NOVI PUT SVILE: Da li Srbija na leđima Kine može postati kičma jugoistočne Evrope

Kineske investicije u Srbiji i realizacija zajedničkih projekata sa Kinom značajno mogu da ubrzaju ekonomski rast Srbije, naročito njene infrastrukturne i trgovinske potencijale. Za Srbiju je važno to što Kina ne uslovljava projekte u kojima učestvuje, a partnere svakako ne bira iz ljubavi već traži zajednički interes

Srbija svoj povoljan geografski položaj i tradicionalno dobre odnose sa Kinom pokušava da maksimalno iskoristi u sprovođenju kineske inicijative "Jedan pojas - jedan put". Zasad joj to dobro ide i srpski zvaničnici se ne bez razloga hvale da je Srbija dobila lidersku poziciju u regionu u zajedničkim projektima sa Kinom, što se videlo i na Petom samitu "Kina plus 16 zemalja centralne i istočne Evrope" održanom i Rigi 5. i 6. novembra.

Na tom skupu Srbija je potpisala ugovore u vrednosti 734 miliona evra, što nije uspela nijedna druga zemlja. Zbog toga i ne čudi izjava kineskog ambasadora u Srbiji Lija Mančanga da je negde rečeno da je to u stvari bio samit Kina+1+15, jer je posebna pozicija pripala Srbiji. Za specijalni status Srbija se i ranije izborila privlačenjem kineskih investicija, a i Treći samit Kine i zemalja centralno-istočne Evrope održan je Beogradu 2014. godine. Prvi takav skup održan je u Varšavi 2012, drugi 2013. u Bukureštu, a četvrti 2015. u kineskom gradu Sudžou.

Za "Novi put svile" Kina je spremila 900 milijardi evra, za evropske zemlje fond iznosi 100 milijardi, a Srbiji je do sada opredeljeno oko 1,5 milijarde. Važno je to što Kina ni na koji način ne uslovljava projekte u kojima učestvuje, a partnere svakako ne bira iz ljubavi već traži zajednički interes

Kina je "Jedan pojas - jedan put", odnosno svoj "novi put svile" promovisala 2013. godine, kada je predsednik te najmnogoljudnije zemlje Si Đinping ambiciozno saopštio da je za taj plan spremno 900 milijardi evra za projekte u više od 60 zemalja u narednih 35 godina. Za evropske zemlje pominje se fond od 100 milijardi evra, a Srbiji je do sada opredeljeno oko 1,5 milijardi evra. Projekat podrazumeva finansiranje izgradnje železničkih pruga, auto-puteva, naftovoda, gasovoda, internetskih mreža, pomorske i druge infrastrukture, kako bi se napravio kopneno-morski put za transport robe od Kine do Evrope i Afrike. Saobraćajni koridor prilazio bi kroz područje od 340.000 kvadratnih kilometara na kome živi 32 miliona ljudi.

Za Srbiju je, kako ukazuju analitičari, važno to što ni na koji način Kina ne uslovljava projekte u kojima učestvuje, a partnere svakako ne bira iz ljubavi već traži zajednički interes. Kini zajednički projekti sa evropskim zemljama pomažu u rešavanju nekih od problema sa prekomernim kapacitetima u pojedinim industrijama i otvaraju izvozna tržišta. Kina, kao druga najveća ekonomska sila, trenutno je najveći investitor u svetu i njene godišnje investicije su oko 90 milijardi dolara.

Srbija je na važnom mestu na mapi koju je Kina iscrtala za širenja svoje ekonomije na dva kontinenta, a kao kandidat za ulazak u Evropsku uniju prinuđena je da se ubrzano razvija i dostiže evropske standarde. Srbija i Kina uspostavile su diplomatske odnose 1955. godine, imaju sporazum o strateškom partnerstvu, Kina je jedan od stubova spoljne politike Srbije i najvažniji spoljnotrgovinski partner u Aziji. Sve su to aduti zbog kojih kineski zvaničnici smatraju da bi Srbija mogla da bude njihov oslonac u realizaciji velikih infrastrukturnih i energetskih projekata u centralno-istočnoj Evropi. Pojedini analitičari tvrde da je to za Srbiju prevelik zalogaj jer je siromašna zemlja sa velikim unutrašnjim i regionalnim problemima i da je moguće da će Kina, ako Srbija ne bude ubrzano rešavala te probleme, potražiti novu "tačku oslonca" u ovom delu Evrope.

Pouzdan investitor

Kina se kao ozbiljan investitor u Srbiji do sada dokazala u izgradnji beogradskog Pupinovog mosta na Dunavu, koji povezuje Zemun i Borču, koji je kreditirala sa 170 miliona evra, učestvuju u izgradnji elektrane Kostolac B, gde bi trebalo da investicija bude oko milijardu evra, kao i delova auto-puta na Koridoru 11 od Beograda ka južnom Jadranu. Kineske tehnološke kompanije "Huavej" i "Lenovo" odavno su prisutne na tržištu Srbije, a u Bariču kineska kompanija "Mei Ta" gradi fabriku za izradu automobilskih delova i motora.

Veliki zajednički projekat koji predstoji, u saradnji sa Mađarskom, jeste izgradnja železničke pruge između Beograda i Budimpešte jer je namera da se uspostavi jedinstven železničko-transportni carinski sistem kojim bi roba iz Kine bila transportovana od luke Pirej do centralne Evrope i obrnuto. Kina je nameru da gradi tu "kopneno-morsku ekspres liniju" potvrdila kada je aprila prošle godine od grčke vlade kupila većinsko vlasništvo u lici Pirej za 368,5 miliona evra.

U Rigi je potpisan ugovor za izgradnju prve deonice brze pruge Beograd - Budimpešta kroz Srbiju, kao i Memorandum o finansiranju čitavog projekta na teritoriji Srbije. Komercijalni ugovor sa kineskom Eksim bankom o finansiranju deonice od Beograda do Stare Pazove vredan je 319 miliona dolara, a radove će izvoditi konzorcijum kineskih kompanija "Čajna reilvej internešenel" i "Čajan komjunikejšn konstrakšn kompani". Do 2018. godine trebalo bi da se izgradi pruga za brzine do 200 kilometara na sat, koja će skratiti vreme putovanja između srpske i mađarske prestonice na manje od tri sata. Ugovor predviđa da u izgradnji dvokolosečne pruge od Beograda do Stare Pazove, dužine 34,5 kilometara, domaće firme mogu da učestvuju do maksimalnih 46 odsto u izvođenju radova i nabavci robe. Ukupna dužina pruge je 350 kilometara, a Srbiji će biti izgrađeno 180 kilometara pruge, a već se uveliko radi deo od Stare Pazove do Novog Sada, što se finansira ruskim kreditom. Teretni voz od Beograda do Subotice sada putuje sedam sati, a 40 miliona tona robe godišnje se preveze tom prugom.

U prestonici Letonije zvaničnici Srbije potpisali su sa Eksim bankom i ugovor o finansiranju izgradnje auto-puta Surčin - Obrenovac vredan 208 miliona evra, a sa kineskom kompanijom "Pauer konstrakšn korporejšn of Čajna" komercijalni ugovor za nastavak izgradnje obilaznice oko Beograda vredan 207 miliona evra. Ugovorom su obuhvaćeni radovi na deonici od Ostružničkog mosta do Bubanj potoka, dužine 19,5 kilometara. Iako nema zvaničnih podataka, "procurile" su informacije da su svi ugovori sa rokom otplate od 20 godina, sa počekom od pet godina i kamatom od dva od 2,5 odsto godišnje, što su uslovi po kojima je Kina do sada kreditirala projekte u Srbiji.

Za Srbiju je važno to što je potpisala i sporazum o bezviznom režimu sa Kinom za putovanja do 30 dana. Niko ne očekuje da će veliki broj od 1,3 milijarde Kineza odmah od 1. januara iduće godine pohrliti u Srbiju, ali svakako će ih biti više nego sada. Srbija nema more poput Hrvatske, gde godišnje boravi oko 111.000 Kineza, dok ih je u Srbiji manje od 15.000, ali ima banje, istina uglavnom u lošem stanju, pa će kineskim investitorima biti ponuđeno strateško partnerstvo ili većinsko vlasništvo u banjama. U cilju privlačenja turista, iz Kine su i planovi o uvođenju direktnog leta od Beograda do Pekinga, koji su u poodmakloj fazi.

Poslovi u regionu

Među retkim informacijama šta su druge zemlje ponudile Kini u Rigi, kakve projekte i ugovore, jeste i ona da je Hrvatska potpisala Memorandum o razumevanju o saradnji na području luka i lučkih industrijskih parkova. Hrvatski zvaničnici ocenili su da je to dobar i kvalitetan okvir za moguća ulaganja Kine u Hrvatsku, u infrastrukturu i u trgovinu. I Hrvatska je u pripremi direktnog leta do Pekinga, koji se smatra ekonomskim projektom, dok se u toj zemlji plan Srbije o uvođenju leta do Pekinga smatra političkim projektom.

U Crnoj Gori je Kina zainteresovana za preuzimanje poslova u brzorastućem sektoru turizma, a do sada je ulagala u infrastrukturne projekte. Kineska kompanija "Civil Engineering Construction Corporation" je gradila deo od 10 kilometara pruge od Bara ka Srbiji, a kompanija "Čajan pasifik konstrakšn grup" potpisala je ugovor za izgradnju autoputa između Crne Gore i Albanije.

Kinesko prisustvo u Bosni i Hercegovini vidljivo je u dve termoelektrane na ugalj, jednu u Republici Srpskoj, a drugu u Tuzli. Prednosti te zemlje u privlačenju kineskih investicija jesu u višku električne energije, pa su očekivanja da će ih najviše biti u tom sektoru.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić bio bi veoma srećan da može da objavi da je u Kini našao spasonosno rešenje za Rudarsko-topioničarski basen Bor, slično kao što je urađeno sa Železarom Smederevo. Tu čeličanu preuzeo je prošle godine kineski "Hestil" za 46 miliona evra i već je uspeo da poveća proizvodnju i broj zaposlenih, kojih je bilo 5.000. Vučić je više puta rekao da je spreman da i na kolenima da moli za RTB jer to veliki gubitaš kojeg niko neće. On je u Rigi zamolio kineskog premijera Li Kećianga da pomogne Srbiji da reši slučaj RTB - a, ali nije dobio nikakav odgovor. "Oni su poslali svoju najmoćniju kompaniju da se bavi time i to je za Srbiju jedna od ključnih stvari", rekao je srpski premijer.

Ranije je kineska kompanija "Li Ten" pokazivala interes da postane strateški partner borske kompanije, gde je oko 4.200 radnika, a sada se pominje da Vučić ima velika očekivanja od kompanije "Čajna pauer", čiji su predstavnici krajem jula ove godine posetili Bor. Ta kompanija jedna je od pet najvećih u Kini, bavi se proizvodnjom uglja i aluminijuma, železnicama i lukama. U vlasništvu ima hidrocentrale, nuklearne centrale, termoelektrane i postrojenja za proizvodnju novih izvora energije.

Prema oceni stručnjaka, kineske investicije u Srbiji i realizacija zajedničkih projekata sa Kinom značajno mogu da ubrzaju ekonomski rast Srbije, naročito njene infrastrukturne i trgovinske potencijale. Time bi zemlja postala transportna i trgovinska kičma Jugoistočne Evrope koja povezuje tri kontinenta, a pre svega prihvatljivi i ekonomski stabilniji kandidat za članstvo u EU, što je prioritet srpkih vlasti. Takođe, ukazuju da bi Srbija na taj način mogla da dobije preko potrebne investicije u infrastrukturu, da ojača energetsku bezbednost i da poveća izvoz.
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić smatra da će dosadašnje kineske investicije u Srbiji dati svakako podsticaj ekonomskom razvoju, ali za nekoliko godina.

- To može da ima i direktnog trenutnog efekta na građevinsku aktivu u toku gradnje i realizacije investicije i po tom osnovu i na dinamiku rasta BDP-a. Ono što ostane (izgrađeni objekti) kao nova aktiva će dati svoj doprinos u godinama koje dolaze. Taj doprinos će u nekim bitnim sektorima biti merljiv, pogotovo kada govorimo o energetici, budući da su u tom sektoru kapaciteti ograničeni i da svaki novi kapacitet širi okvir za budući napredak jer postojeći kapaciteti ne dozvoljavaju novo širenje industrijske proizvodnje - kazao je Nikolić.

Komentarišući mogućnost nekih novih većih kineskih investicija u Srbiji, on je naveo da Kinezi ulaze u veće infrastrukturne projekte ili značajnije kompanije kakvih Srbija nema, osim RTB-a, zbog čega bi podržao predlog predsednika Srbije da Kinezi uđu i izgrade takav jedan megaprojekat kakav on zagovara, a to je izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar.

- To su projekti po njihovoj meri, nije za njih da grade most od 300 metara već mislim na projekte od desetina milijardi evra. Treba za njih smisliti jedan takav projekat - predložio je Nikolić.

O projektu Dunav-Morava-Vardar sanjaju još neki, poput bivšeg ministra rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića, koji je sada ambasador Srbije u Pekingu, pa će možda i on jednog dana biti deo "novog puta svile".

KINA ŽELI I LUKE NA DUNAVU

Iz kineskih kompanija potvrdili da su zainteresovani da imaju luku na Dunavu, i to upravo na njegovom toku kroz Srbiju. Te luke mogle bi da budu bescarinske zone i tranzitna mesta za kinesku robu, koja bi rečnim putem stizala na tržišta u Evropi. Dunav, najduža reka u EU i druga u Evropi, jeste rečni koridor koji preko Crnog mora i kanala Rajna-Majna vodi do Severnog i Baltičkog mora. Basen Dunava pokriva područja 10 zemalja. Pominje se da bi prva kineska luka na Dunavu bila upravo u blizini Pupinovog mosta, ne zbog toga što ga je gradila kineska kompanije, već zbog dobre pozicije.

USKORO PRVA KINESKA BANKA U BEOGRADU 

Kineska državna banka (Bank of China), koja posluje u više od 40 zemalja, priprema se za otvaranje sedišta u Beogradu. Trebalo bi da do kraja godine bude završena ta procedura kako bi banka počela da posluje početkom 2017. godine. Od decembra 2014. u Mađarskoj je sedište za centralno-istočnu Evropu te pete najveće banke u svetu i najstarije banke u Kini, sa tradicijom dužom od jednog veka. Očekuje se da će prva kineska banka u Srbiji finansirati kineske i srpske kompanije koje će zajednički nastupati na trećim tržištima i podržavati kineske investicije, a nema najava da li je u planu poslovanje sa stanovništvom.