ROBNE MARKE: Cena ili brend, pitanje je sad

ROBNE MARKE: Cena ili brend, pitanje je sad

Shutterstock


Da li ste od onih koji, kada uđu u trgovinu, prvo gledaju cenu ili im oči prvo kreću ka etiketi koja označava brend proizvoda? Ako pripadate ovoj prvoj grupi, onda ste deo populacije koja je, iako nije i većinska, sve prisutnija u Srbiji.

Srbija, naime, i dalje po udelu privatnih robnih marki u ukupnoj trgovini zaostaje i za susedima i za najrazvijenijim zemljama Evrope, (svega oko 15 odsto) ali tendencija rasta beleži se iz godine u godinu. Poslednja istraživanja pokazuju da udeo ovih proizvoda u ukupnoj trgovini u najrazvijenijim zemljama Zapadne Evrope čini skoro trećinu. U Austriji, 45 odsto, dakle skoro polovinu. Na razvijenim tržištima, tako bar kažu podaci, i prodaja privatnih robnih marki raste brže nego prodaja brendova. U ukupnoj prodaji u Srbiji proizvodi privatne robne marke učestvuju sa manje od četiri odsto.

Brend je brend

Privatna robna marka su, za one koji ne znaju, proizvodi pod imenom brenda trgovinskog lanca. Oni su po pravilu jeftiniji od proizvoda drugih proizvođača, rekli bismo „brendiranih“, iz iste robne grupe. To je, ujedno, i glavni adut u tržišnom sudaru sa dobro poznatim markama određenih proizvoda. A on je, naročito jak u društvima u kojima kupovna moć većine nije baš na nekom visokom nivou. No, za neke ljude u Srbiji, često ni to nije dovoljan mamac, jer, „brend je ipak brend“. Osim toga, često u pitanje dovode i kvalitet robe koji se prodaje kao privatna robna marka.

Mnogi, međutim, verovatno nikada nisu zagledali etikete proizvoda koji se prodaju kao privatna robna marka. Da jesu, imali bi priliku da vide da je i taj proizvod izašao iz fabrike koji proizvodi njihov omiljeni „brend“ iz iste robne grupe.
Onda bi se, verovatno zapitali, zbog čega je taj proizvod toliko jeftiniji, što može da bude i do 30 – 40 odsto, od onog „brendiranog“.

A razlog je vrlo jednostavan. Takav proizvod može da bude jeftiniji zato što mali, a u poslednje vreme i veliki proizvođači, rade za trgovačke lance i za njih proizvode, ali pod imenom trgovačke robne marke. Troškovi proizvodnje su tada bitno niži zato što drugi troškovi, koje bi inače na sebe uzeo proizvođač, sada padaju na teret prodavca. A to su troškovi kao što su transport, plasman, reklama…

Razloga za sumnjičavost ne bi trebalo da bude čak ni po pitanju kvaliteta. Prvo, trgovinski lanac nije baš spreman da rizikuje svoju reputaciju u uslovima ogromne konkurencije izborom lošeg proizvođača ili snižavanjem kvaliteta, odnosno odstupanjem od postignutog standarda. Drugo, prema važećim propisima koji važe, na svakom artiklu mora
stajati naziv proizvođača, a prema dostupnim podacima najveći procenat robe koja se prodaje pod imenom privatne robne marke proizveden je u Srbiji.

Skromna ambalaža

Privatna robna marka, dakle može da ima skromniju i neugledniju ambalažu baš ne privlači na prvi pogled, ali standardi u proizvodnji moraju da se poštuju.

Određeni trgovci, čak, insistiraju na svojoj recepturi za neki proizvod. To, teorestki, može i da podigne kvalitet samog proizvoda. Tako se, na primer, jedan veliki trgovinski lanac u jednoj od država regiona obavezao da će do 2025. godine smanjiti sadržaj dodatih šećera i soli u proizvodima privatne robne marke za 20 odsto.

Konačni sud, naravno, o svemu ipak daju potrošači.

Pročitajte još: