BOS I NJEGOV ŠTIĆENIK

BOS I NJEGOV ŠTIĆENIK


Knjigu o zlodelima Holanđanina koji je postao poznat po otmici Fredija Hajnekena, napisala je sestra Astrid Holeder, koja je njegova priznanja tajno snimala u zatvoru. Astrid sada, u strahu od bratovljeve osvete, na ulicu izlazi maskirana u muškarca, s lažnim nosom i zubima

Veliki prijatelj vođe zemunskog klana Luke Bojovića i njegov prvi zaštitnik sa svetskom reputacijom, koji mu je i obezbedio kontakte u poslovima šverca kokaina, kao i holandsko tržište narkotika, Vilijam – Vim Holeder ponovo je u centru planetarne pažnje. O životu tog gangstera, koji četiri decenije neprikosnoveno drži poziciju broj jedan u Holandiji, premijerno je počela da se emituje TV serija, i to po autobiografskom romanu „Juda” njegove rođene sestre Astrid. Ona je, inače, bila ključni svedok na Holederovom suđenju, sestra koja je bratu zabila nož u leđa otkrivši njegov pravi karakter opakog zločinca. Posle objavljivanje njene knjige, oreol pozitivnog kriminalca koji je Holeder do tada imao u holandskom javnom mnjenju potpuno je raspršen, a tamošnja javnost sada znatiželjno prati i suđenje i TV seriju, koja je poslednja saga o velikom kriminalu, bordelima, iznudama, ubistvima, nasilju, izdaji i osveti u porodici.

Vilijam – Vim Holeder, poznat po nadimku Nos, koji je dobio po najistaknutijoj crti svog lica, svetsku slavu stekao je 1983, u svojoj 25. godini života, kada je oteo predsednika kompanije „Hajneken” Fredija Hajnekena, za čiju je otkupninu dobio tadašnjih 35 miliona guldena, odnosno oko 19,5 miliona dolara. Za to delo osuđen je na 11 godina zatvora. Novac od otmice omogućio je Holederu da po izlasku iz zatvora napravi pravo kriminalno carstvo: otvarao je bordele, a najviše se bavio iznudama, zbog čega je 2007. ponovo osuđen na devet godina zatvora. Među žrtvama milionske iznude nalazio se i njegov dotadašnji saradnik Vilijam Endestra, koji je ubijen 2004. Holeder je iz zatvora izašao 2012. Ali to nije bio kraj njegove kriminalne karijere. Od avgusta 2018. ponovo mu se sudi za seriju pokušaja ubistva i izvršenih ubistava. Među žrtvama Holederovih zločina je i njegov saučesnik u otmici Fredija Hajnekena, njegov školski drug, a zatim i suprug njegove sestre Sonje – Kor van Hut.

 Otmica Fredija Hajnekena

Holeder je rođen 1958. u Amsterdamu. Njegov otac Vim Holeder bio je zaposlen baš u pivari „Hajneken”, ali je zbog alkoholizma izgubio posao. Ženu i četvoro dece tukao je sve dok nisu pobegli od kuće. Iz takve porodične situacije, Vilijam se još kao tinejdžer pridružio lokalnoj bandi. Glavni saradnik bio mu je upravo Kor van Hut, s kojim je, kako se pretpostavlja, učestvovao u nekoliko pljački. Kada su, 1983. godine, oteli Fredija Hajnekena, naslednika kompanije „Hajneken”, Vilijam, Kor kao i još trojica njihovih saučesnika bili su potpuno nepoznati javnosti. Taj slučaj doneo im je svetsku slavu.
Uveče 9. novembra 1983. Fredija Hajnekena su, ispred njegove kancelarije u Amsterdamu, u zasedi, presrela četvorica naoružanih muškaraca i ugurala u narandžasti kombi marke „reno”. Fredijev vozač, Ab Doderer, pokušao je da spase šefa, ali su otmičari i njega ugurali u kombi. Naredne tri nedelje Fredi i njegov vozač proveli su u improvizovanoj zatvorskoj ćeliji, bez prozora i vezani lisicama za zid. Od porodice Hajneken otmičari su zahtevali otkupninu od 35 miliona guldena, i to u četiri valute. Po njihovom zahtevu, koji je izrečen u kodiranim porukama u malim oglasima, novac je ubačen u plastične bačve u šumi. Po anonimnoj dojavi, 30. novembra holandska policija je u šupi pronašla Hajnekena i Doderera, i to dan nakon što je porodica predala novac. Holeder i Van Hut već su bili pobegli za Francusku. Naravno, sa svojim delom nagrade.
Dvojica otmičara su, međutim, ubrzo identifikovana. Njihove fotografije su stalno izlazile u medijima pa francuskoj policiji nije trebalo dugo da ih pronađe i uhapsi. Ali tada je došlo do međudržavne pravne komplikacije. Naime, sporazum o izručenju između Holandije i Francuske, datiran iz 1895. godine, nije obuhvatao krivična dela otmice ili ucene, pa je holandsko tužilaštvo povuklo zahtev o izručenju kako bi dobilo vreme da razmisli o sledećem koraku, a Holeder i Van Hut su ostali u francuskom zatvoru.

Vođen pričom, novinar Piter de Vrajs tada je iz Holandije doputovao u Pariz, gde je u zatvoru uspeo da stupi u kontakt s Van Hutom.

– Bio sam veoma zainteresovan da saznam kako su uspeli da izvrše tako sofisticiran zločin, koji je bio na naslovnim stranama širom sveta – pričao je De Vrajs prošle godine na suđenju Holederu u Amsterdamu.

Međutim, otmičari Hajnekena, kako se pokazalo, i nisu bili tako sofisticirani u izvršenju krivičnog dela. Dvojica saučesnika, Žan Belard i Martin Erkamps, uhapšeni su odmah po oslobađanju Hajnekena i njegovog vozača, a treći učesnik, Frans Meijer, uhapšen je mesec dana kasnije. I veći deo novca od otkupnine je pronađen. Nedostajalo je samo osam miliona guldena, koje su verovatno Holeder i Van Hut sakrili pre hapšenja u Francuskoj.

Sofisticiranosti nije bilo ni u postupcima francuskih vlasti, koje su pošto-poto pokušavale da se oslobode dvojice najtraženijih kriminalaca.

U nameri da nađu osnov za njihovo prebacivanje u Holandiju, francuske vlasti su Holedera i Van Huta stavile u avion za Gvadalupe s namerom da ih tamo prevezu preko granice između francuskih i holandskih karipskih teritorija. Holeder i Van Hut su, međutim, ukapirali šta im se sprema pa su po sletanju na pistu odbili da izađu iz aviona. Avion je zatim preusmeren na francusko ostrvo Sveti Bartolomej, ali su meštani izašli na ulice protestujući što Evropa svoje kriminalce izbacuje na njihovu teritoriju. Ni tu nisu ostavljeni. Na kraju su vraćeni na kopno Francuske, gde su bili zatvoreni kao nezakoniti stranci u hotelu „Ibis” u Evriju. Dvojicu pripadnika obezbeđenja, koji su nadzirali ulaz u hotel, obezbedio je lično Fredi Hajneken.

U Francuskoj je novinar De Vrajs predložio Van Hutu da napiše knjigu o otmici Hajnekena.
„Rekao sam mu: ‘U nekom trenutku ćete biti vraćeni u Holandiju i osudiće vas. Zato, ako se dogovaramo o knjizi, to mora biti sada.’ Sutradan mi je rekao da pristaje”, pričao je novinar De Vrajs.

Tri godine nakon otmice, između Francuske i Holandije je zaključen novi sporazum o izručenju. Holeder i Van Hut vraćeni su u svoju zemlju, gde im je suđeno za otmicu i iznudu. Naredne, 1987. godine obojica su osuđena na 11 godina zatvora.

Iste 1987. godine, De Vrajsova knjiga „Otmica Alfreda Hajnekena” postala je bestseler. To je bio početak Holederove industrije slave, koja je iznedrila dve filmske adaptacije po De Vrajsovoj knjizi, dokumentarni film, zatim knjigu Astrid Holeder i na kraju TV seriju od šest epizoda.

 Veza s Lukom Bojovićem

U zatvoru je Holeder uspostavio odlične veze s jakim kriminalcima, a po izlasku na slobodu u holandskom podzemlju postao je vrlo istaknut i bitan kriminalni vođa. U to vreme holandskim podzemljem upravljala su trojica bosova: Stenli Hilis, Magdija Barsum i Srbin Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, s kojim je Holeder postao krvni neprijatelj.

Holeder je protiv sebe, ali i uz sebe imao jaku balkansku ekipu, koju su činili Srbi i Crnogorci. Najbliži saradnici bili su mu Miloš – Bato Petrović i Maruf – Paja Mrzić, koji su bili zaduženi za regrutaciju kriminalaca iz tadašnje Jugoslavije.

Opširiniju priču možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se naći u prodaji u petak

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar