Brejking
20.08.2018. 12:46
Tamara Marković Subota
BOMBAŠKA OSVETA ZBOG OGNJANOVIĆA
Od ubistva advokata Miše Ognjanovića prošlo je samo 14 dana do novog obračuna, koji se direktno povezuje s ratovima klana Luke Bojovića. U noći 11. avgusta, u eksploziji bombe postavljene ispod „audija“ parkiranog u naselju Galenika u Zemunu povređena je španska misica Olac Bilbao Gonzales, dok je samo pukom srećom Strahinja Stojanović, blizak saradnik Bojovićevih najvećih neprijatelja iz crnogorskog klana Šaranović, kome je bomba i bila namenjena, ostao nepovređen. Kako „Ekspres“ ekskluzivno saznaje, upravo je Stojanović osoba za koju je ubijeni advokat Ognjanović sumnjao da mu sprema likvidaciju.
„Advokat Ognjanović je pre izvesnog vremena primetio da ga prate dvojica muškaraca. Svojim najbližim saradnicima rekao je da je primetio upravo Stojanovića. Imenovao je i drugog muškarca, radi se o mlađem bratu jednog od ubijenih vođa navijača, a s kojim je Stojanović bio vrlo blizak“, kaže za „Ekspres“ izvor uključen u istragu ubistva advokata Ognjanovića.
Direktnih dokaza koji bi doveli do hapšenja Stojanovića i njegovog saradnika zbog ubistva advokata Ognjanovića još nema, ali je očigledno sumnja da su njih dvojica izvršioci zločina bila dovoljna za kontranapad u podzemlju. Najuticajniji pripadnici Bojovićevog klana veruju da je upravo Stojanović direktni izvršilac ubistva advokata Ognjanovića, a da je brat ubijenog vođe navijača bio pratnja ubici, odnosno logistička podrška. Policija, međutim, ne isključuje ni mogućnost da su Stojanović i njegov saučesnik bili samo logistička podrška ubici Ognjanovića, a da je ubica koji je 28. jula ispalio smrtonosne hice plaćenik iz regiona.
Zaboravljen telefon
Podzemlje nije čekalo da oni koje sumnjiče budu izvedeni pred lice pravde. Odmah posle ubistva advokata Ognjanovića usledila je priprema za osvetu, za čiju je realizaciju trebalo tačno dve nedelje. Stojanović je napad preživeo bez ijedne ogrebotine, a posle uviđaja je dao i iskaz policiji. Šta je konkretno rekao, da li je za napad optužio Bojovićev klan i da li je ispitivan o eventualnom učešću u ubistvu advokata Ognjanovića, za sada nije poznato.
Njegova prijateljica Olac Bilbao Gonzales nije bila iste sreće, ali je i nju pogledala sudbina da ostane živa uprkos velikoj razornoj moći aktiviranog eksploziva postavljenog ispod sedišta vozača. Špankinja koja je izabrana za mis Marbelje u Beograd je kod Stojanovića došla nepuna 24 sata pre eksplozije, a ekipa Hitne pomoći ju je zatekla odbačenu od „audija“ desetak metara i sa ozbiljnim prelomom noge i posekotinama od srče stakla. Ona je zbrinuta u Zemunskoj bolnici, gde se lekari bore da joj spasu nogu. Stojanović je sigurnu smrt izbegao pukom srećom. Po dolasku do automobila on se okrenuo i vratio u stan po mobilni telefon, dok je španska misica otvorila suvozačeva vrata i sela u vozilo. U tom trenutku odjeknula je eksplozija. Ko direktno stoji iza pokušaja ubistva Stojanovića, za sada nije poznato, ali su i policija i podzemlje prilično sigurni da se radi o klanu Bojovića i nastavku osvete koji ta grupa vodi s naslednicima ubijenog Slobodana Šaranovića, sa čijim sestrićem Milošem Delibašićem je Stojanović blizak.
Osim po vezama s Delibašićem, s kojim se združio u zatvoru, i sukobu s Bojovićevim klanom, Stojanović, koji u podzemlju važi za potpuno nepredvidivog čoveka, poznat je i po brojnim drugim krivičnim delima. Sa 28 godina stekao je veoma bogat krivični dosije u koji su upisani operativni podaci koji ga dovode u vezu s nekoliko ubistava, ranjavanjem pripadnika BIA i pripremanim plaćenim likvidacijama. Uprkos tome, on je na slobodi, a osuđivan je jedino zbog iznude, oružja i izazivanja opšte opasnosti. Zbog tog dela je iz zatvora izašao pre tri meseca.
Sukob zbog ljubavne veze
Stojanovićevo ime se u medijima prvi put pojavilo u istrazi ubistva Pančevca Miloša Vidakovića 2. jula 2013. godine. Policija je tada došla do podatka da je ubistvo Vidakovića naručio Stojanović, njegov kum. Naime, kako se tada otkrilo, Strahinja je bio u intimnoj vezi sa suprugom svog kuma. Kada se ljubavna veza otkrila, izbila je svađa u kojoj je Stojanović pucao u Vidakovića i ranio ga u noge. Vidaković je otišao u bolnicu, gde ga je policija ispitivala o okolnostima pucnjave, ali on nije želeo da optuži svog kuma. U strahu da se posle te pucnjave ne nađe na meti, Strahinja je odlučio da ponovo potegne oružje. Za ubistvo Vidakovića, kako je policija sumnjala, angažovao je druga iz zatvora, Miloša Delibašića, sestrića Slobodana Šaranovića. Delibašiću je za to ubistvo navodno platio 50.000 evra. Vidaković je ubijen u Budvi, u baru „Sailor", pred brojnim svedocima. U pucnjavi je ranjeno i četvoro gostiju lokala, a istraga tog slučaja kasnije je dovela policiju do hapšenja grupe koja se, osim za taj zločin, sumnjičila i za ubistvo Lukinog brata Nikole Bojovića. Nikola je ubijen 29. aprila 2013. u centru Beograda, ali u objedinjenom postupku koji je usledio za oba ubistva Stojanovićevo ime se nije našlo na optužnici. Na suđenju se pojavio samo kao svedok u maju 2017. godine, posle hapšenja u Holandiji i izručenja u Srbiju.
Na svedočenje je u sudnicu Specijalnog suda Stojanović doveden iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, i to s bukagijama na nogama. One ga, međutim, nisu omele u drskosti prema tužiocu.
„U aprilu sam isporučen iz Holandije zbog iznude. Osuđen sam na tri godine, a ostalo mi je da odslužim još 11 meseci", rekao je tada Stojanović o sebi, a zatim nastavio da priča o odnosu sa ubijenim Vidakovićem.
„S Milošem Vidakovićem sam bio u kumovskim odnosima i nismo bili u sukobu. Njegovu suprugu poznajem i u korektnim smo odnosima", odgovorio je Stojanović na pitanje tužioca, a onda je tužiocu koji mu je postavio naredno pitanje odbrusio: „Nemam ja IQ 20 pa da mi se isto pitanje postavlja na različite načine. Neću više odgovarati ni na jedno pitanje. Ne želim da učestvujem u ovoj farsi jer ne mogu da doprinesem ovom slučaju. Znam da se ovde sudi za ubistvo Miloša Vidakovića i Bojovića, ne znam ni kako se zove", odbrusio je tada Stojanović tužiocu.
U ovom postupku optuženi Miloš Vojnović, koji je sklopio sporazum o priznanju krivice za ubistvo Vidakovića, tvrdio je da je Stojanović 2013. godine dolazio u Budvu sa zadatkom da ubije Luku Đurovića, tada glavnog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori. Đurović je kasnije poginuo u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori.
Ranjavanje pripadnika BIA
U februaru 2014. godine Stojanović je bio uhapšen posle jednomesečne potrage zbog sumnje da je u pucnjavi 21. januara iste godine na uglu ulica Rimske i Vojislava Ilića ranio Zorana Lj. (54), pripadnika BIA. Naime, iz BMW-a je kobne večeri pucano u „audi" u čijoj blizini je bio „fijat punto", u kojem je Zoran Lj. bio sa suprugom, koja je sedela na mestu suvozača. Zoran je bio slučajna žrtva obračuna dve grupe čiji su pripadnici iz automobila u pokretu pucali jedni na druge. Stojanoviću je na saslušanju u toj istrazi podršku u sudu svojim prisustvom dao bliski prijatelj Velibor Dunjić, vođa navijača Crvene zvezde iz grupe „Hijene". Dunjić je ubijen samo tri meseca kasnije ispred splava „Džimis". Stojanoviću je u istrazi određen pritvor, odakle je pušten mesec dana kasnije. Za ubistvo Dunjića kasnije su optuženi šef obezbeđenja splava Vladimir Đurović i još osmoro kojima se na teret stavlja da su mu pomogli da pobegne i ukloni tragove zločina.
U septembru 2015. godine u zgradi u Ulici Jovana Stojisavljevića broj 31 u Zemunu, hicima iz pištolja ubijen je Strahinjin otac Paja. Njegovo ubistvo do danas je nerasvetljeno. Najpre se spekulisalo da je Paja, uprkos ličnom bogatom kriminalnom dosijeu, gde je upisano silovanje i pokušaj ubistva, ubijen zbog poslova svog sina, možda čak i kao osveta Bojovićevog klana, ali se zatim ispitivala mogućnost da je upravo Strahinja ubio oca jer mu je ovaj, navodno, zlostavljao bolesnu majku. Ubistvo je izvršeno u zgradi u kojoj su stanovali Pajini tast i tašta, a pojedine komšije izjavile su da su poslednje Pajine reči kada su zapraštali pucnji bile: „Nemoj, sine, nemoj".
Krajem septembra 2015. policija je došla do saznanja o angažovanju dvojice kriminalaca iz BiH koji su plaćeni da ubiju osobu iz srpskog podzemlja. Dvojicu plaćenika navodno je angažovao Strahinja, ali policija nije saznala ko je njegova meta. U planiranom ubistvu logistička podrška plaćenim ubicama trebalo je da budu upravo Stojanović i njegov najbliži saradnik Slaviša Novaković, koji je zvanično u bekstvu.
U postupku za ubistvo Miloša Vidakovića i Nikole Bojovića, Novaković je osuđen na 35 godina zatvora jer je ubicu Vidakovića, Miloša Vojnovića, motorom odvezao s mesta zločina. Ova kazna izrečena mu je u odsustvu. Novakovićevo ime, prema operativnim podacima, dovodi se i u vezu sa ubistvom Radeta Rakonjca, kuma Željka Ražnatovića Arkana i bliskog prijatelja Luke Bojovića.
Novaković je, kako se sumnja, ukrao automobil kojim su se ubice 2. aprila 2014. dovezle do kafića „Mariki" u Beogradu i ispalile smrtonosne hice. U pucnjavi su ranjena i dvojica Rakonjčevih prijatelja, a posle zločina ubice su u naselju Medaković zapalile „alfa romeo" kojim su pobegli.
Osveta traje od 2009. godine
Stojanović je posle eksplozije u subotu ujutru dao iskaz policiji i na slobodi je, a podzemlje posle pokušaja njegovog ubistva očekuje novi napad u ratu koji se vodi između Bojovićevog klana i naslednika klana Šaranovića.
Krvna osveta između njih započeta je 2009. godine, kada je u Baru misteriozno nestao Slobodan Radonjić iz Bara. Poslednji put viđen je kako ulazi u automobil Bojovićevog saradnika Luke Đurovića i od tada mu se gubi svaki trag. Kasnije informacije ukazale su na to da je mladi Radonjić ostao dužan veliki novac Bojoviću i da je najverovatnije zbog toga ubijen. Njegova porodica, otac Danilo i kum Branislav Šaranović dali su se u potragu za ubicama i došli do imena Luke Bojovića, ali ih je privatna istraga obojicu koštala života. Branislav Šaranović je ubijen prvi, u oktobru 2009. u Beogradu, a nepune dve godine kasnije u Zemunu je ubijen i Danilo Radonjić. Slobodan Šaranović ponudio je zatim milionsku nagradu za informaciju o ubicama njegovog brata Branislava, ali na tu ponudu niko nije odgovorio. A osveta je nastavljena. Ubijen je Lukin brat Nikola, zatim Rade Rakonjac, a onda u martu 2017. i Slobodan Šaranović. U septembru prošle godine u Vranju je ubijen i Jugoslav Cvetanović, brat Saše Cvetanovića, osuđenog za ubistvo Nikole Bojovića.
Ubistvo Šaranovića, međutim, nije dovelo do prekida krvne osvete. Kako je „Ekspres" u prošlom broju ekskluzivno objavio, na rat s Bojovićima i nastavak krvne osvete nad grobom Branislava i Slobodana Šaranovića zakleo se jedan od istaknutih pripadnika starije generacije crnogorskog podzemlja. Radi se o veoma bliskom prijatelju Šaranovića, s kojima je sarađivao u klanu „Amerika", i jedna je od osoba koje su na sahrani nosile kovčeg s telom ubijenog Slobodana Šaranovića.
Možemo da ubijemo i Luku u zatvoru za milion i po evra
Šaranovićev klan razrađivao je i plan za ubistvo Luke Bojovića, koji posle hapšenja u Španiji 2012. godine u toj zemlji izdržava zatvorsku kaznu od 18 godina. Plan klana za Lukinu likvidaciju obelodanjen je na suđenju za ubistvo njegovog brata Nikole, kada je Šaranovićev branilac iz optužnice citirao reči Miloša Delibašića: „Imamo kombinaciju da Luka Bojović bude ubijen u zatvoru u Španiji za milion i po evra, ali je Slobo stipsa".
U istoj optužnici navedeno je i da je ova grupa imala plan da ubije bliske Bojovićeve prijatelje Filipa Koraća i Luku Đurovića.
Slobodan Šaranović, koji je u ovom postupku bio optužen, na saslušanju je tvrdio da protiv njega ne postoji nijedan dokaz i da je sramota što ga tužilac predstavlja kao osobu blisku kriminalu.
On je na suđenju za ubistvo svog brata Branislava optužio Sinišu Petrića, koji je s Lukom Bojovićem uhapšen u Valensiji u februaru 2012, a zatim osuđen na kaznu od 15 godina robije.
Siniša Petrić ranije je bio pripadnik najozloglašenije grupe u Srbiji, ekipe monstruoznog serijskog ubice Marinka Magde, koji zatvorsku kaznu služi u Mađarskoj. Petrić je zbog saradnje s Magdom bio uhapšen i osuđen na smrtnu kaznu, ali je 1999. godine uoči NATO bombardovanja prebačen u zatvor Dubrava na Kosovu, odakle je pobegao uz pomoć JSO.
„Poruka za Zafirovića"
Strahinja Stojanović se, kako „Ekspres" ekskluzivno saznaje, dovodi i u vezu sa ubistvom Aleksandra Bulatovića zvanog Vojvoda (31), izvršenog 27. novembra 2014. na Novom Beogradu.
Kako za „Ekspres" navodi izvor upućen u operativne podatke policije o Stojanoviću, on je u to vreme uporno pokušavao da organizuje viđanje sa Đorđem Zafirovićem, zetom Dragoslava Kosmajca. Zafirović je, međutim, bio ubeđen da Stojanović planira njegovo ubistvo.
„Kobne večeri je Stojanović zvao Bulatovića da se vide kako bi preko njega dogovorio sastanak sa Zafirovićem. Bulatović je na sastanak na novobeogradskom Bulevaru Zorana Đinđića došao s jednim prijateljem. Stojanović se pojavio sam, naoružan, i odmah je zapucao. Bulatoviću je ispalio tri hica u leđa i jedan u glavu, a zatim se okrenuo ka njegovom prijatelju i rekao: „E, ovo je poruka za Zafirovića".
Luka dva puta pokušao da ubije Ivana Delića
Kroz istrage ubistava počinjenih u ratu klanova Šaranovića i Bojovića stalno se pominje još jedno moćno ime iz crnogorskog podzemlja - Budvanin Ivan Delić. Interesantno je da je sukob Luke Bojovića s Delićem počeo pre nego rat sa Šaranovićima, a prema policijskim podacima Luka je dva puta organizovao ubistvo Delića. Budvanin je uspeo da sačuva živu glavu.
Prvi atentat na Delića po Lukinom naređenju izvršen je 11. avgusta 2008. u bašti kafea „Palma", kada je tada nepoznati ubica maskiran perikom ispalio 69 hitaca. Na mestu je ubijen Nikšićanin Goran Pejović. Mladić je na sebi imao sivu majicu, sličnu onoj koju je nosio Delić, a koji se sedeo nekoliko stolova dalje.
Deliću je odmah bilo jasno da je prava meta bio on. Na to je ukazala i rečenica ubice koju je izgovorio pre nego što je potegao oružje: „Ovo ti je pozdrav iz Beograda". Dve godine kasnije, posle hapšenja Sretka Kalinića u Zagrebu, javnost je saznala i ko je naredio njegovu likvidaciju.
Kako je Kalinić sam izjavio, on je greškom ubio Pejovića, a prava meta mu je bio Delić. Naređenje za tu likvidaciju dao mu je Luka, koji je zavladao odbeglim pripadnicima zemunskog klana posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2013. Kalinić je Luku optužio i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića, kao i za ubistvo Branka Jeftovića Jorge, sve 2004. godine, ali je Luka po svim tim tačkama optužnice oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Delićevo ubistvo pokušano je i u avgustu 2010. u budvanskoj diskoteci „Top hil", kada je došlo do čarke između pripadnika njegovog obezbeđenja i Vladimira Vićentijevića zvanog Vlada Kan, prijatelja Luke Bojovića. Ubrzo su se u medijima oglasili Vićentijevićevi prijatelji, koji su tvrdili da on nema nikakve veze s Lukom i da je u Budvi bio na letovanju, a ne da bi ubio Delića.
NE PROPUSTITE:
UBISTVO ADVOKATA MIŠE OGNJANOVIĆA: FINALE RATA S KLANOM BOJOVIĆ
(FOTO) SAHRANA ADVOKATA DRAGOSLAVA MIŠE OGNJANOVIĆA
TAPUŠKOVIĆ: Ako ikada otkriju Ognjanovićevog ubicu, braniće ga advokat i to vrlo savesno
(FOTO) SAHRANA ADVOKATA DRAGOSLAVA MIŠE OGNJANOVIĆA
Komentari
