jedinstvene evropske valute. Pitanje je da li će se u nekim drugačijim ekonomskim ali i političkim okolnostima po svaku cenu čuvati Grčka u okviru Evrozone, ili će se ekonomski realno sagledavati situacija.  U svakom slučaju, ,,grčka kriza,, se samo primirila, do nekog trenutka kada će se steći uslovi da se ta priča razrešava na efikasan način - kroz otpis dela dugova i sl. a koji će u tom trenutku biti prihvatljiv na kreditore. Ili kroz prihvatljive uslove nekog "Grexit"-a.

EKSPRES: Šta nas očekuje na evro-putu Srbije. Koja su sledeća poglavlja za otvaranje ?

- Srbija je ušla u proces pregovora o poglavljima, ali vidimo da se tu suočavamo sa ,,ucenjivanjem,,  pojedinih članica EU, u slučaju otvaranja poglavlja 23 i 24 sa blokadom Hrvatske. Ipak verujem da će Evropska komisija i najznačajnije zemlje članice EU, pre svih Nemačka, odblokirati ovaj proces i da će Srbija tokom ove godine otvoriti više pregovaračkih poglavlja, a neka manja, tehnička poglavlja bi mogla biti i zatvorena tokom ove godine. U svakom slučaju, Srbiju u narednih nekoliko godina očekuje intenzivan pregovarački proces, koji će podrazumevati i dodatno uskladjivanje sa pravnim tekovinama EU, i striktnu primenu evropskih pravila od ekonomije do pravosudja. Mislim da je Srbija spremna za taj proces, i da sa tehničkog aspekta u tim pregovorima ne bi trebalo da bude ozbiljnijih problema. Ipak, treba računati da će pojedine zemlje pokušavati da zloupotrebe pravilo konsenzusa i da blokiraju naš pregovarački proces, kako bi ostvarili neke svoje parcijalne interese. Ta pitanja bi trebalo rešavati u dijalogu pre svega sa institucijama EU, posebno sa Evropskom Komisijom.

EKSPRES: Da li u EU postoji zamor od proširenja ?

- Evropska unija se suočava sa čitavim nizom problema i izazova - migrantska kriza, još uvek nesanirana ekonomska kriza, jačanje ekstremne desnice i ,,evroskeptičnih,, stranaka, teroristička pretnja, pretnja "Brexit"-a, još uvek nerešena ,,grčka kriza", stabilnost Evrozone, kriza u odnosima sa Rusijom itd. sve su to problemi koji udaraju direktno na temelje Evropske Unije, i zahtevaju ozbiljno preispitivanje i njenu konsolidaciju. I zbog toga je EU u ovom trenutku fokusirana na svoje unutrašnje probleme, koji mogu da ugroze opstanak Unije u obliku koji nam je sada poznat. I zato se možda stiče utisak da postoji odredjeni ,,zamor,, od proširenja u okviru Unije. U suštini, EU je sada u fazi svojevrsnog ,,preispitivanja,, i rekompozicije, kako bi se pronašao modus za dalji razvoj i jačanje EU. Taj proces ne može i ne sme da traje predugo, čak bi morao da bude veoma brz, obzirom na intenzitet i brojnost problema koje treba rešiti.
Tako da verujem da ćemo mi relativno brzo videti prema kakvoj to EU mi idemo, i kakva će nas EU sačekati kada završimo proces pregovora o poglavljima.

EKSPRES: Koliko je realna politička i ekonomska “rekonstrukcija” Evropske unije ?

- Politička i ekonomska rekonstrukcija EU nije samo realna, ona je neophodna u sadašnjim okolnostima. Sporost i teškoće u rešavanju ključnih problema koji sada muče EU nameće potrebu da se ona funkcionalno promeni. Zvanični Brisel je primoran da pravi ozbiljne i brze promene, jer je pritisnut velikim problemima, poput migrantske krize, još uvek prisutne ekonomske krize, jačanjem ekstremne desnice i ,,evroskeptičnih,, stranaka,  pritiskom Britanije za redefinisanjem odnosa u EU pod pretnjom napuštanja Unije, ,,grčkim problemom, koji i dalje tinja itd. EU teško nalazi jedinstveni odgovor na te probleme, neefikasno i sporo reaguje na njih, i zato ti problemi postaju sve vidljiviji i sve ozbiljnije udaraju na temelje EU. Evropskoj Uniji je potrebno ,,više Evrope", a ne vraćanje na decentralizaciju na kojoj insistira Velika Britanija. Samo jača integracija može sprečiti novu ,,krizu javnog duga" u Evrozoni, može obezbediti jedinstveni odgovor na terorističke pretnje, doprineti rešavanju migrantske krize itd. Zato je politička i ekonomska ,,rekonstrukcija" EU nasušna potreba, a videćemo da li će evropska elita biti sposobna da to pretoči u realnost. U suprotnom, EU će teško opstati u obliku koji sada poznajemo.