SUOSNIVAČ FACEBOOK-A: Vreme da se razbije Zakerbergova firma

Facebook je danas najjača kompanija na svetu. I to ne samo po milijardama dolara koje mesečno inkasira, već po ogromnoj moći koju ima nad svojim korisnicima. Suosnivač Facebook-a Kris Hjus u tekstu koji je napisao za Njujork Tajms, pozvao je regulatore u Sjedinjenim Državama da zaustave ovu kompaniju, koja je u svom monopolizmu otišla predaleko. Hjus je otkrio kako Facebook kopira inovacije drugih kompanija, eliminiše konkurenciju i krši prava na privatnost građana.

On je napustio tu kompaniju, kako bi radio u predsedničkoj kampanji bivšeg lidera SAD Baraka Obame. Kako kaže, iz svog iskustva, Facebook sada ima više uticaja nego celokupni privatni sektor. Ipak, Hjus ističe da vlasnik Facebook-a ima dobre namere, ali da rukovodstvo firme ima previše nekontrolisane moći.

Made by @P Maker

Objavljujemo najinteresantnije delove iz njegovog autorskog teksta:

"Poslednji put sam video Marka Zakerberga u leto 2017. godine, nekoliko meseci pre izbijanja skandala oko "Kembridž analitike". Od tada, Markova reputacija je porasla. Greške kompanije su: brljava politika privatnosti koja je prebacila milione korisničkih podataka u krilo jedne političke konsultantske firme; spor odgovor na ruske agente, nasilna retorika i lažne vesti; i neograničena tendencija da se sve više i više privlači pažnja - dominira naslovima. Prošlo je 15 godina od kada sam osnovao Facebook na Harvardu i deset godina kako nisam radio za kompaniju. Ali osećam bes i odgovornosti.

Upravo humanost (Zakerberga) čini njegovu nekontrolisanu moć tako problematičnom. Markov uticaj je zapanjujući, daleko iznad svih u privatnom sektoru ili u vladi. On kontroliše tri osnovne komunikacijske platforme - Facebook, Instagram i WhatsApp - koje milijarde ljudi koriste svaki dan. Facebook-ov odbor radi više kao savetodavni odbor nego nadzorni, jer Mark kontroliše oko 60 odsto deonica s pravom glasa. Samo Mark može da odluči kako da konfiguriše Facebook algoritme da bi odredio šta ljudi vide u svom Newsfeed-u, koja podešavanja privatnosti mogu da koriste i koje poruke se isporučuju. On postavlja pravila za razlikovanje govora nasilja od uvredljivog govora, i može da izabere da isključi konkurente blokiranjem ili kopiranjem.

Do kraja ovog veka, Facebook će imati više mrtvih korisnika, nego živih.

Mark je dobra, ljubazna osoba. Ali sam ljut što je njegov fokus na rast doveo do toga da se žrtvuje sigurnost i uljudnost za klikove. Razočaran sam u sebe i prvi Facebook tim, jer nisam razmišljao o tome kako bi algoritam NewsFeed-a mogao da promeni našu kulturu, da utiče na izbore i osnaži nacionalističke vođe. I brinem se da je Mark okružen timom koji pojačava njegova uverenja, umesto da ih kritikuje.

Moćan monopol

Vlada mora da uzme u obzir Markovu odgovornost. Predugo su se zakonodavci divili eksplozivnom rastu Facebook-a i zanemarivali svoju odgovornost da osiguraju zaštitu Amerikanaca i konkurentnost tržišta. Očekuje se da će Federalna trgovinska komisija izreći kaznu od 5 milijardi dolara, ali to nije dovoljno, niti je Facebook ponudio da imenuje nekoga zaduženog za privatnost.

Facebook je otišao od projekta koje smo napisali u našem studentskom domu. Više od decenije kasnije, Facebook je dobio nagradu za dominaciju. Vredi pola milijarde dolara i, po mojoj proceni, raspolaže sa više od 80 odsto prihoda od društvenih mreža u svetu. To je moćan monopol, koji nadmašuje sve svoje rivale i briše konkurenciju iz kategorije društvenih mreža. To objašnjava zašto je čak i tokom 2018. godine, zarada po deonici na Facebook-u porasla za zapanjujućih 40 procenata u odnosu na prethodnu godinu.(Likvidirao sam svoju Facebook kampanju 2012. godine i nisam ulagao direktno u bilo koju društvenu medijsku kompaniju).

Monopol Facebook-a je takođe vidljiv i u statistici njegove upotrebe. Oko 70 odsto odraslih Amerikanaca koristi društvene medije, a velika većina je na Facebook-ovim proizvodima. Preko dve trećine koristi glavni sajt, jedna trećina Instagram, a jedna petina WhatsApp. Primera radi, manje od trećine koristi Pinterest, LinkedIn ili Snapchat.

Ono što je počelo kao zabava postalo je primarni način komunikacije ljudi svih uzrasta. Najveća greška Federalne komisije za konkurenciju bilo je što je Facebook-u omogućila da kupi Instagram i WhatsApp. Sada su osnivači Instagram-a i WhatsApp-a napustili kompaniju nakon sukoba sa Markom oko upravljanja platformama. Međutim, njihova nekadašnja imovina ostaje Facebook-u, što doprinosi njegovom rastu.

Facebook radi čak i na kreiranju sopstvene valute.

Algoritam NewsFeed-a stavlja prioritet za video koji je napravljen na mreži, u odnosu na zapise koji su napravljeni na konkurentskim platformama, kao što su Youtube i Vimeo. Twitter je 2012. predstavio mrežu pod nazivom "Vine" koja je omogućavala snimanje videa od šest sekundi. Istog dana, Facebook je blokirao "Vine" tako da korisnici nisu mogli da traže svoje prijatelje na Facebooku kada su na novoj mreži. Odluka je oštetila "Vine", koji je zatvoren četiri godine kasnije. Snapchat je bila druga pretnja. Snapchat-ove priče i opcije za instant poruke su ga učinile atraktivnom alternativom Facebook-u i Instagramu. Za razliku od "Vine", Snapchat nije bio povezan sa Facebook sistemom; nije bilo očiglednog načina da se to uradi ili isključi. Dakle, Facebook ga je jednostavno kopirao.

Eliminacija konkurencije

Na sastanku 2016. godine, Mark je rekao zaposlenima Facebook-a da ne dopuste da njihov ponos bude na putu onome što korisnici žele. Prema magazinu Vired, Zakerbergova poruka postala je neformalni slogan: Ne budite previše ponosni da kopirate.

Kako tržišta postaju sve koncentrisanija, smanjuje se broj novih start-up preduzeća. To važi i u drugim oblastima visoke tehnologije kojima dominiraju pojedinačne kompanije, kao što su oblast pretraživanja (koje kontroliše Google) i e-trgovina (preuzeta od strane Amazona). U međuvremenu, bilo je dosta inovacija u oblastima u kojima ne postoji monopol, kao što su produktivnost na radnom mestu (Slack, Trello, Asana), gradski prevoz (Lift, Uber, Lime, Bird) i razmene kripto valuta (Ripple, Coinbase, Circle).

Ne krivim Marka za njegovu potrebu za dominacijom. On se pokazao ništa neugodnijim od virtuozno talentovanih preduzetnika. Ipak, on je stvorio levijatan koji istiskuje preduzetništvo i ograničava izbor potrošača. Na našoj vladi je da obezbedimo da nikada ne izgubimo magiju "nevidljive ruke". A kako smo to dozvolili?

Bio sam u prvobitnom NewsFeed timu (moje ime je na patentu). I taj proizvod sada dobija milijarde sati pažnje i povlači neograničene količine podataka svake godine. Prosečan korisnik Facebook-a sat vremena dnevno provodi na platformi, korisnici Instagram-a dnevno provode 53 minuta u vrtenju slika i videa. Oni stvaraju ogromne količine podataka koje Facebook koristi da bi poboljšao svoje ciljano oglašavanje.

Facebook takođe prikuplja podatke od partnerskih kompanija i aplikacija, a većina korisnika o tome ne zna ništa. Najekstremniji primer manipulacije govora na Facebook-u dogodio se u Mjanmaru krajem 2017. godine. Mark je u intervjuu rekao da je lično odlučio da izbriše privatne poruke korisnika Facebook-a koji tamo ohrabruju genocid.

"Sećam se, jednog subotnjeg jutra, dobio sam telefonski poziv", reče on, "i otkrili smo da ljudi pokušavaju da šire senzacionalne poruke na svakoj strani sukoba, u osnovi govoreći Muslimanima - Hej, tu će biti pobuna budista, zato se pobrinite da ste naoružani i idite na ovo mesto. I onda ista stvar na drugoj strani.

Iako součen sa kritikama zbog zloupotreba podataka u političke svrhe, Facebook je odlučio da izuzme neke evropske političke stranke od svojih pravila o političkom oglašavanju. Više pročitajte ovde.

Blokiranje poruka

Mark je okrenuo telefon: "Mi smo zaustavili te poruke." Većina ljudi bi se složila sa njegovom odlukom, ali je duboko zabrinjavajuće što je to učinio bez ikakve odgovornosti prema nezavisnom organu ili vladi. Facebook bi, teoretski, mogao masovno brisati i poruke Amerikanaca, ako je rukovodstvo odlučilo da im se ne sviđa.

Mark možda nikada neće imati šefa, ali neko mora da ga kontroliše. Američka vlada treba da uradi dve stvari: da razbije monopol Facebook-a i reguliše kompaniju kako bi je učinila odgovornijom prema američkom narodu.

Prvo, Facebook bi trebalo da bude podeljen na više kompanija. Federalna komisija, u saradnji sa Ministarstvom pravde, treba da sprovede antimonopolske zakone tako što će poništiti Instagram i WhatsApp pripajanja i zabrani buduće akvizicije za nekoliko godina. Federalna komisija je trebalo da blokira ova spajanja, ali nije kasno za delovanje.

Neki brinu da bi raspad Facebook-a ili drugih američkih tehnoloških kompanija mogao da izazove problem nacionalne bezbednosti. Pošto napredak u oblasti veštačke inteligencije zahteva ogromne količine podataka i računarske snage, samo velike kompanije kao što su Facebook, Google i Amazon mogu da priušte ove investicije, kažu oni. Ako američke kompanije postanu manje, Kinezi će nas nadmašiti.

Potrebna nam je nova agencija, ovlašćena od strane Kongresa da reguliše tehnološke kompanije. I njen mandat treba da bude zaštita privatnosti."