BIZARNO: Roditeljska briga na odloženo plaćanje

Otac osnivača izviđačkog pokreta u Americi Ernesta Tomsona tražio je od svog sina da mu vrati sve što je kao roditelj uložio u njegovo školovanje. Obračunao mu je čak i naknadu koju je platio doktoru tokom porođaja njegove majke

Roditelji često prigovaraju: „Znaš li koliko sam se ja žrtvovao za tebe? Šta sam sve uložio da bih te iškolovao, a ti mi tako vraćaš! Platićeš mi za sve!" Međutim, retko koji otac ili majka pređu s reči na dela. Jedan od zadrtijih u naplati dugovanja za detinjstvo bio je otac Ernesta Tomsona Sitona, čoveka koji će kasnije postati ugledni kanadski prirodnjak i osnivač skauta u Severnoj Americi.

Nasilni otac
Naime, Ernest je rođen u Engleskoj 1860. godine u škotskoj porodici. Kada je imao šest godina, familija se preselila u Kanadu. Mali Ernest je mnogo vremena provodio u šumi ispitujući biljke i životinje jer je bio pravi zaljubljenik u prirodu. Međutim, to mu je bio i način da se skloni od kuće i agresivnog oca, koji ga je često tukao i omalovažavao. Paralelno s tim, bio je dobar đak i zahvaljujući tome uspeo je da dobije stipendiju londonske Kraljevske akademije. Negde u to vreme zaoštravaju se odnosi u porodici. Vrhunac patološkog odnosa na relaciji otac-sin dogodio se na Ernestov 21. rođendan. Tada mu je otac ispostavio račun za sve što je uložio u njega tokom čitavog odrastanja i mrtav ozbiljan tražio pozamašnu svotu novca. Obračunao mu je čak i naknadu koju je platio doktoru tokom porođaja supruge, Ernestove majke. Nema tačnih podataka o tome koliki je bio sinovljev ceh, ali se zna da ga je revoltirani mladić platio do poslednjeg centa. Nikada više nije progovorio sa ocem.
Ernest je tada promenio ime, odnosno imenu dodao drugo prezime Siton, verujući da će mu to pomoći u karijeri. I zaista, preselivši se u Njujork, postao je uspešan pisac, umetnik i prirodnjak.

Nema tačnih podataka o tome koliki je bio Ernestov ceh, ali se zna da ga je revoltirani mladić platio do poslednjeg centa. Nikada više nije progovorio sa ocem

Svetsku slavu steći će kao osnivač programa za dečake i devojčice „Vudkraft Indijans", koji je, uprkos nazivu, bio namenjen beloj neindijanskoj deci. Prvo „Vudkraft pleme" osnovano je 1902. godine u gradu Kos Kobu u Konektikatu, i to sasvim slučajno. Naime, na Sitonov posed nekoliko puta je upadala grupa nestašnih dečaka iz lokalne škole. Za razliku od ostalih komšija, Siton nije želeo da viče na dečake ili da ih vređa, već im je pristupio drugačijom metodom, znajući da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Pozvao je dečake da kod njega na imanju provedu vikend. Iznenađeni i pomalo zabrinuti, dečaci su ipak pristali. Tada im je kao svaki vrhunski pripovedač nenametljivo govorio zanimljivosti iz života Indijanaca i prirodi. Tako je decu s lakoćom zainteresovao za urođenička američka plemena, njihovu kulturu i tradiciju. Dečaci su se sami organizovali i izabrali lidere - „šefa", „drugog šefa", „čuvara blaga" i ostale. U početku je grupa bila samo za dečake, ali kasnije su im se priključile i devojčice. Siton je kasnije organizovao i takmičenje na otvorenom, gde su deca kroz učenje i igru spontano uviđala brojne zablude i stereotipe o Indijancima koji su bili uobičajeni početkom 20. veka. Program se širio na međunarodnom nivou, da bi postao „Vudkraft pokret", i mnogi od tih programa postoje i danas. Sitonova šema „Vudkrafta" imala je snažan uticaj na kasnije omladinske programe i organizacije, posebno na Pokret izviđača.

Priručnik za šumu
Zato se smatra da je on izvršio odlučujući uticaj na lorda Badena Pauela, formalnog osnivača skautinga. Jedno od najznačajnijih dela koje je napisao jeste „Priručnik za mladog izviđača", u kojem su do tančina opisane razne cake i saveti za snalaženje i preživljavanje u prirodi, od pravljenja čvrstog užeta, do orijentiringa i prepoznavanja jestivih biljaka. Zahvaljujući Ernestu, indijanske veštine i njihova urođena povezanost s prirodom postale su neizostavan deo onoga što danas smatramo tradicijom mladih američkih izviđača.