BITKA ZA ADVOKATSKU KOMORU: Ko je ovde predsednik?!

Vladimir Gajić, intervju

Moj izbor je senzacija. Dakle, ne samo što je ta skupština legalna jer ju je sazvao UO već ima i daleko veći legitimitet. Na njoj je učestvovalo skoro 200 advokata više u odnosu na skup koji je održan 13. maja ove godine. Na kraju, dobio sam više glasova od Tintora, i po tome je skupština od 10. juna opravdala svoj puni legitimitet

Advokatura u Srbiji još nije postala elitna profesija, konstatuje u intervjuu za „Ekspres" Vladimir Gajić, koga je 10. juna u kongresnom Centru „Sava" skupština izabrala za predsednika Advokatske komore Beograda (AKB). Svoj izbor na tu poziciju doživljava kao senzaciju. Kao što i njegove kolege imaju politička uverenja, ima ih i on, ali kaže da neće dopustiti da univerzalne vrednosti advokature izađu na političko tržište.

Posle dve izborne skupštine AKB na kojima su izabrana dva rukovodstva, da li je moguće ujediniti frakcije, klanove i struje u beogradskoj, ali i srpskoj advokaturi? Hoćete li se time baviti i, ako hoćete, na koji način ćete premostiti jaz?
- Znate, ja ne vidim da u advokaturi postoje klanovi. Nama nije potrebno jedinstvo, nego konsolidacija. Kada govorimo o jedinstvu, vidim potrebu za jedinstvom u razlikama. Advokati su po prirodi stvari individualci, a to vas navodi na zaključak da je do jedinstva veoma teško doći. Konsolidacija bi podrazumevala da se, pre svega, ponašamo kao advokati, da poštujemo svoj statut i da poštujemo rezultate fer izbora.

Pučisti i statutobranitelji

Ipak, u vrhu advokature bukti sedmogodišnji nerazrešen sukob. Da li je to posledica stanja u samoj advokaturi i, ako jeste, šta je stvarni uzrok? Ukoliko je posredi (i) spoljni faktor, kako biste ga locirali i definisali interes za izbacivanje advokature iz društvenih šina?
- U najkraćem, jedna ista ekipa kolega stoji iza tog višegodišnjeg sukoba. Jednu stranu predvodi Dragoljub Đorđević, bivši predsednik Advokatske komore Srbije (AKS). Njegov mandat je poništen pravosnažnom sudskom presudom. Naime, presudom Višeg suda u Beogradu zabranjeno mu je da preduzima bilo kakve službene radnje koje su u nadležnosti predsednika AKS. On stoji i iza jedne već održane paralelne skupštine AKB koja je pre nekoliko godina na privremenu vlast u Komoru dovela kolegu Slavka Jelovca. Tada su u UO takođe bili Tintor, Goran Ninić i Zora Dobričanin Nikodinović, koji su organizatori i nelegalne skupštine održane 13. maja 2017. Ne razumem njihove motive. Biti predsednik Komore je pitanje časti kao i obaveza. To mesto ne podrazumeva privilegije. Ili podrazumeva, ali su meni one nepoznate.
Da li su grupa advokata oko Vojislava Nedića, „Sto samostalnih advokata" Ivana Simića i ortačko društvo Karanović-Nikolić respektabilne ili beznačajne snage u ovom izbornom rašomonu?
- Ne bih nikoga posebno procenjivao. Advokati su svako za sebe. Trenutno imamo podelu na pučiste i statutobranitelje. Na skupštini AKB održanoj 10. juna 2017. bilo je 700 advokata. U glasanju su učestvovala 604 advokata. Dobio sam 255 glasova za predsednika AKB. Dakle, ne samo što je ta skupština legalna jer ju je sazvao Upravni odbor već ima i daleko veći legitimitet. Na njoj je učestvovalo skoro 200 advokata više u odnosu na skup koji je održan 13. maja ove godine. Na kraju, dobio sam više glasova od Tintora, i po tome je skupština od 10. juna opravdala svoj puni legitimitet.
Koliko god osporavali regularnost zasedanja na kojem je Tintor izabran za predsednika AKB, za razliku od Vas - oni su u posedu predsedničkog kabineta AKB i imaju pristup svečanoj sali. Kako ćete i kada rešiti taj problem kad oni čekaju da Vi izađete iz AKB?
- Sve će to biti veoma brzo rešeno. Izvršiću mirnu tranziciju vlasti sa Slobodanom Šoškićem, dosadašnjim predsednikom AKB. Kada obavimo primopredaju, na pravno perfektan način ću preuzeti dužnost predsednika Komore. Za razliku od Tintora, koji je pokušao da nasiljem preuzme AKB. To mu nije dozvoljeno. Razvaljivanjem vrata Komore i stavljanjem okova i rešetaka na svečanu salu, Tintor je prešao granicu. Tako ne može da se ponaša niko, a kamoli advokati. Zna se koji je put, ne može niko da uzme pravdu u svoje ruke, pa čak ni kolega Tintor.
U Beogradu živi i radi oko 4.500 advokata, ali u izbornim aktivnostima godinama učestvuje manje od šestine. Najviše njih 700. Zašto je biračko telo do te mere umrtvljeno?
- Pokušaću da za jedno godinu dana pripremim promene u statutu AKB. Jedna od novina bi bila uvođenje elektronskog glasanja. Na taj način bismo obezbedili mnogo veće učešće advokata.

Neka vrsta patologije

U toku je izborni proces u AKS s predstavnicima iz AKB izabranim na majskim izborima, koji su na čelo izbacili Tintora. Za 1. jun zakazan je izbor predsednika svih advokata Srbije. Kako ćete se izboriti sa, čini se, nadolazećim dvovlašćem i u Komori Srbije?
- Taj izborni proces koji organizuje Đorđević je potpuno skandalozan. On nastavlja da radi stvari uprkos sudskoj odluci. To već prelazi u neku vrstu patologije. Osim AK Čačka, sve područne komore, dakle Vojvodina, Kragujevac, Niš, Zaječar, Šabac i Požarevac su protiv toga što radi Đorđević. Ali sredićemo to, ne brinite.
Bankovni račun AKB je blokiran zbog paralelizma vlasti u Komori. Kako sada finansirate troškove poslovanja, kako i kada ćete dobiti pristup sredstvima AKB?
- Bankovini račun ćemo deblokirati nakon što Šoškić i ja izvršimo primopredaju dužnosti. U to nema sumnje. Banka je i sada postupila na jedan način koji nije baš poslovan. Ali rešićemo to.

"Ja sam jedan profil koji se ne uklapa, pogotovo ne kod tajne policije i bezbednosnih službi"

Advokatura je među elitnim profesijama zbog ustavne funkcije koju ima u obezbeđivanju vladavine prava i van domena sudske vlasti. Toj funkciji advokatura, s obzirom na sedmogodišnju disfunkcionalnost, još nije dorasla. Kako vidite njenu budućnost ako imamo u vidu i rekonstrukciju države, koja se odvija u okviru pristupnih pregovora sa EU?
- Advokatura je elitna profesija svuda u svetu, nažalost ne i u Srbiji. Ima više razloga zašto je to tako. Prvo, s dolaskom komunizma advokatura je postala, kao profesija, nužno društveno zlo. Ima taj čuveni izveštaj Udbe iz 1952. godine u kojem se vidi da je advokatura protivnik nove vlasti, ali i zaključak da se mora učiniti sve da advokatura postane profesija verna novom društvu. Uspeli su u tome. Partija je kontrolisala advokaturu za vreme socijalizma. Sem nekoliko izuzetaka, nije se advokatura baš isticala po hrabrosti i želji da zaštiti ljudska prava. Posle '90. je opao taj trend. Uglavnom, moj izbor za predsednika AKB shvatam na neki način i kao senzaciju. Jer ja sam jedan profil koji se ne uklapa, pogotovo ne kod tajne policije i bezbednosnih službi. Nezavisan sam u pravom smislu te reči. Nemam nikoga iza sebe, osim svojih prijatelja. Zato građanska opozicija u Beogradu na neki način moju pobedu doživljava kao svoju. Siguran sam da će moje predsednikovanje biti dobro za advokaturu. Javna ličnost sam postao odavno, tako da ću biti u prilici da koristim javnost radi opšteg napretka advokature. Neću u svoje predsednikovanje mešati svoja politička uverenja. Moje kolege su pripadnici raznih političkih uverenja i trudiću se da to poštujem. Naravno, neću imati kompromisa kada je reč o onim univerzalnim vrednostima do kojih je advokaturi stalo, bez obzira na politička uverenja. Treba vremena da advokatura postane elita. Pre svega, mi smo sve siromašniji, a neše interese niko ne štiti. To je ono što ću promeniti. Govoriće se o advokatima, a ja advokate nikada neću izneveriti.

KAO EMIGRANTSKO DETE, POLITIKU PRATIM UVEK IZ OPOZICIJE

Imate impresivnu političku karijeru, od vrha SPO, preko DEPOS-a, objavljeno je da ste u maju izašli iz pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića, sada ste u timu Vuka Jeremića. Član ste Pravnog saveta NJKV Aleksandra Karađorđevića. Koliko će Vam iskustvo na političkom bojnom polju pomoći u vođenju beogradske advokature?
- Ne želim da mešam svoje političke aktivnosti sa advokaturom. To je moja lična stvar. Ja se politikom ne bavim 20 godina, to je fakat. Naravno, politika me interesuje, ali pre svega na nivou zalaganja za demokratsko društvo, vladavinu prava, nezavisno sudstvo i slobodnu štampu, jednom rečju za vrednosti civilizovanog sveta. U DJB sam hteo da pomognem Saši Raduloviću, koji ima jednu veliku energiju i volju koja mi se dopada. Njegov sam advokat u nekim parnicama, a kao predstavnik DJB član sam stalnog sastava RIK-a. Zastupam i Vuka Jeremića u nekim parnicama radi naknade nematerijalne štete, a njega sam podržao i na predsedničkim izborima. Mislim da je Vuk Jeremić danas jedini moderan političar u Srbiji. Sjajno školovan, mlad a već iskusan, demokrata i patriota. Čast mi je što sam član Krunskog kabineta NJKV Aleksandra Karađorđevića zajedno s još nekoliko uglednih beogradskih advokata kao što su Đorđe Đurišić i Đurđe Ninković, ili profesori Slobodan Perović, Dragoljub Kavran i Pavle Nikolić. Verujem da je republika pokazala šta može, a nadam se da bi Srbija jednog dana mogla biti kraljevina kao Holandija ili Danska. Političko iskustvo imam više kao neko ko ceo život prati politiku uvek iz opozicije. Ja sam emigrantsko dete, rođen sam u Marselju, u Francuskoj, u političkoj emigraciji moga oca, tako da je politika glavna tema u mojoj kući celog mog života.

Jugoslav Tintor, intervju

Postoji samo jedno legalno i legitimno rukovodstvo AKB. Ono je izabrano 13. maja, u skladu sa statutom i odlukama skupštine kao najvišeg organa Komore. Međutim, bivši UO, čiji su članovi poništeni pravosnažnom presudom, organizovao je nelegalne, paralelne izbore. Odbili su da izvrše primopredaju dužnosti, pa već 20 dana sa NN licima iz kriminalnog miljea uzurpiraju deo prostorija Komore

Posle dve izborne skupštine AKB na kojima su izabrana dva rukovodstva, da li je moguće ujediniti frakcije, klanove i struje u beogradskoj, ali i srpskoj advokaturi? Hoćete li se time baviti i, ako hoćete, na koji način ćete premostiti jaz?
- Postoji samo jedno legalno i legitimno rukovodstvo AKB. Ono je izabrano 13. maja, u skladu sa statutom i odlukama skupštine kao najvišeg organa Komore. Međutim, bivši UO, čiji su članovi poništeni pravosnažnom presudom, organizovao je nelegalne, paralelne izbore. Odbili su da izvrše primopredaju dužnosti, pa već 20 dana sa NN licima iz kriminalnog miljea uzurpiraju deo prostorija Komore. Ometaju normalno funkcionisanje. Ipak, kao novoizabrano rukovodstvo u drugom delu prostorija primamo poštu i vršimo javna ovlašćenja.

Delimični legitimitet

Ovo „drugo rukovodstvo" još nije izabrano. Glasali su u subotu, 10. juna, a četiri dana kasnije (kad je vođen ovaj razgovor, prim. aut.) još nisu izbrojali glasove i objavili rezultate. Šta reći? Najverovatnije se dogovaraju o rezultatima nezavisno od sadržine biračkog materijala. Osporavali su legitimitet majskih izbora jer je od 4.300 advokata glasalo 529, a sada tvrde da je nesporan legitimitet junskih izbora iako je od 4.300 advokata glasalo 586. Ujedinjenje advokata Beograda je nemoguće ako jedna polovina glasa u maju, a druga polovina u junu. Jedino rešenje bi moglo biti zajednička skupština. U suprotnom, i Vladimir Gajić i ja imamo delimični legitimitet, jer su nas birale različite polovine beogradske advokature. Veći broj prisutnih advokata (100 više) ili veći broj dobijenih glasova (20 više) ne daje mu veći legitimitet, jer je reč o različitim skupštinama. Zbog toga ga pozivam da proverimo naše legitimitete na jedinstvenoj skupštini i rešimo nastali problem advokatski.
U vrhu advokature bukti sedmogodišnji, još nerazrešen sukob. Da li je to posledica samo stanja u samoj advokaturi, ako jeste, šta je stvarni uzrok? Ukoliko je posredi (i) spoljni faktor, kako biste ga locirali i definisali interes za izbacivanje advokature iz društvenih šina?
- Uzrok sukoba je ambicija Vojislava Nedića da po svaku cenu postane predsednik AK Srbije. Ta ambicija traje od 2009, kada je izgubio izbore za prvog čoveka srpske advokature. On je proteklih osam godina faktički upravljao AKB, preko svojih ljudi u Šoškićevom UO. Sada je organizovao nelegalnu junsku skupštinu da bi potpuno kontrolisao brojanje glasova. I da u UO budu „birani" isti ljudi: osmoro bliskih Nediću, ali i novi ljudi, četvorica iz Gajićeve advokatske kancelarije, koja je praktično „kooptirana" u Šoškićev UO kako bi nešto staro i trulo bilo prikazano kao novo i progresivno. Suštinski, samo je napravio „drugo pakovanje" starog obrasca funkcionisanja, zasnovanog na konceptu privatizovane Komore, gde odlučuje nekoliko ljudi.
Sastav novog UO je posledica dogovora o ishodu izbora, pa je izborni postupak sveden na farsu. Zbog koncepta funkcionisanja Komore koja se otuđila od advokata, jer je izborni rezultat unapred zadat i rad organa sveden na dekor, pre sedam godina sam se prvi put kandidovao i, od tada, u tri navrata na izborima dobijao poverenje advokata Beograda za različite funkcije. To znači da imam podršku za borbu koju sam poveo i neću stati dok je ne okončam, nezavisno od toga da li kao paradigmu ovog obrasca funkcionisanja imam Nedića, Gajića ili obojicu.
Da li su grupa advokata oko Vojislava Nedića, „Sto samostalnih advokata" Ivana Simića, ortačko društvo Karanović-Nikolić respektabilne ili beznačajne snage u ovom izbornom rašomonu?
- Taj Simić je Nedićev „podmladak" i nema značaja u advokatskim krugovima. Uticaj Nedića i Karanovića na izbore postoji, zbog koncentrisanih glasova advokata na koje mogu ostvariti neformalni uticaj. Ali, taj uticaj je slabiji ako više advokata izađe na izbore. Zato se i zalažem za jednu veliku skupštinu, koja bi brojem advokata neutralisala uticaje i lobiranja o kojima govorim.

Očekujemo nasilje

Koliko god osporavali regularnost zasedanja na kome je Vladimir Gajić izabran za predsednika AKB, za razliku od Vas - oni su u posedu dominantnog dela poslovnog prostora AKB. Kako ćete i kada rešiti taj problem, kad oni očekaju da vi, a ne oni, izađete iz prostorija AKB?
- Slobodan Šoškić može uvesti Gajića u posed samo polovine prostorija. Drugu polovinu drži druga polovina advokature koja brani izbornu volju advokata sa majske skupštine. Očekujemo da će Gajić pokušati da nas izbaci silom, uz pomoć kriminalaca koji su angažovani da štite Šoškićev/Gajićev deo prostorija. Ako dotle dođe, branićemo se! Imaće ozbiljan problem sa nama i tada i nakon toga - dok god ne shvati da se ovaj problem ne može rešiti silom, već samo dijalogom i izborima.

Jedino rešenje moglo bi biti zajednička skupština. U suprotnom, i Vladimir Gajić i ja imamo delimični legitimitet, jer su nas birale različite polovine beogradske advokature. Nemoguće je ujedinjenje beogradskih advokata ako polovina glasa u maju, a druga polovina u junu, zaključuje u razgovoru za „Ekspres" Jugoslav Tintor, koga je 13. maja u sali opštine Stari grad skupština izabrala za predsednika Advokatske komore Beograda (AKB). Otuda, smatra da je jedini izlaz u održavanju nove, zajedničke izborne skupštine. I poziva Vladimira Gajića da provere legitimitet na jednoj takvoj skupštini, ne bi li problem rešili na način dostojan advokature

U Beogradu živi i radi oko 4.500 advokata, ali u cehovskim izbornim aktivnostima godinama učestvuje manje od šestine. Najviše oko 700. Zašto je biračko telo do te mere umrtvljeno?
- Značaj skupštine kao najvišeg organa devalviran je načinom na koji je vođena. Rukovodstva su protivno statutu birana aklamacijom, nisu davali nikome reč, glasove su brojali „očiglednom većinom". Kada nisu bili u većini, sprečavali su bilo kakvo glasanje. Zato je povratak poverenja u organe Komore za mene ozbiljan izazov. U maju je izborni proces bio besprekoran. Advokati su tada evidentirani i pri dolasku i prilikom izdavanja glasačkih listića, legitimacije su im skenirane, glasanje i brojanje glasova je snimano, brojano je u kontinuitetu, na istom mestu i u prisustvu kontrolora. Na junskim izborima advokati su evidentirani jednom, bez striktnog legitimisanja i skeniranja legitimacije, pa je mogao doći i neko ko nije advokat; izdavan je papirić na osnovu koga su kasnije preuzimani glasački listići, pa je mogao da glasa i neko drugi; nije bilo kontrolora jer nije bio obezbeđen dovoljno velik prostor za glasanje; nije snimano; broji se već tri dana nešto što se može prebrojati za 24 sata. Najzad, u maju je mogao da glasa svaki advokat, a 10. juna je izborna komisija uputila dopis svim advokatima da oni koji su glasali 13. maja ne mogu da glasaju 10. juna. Time je narušena legitimnost skupa održanog 10. juna. Na tim izborima je onemogućeno pravo glasa za čak 530 advokata.
U toku je izborni proces u AKS, sa predstavnicima AKB izabranim na majskim izborima koji su Vas izbacili na čelo AKB, pa je za 1. jul zakazan izbor predsednika svih advokata Srbije. Ali očekuje se da, posle Gajićeve pobede na izborima 10. juna, krene i izborni proces u AKS u kome će takođe biti izabran predsednik AKS. Kako (ćete) se izboriti sa, čini se, nadolazećim dvovlašćem i u Komori Srbije?
- Neće biti dvovlašća u AKS jer su 4. juna na konstitutivnoj sednici skupštine AKS potvrđeni mandati svim predstavnicima AKB u skupštini i Upravnom odboru AKS, a koji su izabrani 13. maja. Preostaje još da skupština izabere predsednika, potpredsednika i disciplinske organe, to će biti 1. jula. Tako će biti okončani izbori u AKS, na koje nema uticaj skup od 10. juna.
Bankovni račun AKB je blokiran zbog paralelizma vlasti u Komori. Kako finansirate troškove poslovanja, kako i kada ćete dobiti pristup sredstvima AKB?
- Očekujem da će banke odblokirati sredstva AKB kada utvrde da je jedini legalan i legitiman UO onaj na čijem sam čelu. Ovde je reč o internoj proceduri banke i njihovoj proceni rizika. Do tada, troškove ravnomerno dele svi članovi UO.
Advokatura je među elitnim profesijama zbog ustavne funkcije koju ima u obezbeđivanju vladavine prava i van domena sudske vlasti. Toj funkciji advokatura, s obzirom na sedmogodišnju disfunkcionalnost, još nije dorasla. Kako vidite njenu budućnost ako imamo u vidu i rekonstrukciju države, koja se odvija u okviru Pristupnih pregovora sa EU?
- U narednom periodu advokaturu treba sačuvati od politizacije koju nameću mnoge kolege, koje u funkcijama u Komori vide zamenu za svoje ranije političke karijere ili odskočnu dasku za sopstvene buduće političke angažmane. To je ono što povezuje Vladimira Gajića i Vojislava Nedića, još od SPO u kojem su zajedno počeli: da su pre svega političari, a advokati u međuvremenu.
Da bismo imali blagovremeno pripremljene odgovore na sve izazove sa kojima će se advokatura suočiti, potrebno je da u rad Komore uključimo veći broj advokata, da formiramo stručne timove i počnemo sa predlaganjem zakonskih rešenja umesto da dajemo primedbe na njih.

KAD NEMA DOKAZA, DOBRI SU I ŠEICI IZ DUBAIJA

Bili ste u radnoj grupi Ministarstva pravde za izradu Nacionalne strategije reforme pravosuđa 2014-2018, generalni sekretar AKS, partner ste u zajedničkoj advokatskoj kancelariji "Bakalaja, Igrić, Tintor", sarađujete sa više kancelarija poput "Prica i partneri", branili ste ili branite u predmetima farmaceutske i drumske mafije, "Paljenje Bajrakli džamije", Tatona, Miroslava Miškovića, Šarića, Đuraškovića, Petrušića... Da li Vas pogađaju optužbe pojedinih kolega da ste eksponent ortačkih društava koja su naumila da stave šapu na celo advokatsko tržište Srbije?
- Ne znam kakve veze sa ovim pitanjem imaju predmeti u kojima sam branio. Zanimljivo je da moji oponenti ne mogu da istaknu nijedan argument da sam kao sekretar UO AK Srbije nešto uradio u interesu velikih kancelarija, već me samo etiketiraju da bi me diskreditovali. Da sam zaista eksponent velikih kancelarija, kao što tvrde, uradio bih valjda nešto u njihovom interesu u proteklih pet godina, koliko sam obavljao dužnost sekretara UO AKS i bio u poziciji da uradim. Na izborima sam pobedio uprkos podmetanju da sam "u Dubaiju nudio na prodaju celokupno tržište srpske advokature arapskim šeicima za 250 miliona evra". Ovako nebulozne tvrdnje može da plasira samo onaj ko potcenjuje inteligenciju advokata.