CRNI 11. APRIL: Na današnji dan ubijeni Badža, Ćuruvija, Vlajko Stojiljković izvršio samoubistvo

Istog datuma 1997, 1999 i 2002. godine život su izgubili Radovan Stojčić Badža, Slavko Ćuruvija i Vlajko Stojiljković

U razmaku od samo pet godina, tri značajna čoveka za srpsku javnost preminula su 11. aprila. Osim crnog datuma, zajedničko im je i to što niko od njih nije umro prirodnom smrću.

Baš na taj dan 1997. u Beogradu, ubijen je zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije, general-pukovnik Radovan Stojčić Badža. On je ubijen u noći između 10. i 11. aprila, pred očima svog sina Vojislava (32), u prepunom restoranu „Mama mija". Ubica je ispalio sedam hitaca ka Stojčiću, od kojih ga je pogodilo šest. Kako su mediji tada pisali, napadač je odmah pobegao s mesta zločina. Provukao se između gostiju, koji su polegali na pod, a onda je, pri izlasku, ispalio još tri hica u izlog restorana kako bi osigurao bekstvo. Iako je posle ovog incidenta ceo grad bio pod opsadom policije, atentator je izmakao ruci pravde. Ubistvo ni dan-danas nije rasvetljeno. Za mlađe i manje upućene čitaoce, Badža je bio važna politička figura i čovek od poverenja nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Mračna trojka
Tačno dve godine posle Badžine smrti, tokom NATO bombardovanja, u Svetogorskoj ulici u Beogradu ubijen je novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova „Dnevni telegraf" i „Evropljanin", najverovatnije zbog političkih razloga. Na uskršnje jutro 11. aprila 1999. godine, Ćuruvija je krenuo u poslednju šetnju sa suprugom Brankom Prpom. Na izlasku iz zgrade u kojoj je živeo, pucano mu je u leđa. Jedan hitac ga je pogodio u glavu, a drugi mu je prošao kroz srce. Za to ubistvo tek 2015. godine optuženi su tadašnji načelnik Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković i trojica visokih funkcionera DB-a Milan Radonjić, Ratko Romić i njegov kum Miroslav Kurak. Romić i Radonjić uhapšeni su u januaru 2014. godine, dok je Kurak i dalje u bekstvu. Marković je na izdržavanju maksimalne zatvorske kazne zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića. Inače, prošle nedelje u Specijalnom sudu je u ovom postupku svedočio bivši ministar policije Dušan Mihajlović, ali nije izneo nikakva konkretna saznanja.

„Kao poslanik Veća republika Savezne skupštine, izražavam protest protiv pripadnika marionetske aktuelne vlasti DOS-a i crnogorske koalicije Za Jugoslaviju zbog razbijanja Jugoslavije... Građani, rodoljubi ove zemlje, znaće kako da me osvete", piše u oproštajnom pismu Stojiljkovića

Treća i, nadamo se, poslednja smrt u ovom mračnom kalendarskom nizu je samoubistvo bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovića, optuženog za ratne zločine na Kosovu. On je 11. aprila 2002. godine uveče oko 19:10 pucao sebi u glavu iz pištolja na ulazu u zgradu Skupštine Jugoslavije. Pola sata pre kobnog događaja, Stojiljković je u zgradi parlamenta poslaniku SRS-a Filipu Stojanoviću predao rukom pisano oproštajno pismo. Tadašnji generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić pročitao je novinarima delove tog pisma:
„Kao poslanik Veća republika Savezne skupštine, izražavam protest protiv pripadnika marionetske aktuelne vlasti DOS-a i crnogorske koalicije Za Jugoslaviju zbog razbijanja Jugoslavije, uz učešće najvećeg neprijatelja našeg naroda Havijera Solane, bezobzirnog gaženja Ustava i zakona ove zemlje, vođenja politike izdaje i kapitulacije, gubljenja nacionalnog dostojanstva, uništavanja ekonomije i dovođenja miliona građana u socijalnu bedu. Za svoju smrt smatram odgovornim i direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića, Miroljuba Labusa, Dragoljuba Mićunovića, Predraga Bulatovića, Srđu Božovića i Dragišu Pešića. Građani, rodoljubi ove zemlje, znaće kako da me osvete."
Dva dana kasnije, 13. aprila, Stojiljković je preminuo u beogradskom Urgentnom centru.
NIJE SVE TAKO CRNO
Rubrika „Dogodilo se na današnji dan" govori da je 11. aprila 1977. umro je i francuski pisac Žak Prever, i to baš na 550. godišnjicu smrti Džingis-kana, mongolskog vojskovođe i osnivača jednog od najvećih carstava na svetu. Kako je istorija zabeležila, on je prilikom pada s konja preminuo 11. aprila 1227. Da nije sve tako crno, da može biti i sivo, pokazuje podatak da je upravo tog datuma 1948. počela izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save, Novog Beograda.