"PANAMSKA DOKUMENTA": EU za oštru borbu protiv utaje poreza

Pet vodećih evropskih država založilo se za pokretanje borbe protiv poreskih rajeva, pozivajući velike sile iz Grupe 20 da "stave tačku" na tajnost fiktivnih kompanija koje omogućavaju utaju poreza i pranje novca

VAŠINGTON - U do sada najsnažnijoj reakciji na aferu "Panamski papiri", u kojoj je u javnost procurelo 11,5 miliona poverljivih dokumenata koji sadrže detaljne informacije o 214.000 ofšor preduzeća, ministri finansija Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Španije su predložili sastavljanje "crne liste" poreskih utočišta, kao što je Panama, ukoliko te države ne pristanu na razmenu podataka o korporacijama, prenosi agencija Frans pres.

Taj predlog je iznet na prolećnom zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu, gde se o pitanju borbe protiv utaje poreza raspravljalo kao o jednom od načina za pružanje pomoći državama sveta u unapređenju stanja javnih finansija i podsticanja privrednog rasta.U pismu dostavljenom članicama G20, koje su takođe imale sastanak u Vašingtonu, pet evropskih ministara finansija je predložilo kreiranje transnacionalnih registara koji će identifikovati vlasnike kompanija, trastova, fondacija i drugih entiteta, koji su uspeli da se sakriju od poreskih vlasti i implementacije zakona.  Nedavno curenje podataka iz Paname je pokazalo koliko je važna borba protiv utaje poreza, agresivnog poreskog planiranja i pranja novca", navodi se u zajedničkom saopštenju pet evropskih ministara finansija.

Istovremeno, predsednik Svetske banke Džim Jong Kim ja izjavio da nezakonite finansijske aktivnosti koje omogućavaju poreska utočišta podrivaju borbu protiv siromaštva, prenosi AFP
Jasno je, poslovično hladnim poreznicima da najbogatiji i najmoćniji ljudi na svetu skrivaju svoje bogatstvo od poreskih organa. Ozbiljne analize ukazuju da deset odsto najbogatijih ne plaća poreze, kao i deset odsto najsiromašnijih , jer nemaju od čega. Poreske administracije najbogatijih zemalja starog kontuinenta automatski će razmenjivati informacije o identitetu vlasnika kapitala koji „beži“ na Kajmanska, Devičanska ostrva,kao i druge of-šor zone. Sakrivanje ogromnog bogatstva u mračnim, i nevidljivim uglovima svetskog finansijskog sistema, bar prema najavama, više neće biti moguće. U zvaničnom Londonu, odakle je i potekla ta inicijativa, nedvosmisleno su rekli da će sve učiniti da javnost sazna ko sve poseduje kompanije i firme u poreskim rajevima širom sveta. Akcija je najavljena prilično ambiciozno, pa će za otkrivanje tih i takvih “poslovnih lidera” biti potrebni i državni resusi uključujući i “nevidljive prste”, i „skener poglede“ obaveštajnih službi. Takve firme se , inače, koriste za izbegavanje plaćanja poreza, pranje ogromnih količina novca, kao i za koruptivne aktivnosti.

Džon  Ozborn, ministar finansija Velike Britanije je na prolećnom sastanku Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu izjavio:
-Jaki reči osude nisu dovoljne. Nije cilj prikupiti  dodatnu funtu ili dolar poreza, ili strpati  nekolicinu kriminalaca u zatvor. Potrebna je međunarodna akcija odmah.To je konkretna akcija u borbi protiv utaje poreza. Nadam se da će propisi, koji će stupiti na snagu u januaru 2017. godine,  biti prihvaćeni i u drugim zemljama.

Angel Guria, generalni sekretar Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, rekao je da očigledno dosadašnji međunarodni napori nisu bili dovoljni za otkrivanje i razbijanje lanca utaje poreza i pranja novca.
- Nije bilo iznenađenje da su bogati i moćni  koristili Panamu da izbegnu plaćanje poreza. Poznato je, da je  "to  jedna od retkih zemalja koja je protiv" međunarodnih mera za poboljšanje  naplate poreza,  i javnog uvida u strukturu  vlasništva kompanija. Moramo da otkrijemo način rada profesionalnih krugova - advokati računovođe, finansijske institucije - koje igraju ključnu ulogu u čuvanju tajni u poreskim rajevima.
Međutim, ministri finansija ostalib evropskih država bili su prilično sumnjičavi, kada su čuli za planove njihovih kolega iz Velike Britanije. Blumberg je izvestio da će zvaničnici Velike Britanije nastaviti da se odupiru pritiscima da se odloži reforma. Takve ideje uglavnom dolaze iz Pariza. U svakom slučaju neophodni su zajednički koraci ka daljoj transparentnosti. Na primer, Velika Britanija se već obavezala da bude javno dostupan registar  vlasništva, dok  mnoge druge zemlje uvode registre nekretnina koji će biti poverljivi..
Ta inicijativa nije potpisana od  drugih zemalja članica G20, uključujući  i SAD, koja  se protivi ideji da katastarske knjige budu u potpunosti dostupne javnosti. Čeka se , takođe, stav i Kine i Rusije čiji su bogati državljani veoma zastupljeni u „panamskim dokumentima“
Nedavno  curenja poverljivih podataka iz Paname pokazuje ogromnu važnost borbe protiv utaje poreza, agresivnog poreskog planiranja, i pranja novca ... Kriminalci nastavljaju da iznalaze načine da iskoriste pukotine u postojećem sistemu, uspostavljanju složene strukture u različitim zemljama, a  često na više destinacija skrivaju svoje poslovne aktivnosti. Jasno je - to zahteva globalni odgovor, poruka je iz Vašingtona.

Mišel Sapin, francuski ministar finansija je ukazao je da su „Panamski papiri“  udahnuli novu energiju za obračune protiv poreskih utaja.
- Postalo je jasno je da je potrebna potpuna prekogranična transparentnost. Treba razviti i međunarodne instrumente koji će se baviti tim problemom.
Inače, postoje i relevantna mišljenja da  Velika Britanija igra ključnu ulogu u svetu u potpomaganju izbegavanja poreza, zbog egzotičnih ostrva koja su pod njenom jurisdikcijom još iz imperijalnih vremena. Pojedini stručnjaci tvrde i da je London najveći ofšor  centar na svetu, gde se sliva kapital bogatih Arapa, Rusa, Evropljana, Azijata...

OF ŠOR TRESAO VLADU U LONDONU

Nekoliko hiljada ljudi  tražilo je strožije poreske zakone kako bi se sprečile zloupotrebe u ofšor zonama. Mnogi su tražili  i ostavku premijera Dejvida Kamerona, koji je, nedavno, priznao da je imao akcije u kompaniji svog oca na Sejšelskim ostrvima. Kao uzor poslužili su im demonstranti u Rejkjaviku na Islandu, koji su isforsirali ostavku tamošnjeg predsednika Vlade, Sigmundura Davida Gunlaugsona. Kameron je prvo tvrdio da nema nikakve veze sa očevom kompanijom, da bi kasnije promenio priču i tvrdio da je akcije vredne 30.000 evra prodao 2011. godine u skladu sa britanskim zakonima. Sve to izazvalo je nezadovoljstvo britanskog javnog mnjenja.

OF ŠOR POSLOVANJE: NEMORALNO I KADA JE ZAKONITO
Ofšor zone ili "poreski rajevi", osnovane pompezno kao jedan od glavnih pokretača razvoja svetske ekonomije sa počecima globalizacije u cilju ukidanja barijera u poslovanju – postale su ključni generator daljeg raslojavanja između bogatih koji postaju još bogatiji i rastuće armije siromašnih kojoj se pridružuje i sve veći broj pripadnika srednje klase. Nedavno obelodanjeni "Panamski dokumenti"  o bogatašima širom sveta koji kriju novac u ofšor kompanijama  kako bi izbegli plaćanje poreza – pokazali su  ono što već godinama svi znamo, kao i paradoks čak i nemoral moćnih koji odlučuju o sudbini običnih ljudi.
Dok političari insistiraju na naplati i poslednjeg centa poreza srednjoj klasi, za to vreme bogataši na egzotičnim ostrvima i drugim rajevima imaju firme uglavnom ne plaćajući porez.  Tako države lišavaju važnog prihoda iz kojih bih, između ostalog, trebalo da se obezbede i socijalna davanja za najugroženije, zatim zdravstvo i školstvo.
Paradoks je i da zbog netransparentnog poslovanja u ofšor zonama raste bogatstvo najbogatijih uprkos globalnoj krizi – kojoj su značajno i doprinele mutne transakcije političke i finansijske elite u poreskim rajevima. Tako je na početku globalne krize 2008. godine jedan odsto najbogatijih u svetu posedovao 44 odsto globalnog bogatstva, a 2016. čak 48 procenata ukupnog svetskog bogatstva.

 BRITANSKA DEVIČANSKA OSTRVA

Britanska Devičanska ostrva su na meti kritika zbog svoje poreske politike nakon curenja poverljive baze podataka o ofšor poslovanju.
Po izveštajima, na Britanskim Devičanskim ostrvima je polovina od 200.000 kompanija koje je formirala jedna od vodećih agencija za osnivanje ofšor firmi, "Mosak Fonseka", među kojima su i firme pokojnog oca britanskog premijera Dejvida Kamerona i rođaka predsednika Kine Si Đinping.Vlasti su pod pritiskom da odgovore na procurele informacije, ali i da zaštiti sopstveni finansijski nadzor. Kako se navodi, broj advokata koji obavljaju finansijske transakcije ponekada premašuje broj turista na ulicama Tortole, gavnog grada Britanskih Devičanskih ostrva. Zvaničnici te male karipske zemlje odbacuju navode o sumnjivom poslovanju.

NAJVIŠE SAKRILE AMERIČKE KOMPANIJE

Američki korporativni giganti, poput Epla i DŽeneral elektrika , sakrili su gotovo 1.400 milijardi dolara u desetinama ofšor poreskih oaza, saopštila je međunarodna humanitarna organizacija Oksfam Amerika. Prema najnovijem izveštaju američkog ogranka međunarodne humanitarne organizacije Oksfam, pedeset vodećih američkih kompanija je sakrilo pomenutu sumu u periodu između 2008. i 2014. godine, prenosi agencija Frans pres.
Kako bi to sprovele u delo, kompanije su koristile više od 1.600 svojih podružnica u poreskim utočištima kako bi pohranile i sklonile novac van dometa fiskalnih valsti. Istovremeno, kompanije nastavljaju da ostvaruju koristi od vladinog programa podrške u matičnim zemljama, a troškove toga plaćaju poreski obveznici. Izveštaj je objavljen manje od dve nedelje nakon "curenja" dokumenata jedne panamske advokatske kancelarije, koji su otkrili način kreiranja na hiljade anonimnih fiktivnih kompanija, kao i podatke o bogatstvu najmoćnijih javnih ličnosti na svetu u zemljama koje služe kao poreske oaze.
U izveštaju je ukazano i na ogroman profit koji su velike kompanije prijavile da drže u inostranstvu, pošto bi, kako tvrde, platile visok porez za njegovo vraćanje u SAD. Dženeral elektrik u poreskim oazama drži profit od 119 milijardi dolara, Majkrosoft 108 milijardi dolara, Fajzer 74 milijarde dolara, a Alfabet, matična kompanija Gugla, profit od 47 milijardi dolara, dodaje se u izveštaju Oksfama. "Kada korporacije ne plaćaju pravedan porez, vlade - bilo bogate ili siromašne - primorane su da smanje usluge ili da nadoknade manjak od porodica koje su u radnom odnosu i malih preduzeća. Ništa od toga nije prihvatljivo", zaključuje se u izveštaju Oksfama.d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);