DA LI DROGA POSTAJE LEK?

U samo nekoliko sati svetski mediji, koje su pratili i ovdašnji, preneli su informaciju da je Kanada usvojila zakon koji legalizuje rekreativnu upotrebu marihuane širom zemlje. Tako će već od 17. oktobra punoletni Kanađani moći zakonito da kupuju marihuanu, poseduju do 30 grama i da uzgajaju do četiri sadnice biljke. Time je Kanada postala druga država u svetu koja je legalizovala drogu za rekreativnu upotrebu. Pre nje to je učinio Urugvaj, u decembru 2013. godine. Legalizaciju u Kanadi je kao jedno od predizbornih obećanja najavio i premijer Džastin Trido. Posle usvajanja zakona je poručio: „Naša deca su lako dolazila do marihuane, a kriminalci su ubirali profit. To smo danas promenili." Ova država je prethodno 2001. dozvolila upotrebu kanabisa u medicinske svrhe.

I u Velikoj Britaniji je početkom juna obnovljena polemika o upotrebi kanabisa, čemu je prethodio slučaj 12-godišnjeg dečaka obolelog od epilepsije, a čijoj porodici je vlada te zemlje dozvolila uvoz ulja od kanabisa potrebnog za medicinski tretman. Iako je u Ujedinjenom Kraljevstvu i medicinska upotreba marihuane zabranjena, odluka je doneta na osnovu uveravanja medicinskog tima da je dečaku ulje kanabisa neophodno. Vlada Britanije je sada organizovala grupu stručnjaka koji će razmatrati pojedine slučajeve, ali ne i legalizaciju marihuane, pošto je to premijerka Tereza Mej isključila zbog „uticaja koji marihuana ima na život ljudi".

Svedočenja da je ulje kanabisa blagotvorno za obolele bilo je i u Srbiji. Pre nekoliko godina majka mladića koji je dugo vezan za invalidska kolica posle povrede vratnih pršljenova govorila je u medijima kako su joj sina, posle upotrebe teških lekova, lekari gotovo otpisali. Nakon toga se okrenuo alternativi, a stanje mu se poboljšalo. Međutim, sukobio se sa zakonom pošto nije želeo da ima posla s dilerima i da uzima nekvalitetan kanabis, pa je zasadio pet biljaka. Policija ga je uhapsila, ali nisu znali šta da čine. Sudski veštaci i lekari su konstatovali da je mladić budne svesti, orijentisan, da nema poremećaja u razmišljanju... Uverenje koje mu je sudski veštak napisao bilo je, u stvari, prvo koje je neko iskoristio na sudu kao dokaz da kanabis nije zloupotrebljen.

U Srbiji je svojevremeno pokrenuta intenzivna polemika o mogućnosti legalizacije marihuane u medicinske svrhe. Ovu temu je prvo aktualizovala bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, a kasnije se u diskusiju uključio i njen naslednik Zlatibor Lončar, izjavivši „da za sve ono što daje rezultate u lečenju Ministarstvo zdravlja sigurno neće praviti problem". Izjavu su zagovornici ideje o legalizaciji protumačili kao potvrdu da korišćenje marihuane ima pozitivne efekte, ali su preskočili nastavak Lončarove rečenice: „Nećemo bežati od nečega što ima efekata, ali ne želimo ni da donosimo odluku preko noći".

Prema objašnjenju stručnjaka, osnovno pitanje eventualne legalizacije marihuane je jednostavno: da li se time legalizuje droga ili supstanca koja ima neki pozitivan efekat? Većina upozorava da je opasnost od prvog znatno veća od dokazanih zdravstvenih efekata.

Inicijativu za izmenu zakona o upotrebi kanabisa u medicinske svrhe u Srbiji pokrenula je organizacija „Lakalizuj". Prema njihovim navodima, „inicijativa je u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse poslednjih godina u Evropi i svetu", a tvrdnju zasnivaju na uverenju da se „kanabis hiljadama godina koristi u tradicionalnoj medicini, te da ima blagotvorno dejstvo kod ublažavanja simptoma niza teških bolesti, od multiple skleroze, epilepsije, side, raznih vrsta karcinoma, nuspojava koje izaziva hemoterapija".

U praksi su za apsolutnu legalizaciju mladi čija su naučna saznanja o navodnoj blagotvornosti marihuane pod znakom pitanja, a protivnici ideje su u najvećem broju lekari i istraživači. Razlike su nepremostive kod stručnjaka koji se direktno bave tom problematikom. Među opreznima je onkolog Vladimir Kovčin, koji je o činjenicama o lekovitosti zaključio:

„Detaljno sam pogledao zvaničnu medicinsku literaturu i tu ima malo podataka o njenom pozitivnom uticaju na kancerogene ćelije. Nemamo dobre kliničke studije koje će pokazati da ta supstanca, ekstrakt iz kanabisa, može da dovede do prirodnog odumiranja malignih ćelija. Naprotiv, mnogo više sam našao podataka o štetnom delovanju kanabisa u obliku duvana".

Rizici veći od nadanja
Pristalice ideje o legalizaciji marihuane kao jedan od uverljivijih argumenata navode da je od 1996. godine upotrebu marihuane u medicinske svrhe dozvolilo 14 američkih saveznih država. Međutim, zanemaruju istraživanja sprovedena u Australiji koja pokazuju da je marihuana okidač za psihička oboljenja, pa su joj zato oduzeli epitet leka. Na stanovištu velike rezerve prema korišćenju marihuane je neuropsihijatar dr Aleksandar Ramah, koji se decenijama bavio lečenjem mladih zavisnika. Ramah upozorava na ogromnu razliku između pušenja marihuane i medicinske upotrebe preparata koji su pripremljeni u laboratorijama gde se tačno zna koliki je procenat takozvanih kanabinoida.

„Medicinska upotreba preparata kanabinoida nije sporna. Postoji nekoliko indikacionih područja. Najznačajniji su glaukom, teška povraćanja kod hemoterapije i terminalnih stadijuma HIV-a, neki reumatski poremećaji, pa se preparati kanabinoida daju kao analgetik. I to bi bilo sve što se tiče medicinske upotrebe. U nekim zemljama ovi preparati su registrovani, kod nas nisu. Ali to nije marihuana."

Stručnjaci upozoravaju na činjenice koje pristalicama ideje legalizacije marihuane nisu po volji. Pre svega, da se u više od 95 odsto slučajeva marihuana puši u cilju zadovoljstva, da u njoj postoji previše zdravstveno opasnih supstanci koje izazivaju loše psihološke efekte, stvaraju psihičku zavisnost, podstiču žudnju za konzumacijom i na kraju izazivaju zavisnost.
Kada je u pitanju medicinski tretman, kanabis se u svetu najčešće koristi u vidu ulja, tableta i spreja. Lekari uglavnom navode da kanabis može samo da poboljša kvalitet života pacijenta, ali nikako i da leči. U zemljama u kojima je legalizovan postoji nekoliko jasnih indikacija, i to kod kancera u terminalnoj fazi da olakša bol, mučnine od hemoterapije, nekih neuroloških bolesti, bolnih mišićnih spazama kod obolelih od multiple skleroze, pojedinih simptoma HIV-a. Ali to nije lečenje bolesti, već ublažavanje simptoma.

Čitav radni vek Zlatko Mehmedić je proveo u oblasti istraživanja opojnih droga, a više od 20 godina je bio vođa tima istraživača na Univerzitetu Misisipi koji se isključivo bavi istraživanjima marihuane. „Projekat marihuana" traje više od 40 godina i finansira ga američka vlada.

„Cilj projekta je da se istražuje i prati marihuana koja se proizvodi i prodaje na ulicama Amerike. Posle svake zaplene droge DEA jedan deo materijala šalje u našu laboratoriju na ispitivanja. Godišnje obradimo od 3.000 do 4.000 uzoraka. U marihuani je do sada otkriveno preko 700 različitih hemijskih jedinjenja, što je veoma značajno u istraživanjima lekovitih karakteristika u lečenju različitih oboljenja. Međutim, dokazano je da je pušenje marihuane štetno i da može da izazove teške posledice i oštećenja na mozgu. Istraživanja na Univerzitetu Harvard pokazuju da se to događa čak i kod rekreativnog konzumiranje marihuane. Pazite, kada se puši marihuana, preko 700 hemijskih jedinjenja se sagorevanjem multiplicira više puta. Mnoga od tih jedinjenja deluju degradativno na ćelije mozga", navodi Mehmedić.

Analize obavljene u laboratoriji Univerziteta Misisipi pokazuju da marihuana koja se danas proizvodi i prodaje sadrži veliki procenat THC-a, odnosno opijata -između 12 i 37 odsto. Ljudi koji više puta dnevno puše marihuanu ne mogu da tolerišu onu sa više od devet procenata THC-a, zbog čega ona postaje izrazito rizična, pogotovo za mlade i one koji je koriste prvi put.

„Pokazatelji u Americi govore da je u porastu broj mladih koji traže hitnu lekarsku pomoć zbog trovanja marihuanom. Svrha proizvodnje tako jake marihuane je zarada, koja pomera granicu THC. Suvišno je i ponavljati da korišćenje ove lake droge trasira put ka teškim drogama. Jedinstven zaključak svega toga jeste da ogroman broj naučnika tvrdi da pušenje marihuane ne može biti medicinski i farmaceutski opravdano pri lečenju različitih bolesti. Samo farmaceutski proizvodi dobijeni iz ekstrakta marihuane, tablete, supozitorije, sprej za inhalaciju, lingvalete... mogu da predstavljaju budućnost upotrebe marihuane u lečenju", izričit je Mehmedić.

Prema njegovom uverenju, iza pokušaja legalizacije marihuane u Srbiji pod maskom medicinske svrhe stoje isključivo interesi onih koji finansiraju takvu kampanju, jer je među građanima, kako kaže, „uvek bio jasan stav po pitanju droga, uz isticanje težnje da Srbija mora da ostane zdrava društvena zajednica".

Jasne posledice
Eventualna legalizacija marihuane imala bi nepredvidive efekte po čitavo društvo. Zagovornici legalizacije tvrde da svetska iskustva pokazuju da takav čin ne bi uticao ni na povećan broj narkomana, niti na povećanje kriminaliteta, ali su takve procene prilično proizvoljne. Upravo je na ta pitanja svojevremeno odgovorio Aleksandar Ramah:
„To je prvo sociološko i moralno pitanje. Otvara se priča o interesima države i interesima pojedinca. Kada su u Holandiji otvarali kafee u kojima se legalno prodaje marihuana, nastao je problem takozvanih zadnjih vrata, jer tu nije regulisano crno tržište. Prednja vrata se znaju, na njih se ulazi i kupuje neki preparat. Ali ne zna se kako se hašišom, marihuanom, skankom snabdevaju takvi kafići. Na to država žmuri."

Zlatko Mehmedić je još izričitiji:

„Sve države koje su odobrile upotrebu marihuane kroz pušenje u navodnom lečenju teških bolesnika suočene su s porastom kriminala i zloupotrebe tog opijata. Ništa nije besplatno, a pacijenti u najvećem broju slučajeva nemaju novca da kupe svoju terapiju, dok zdravstvena osiguranja, naravno, neće da finansiraju nabavku marihuane. Takvi pacijenti onda moraju da se snalaze kako bi pribavili pare za svaku terapiju. Jedan od načina im je da štede na nabavljenoj skupljoj marihuani tako što je pomešaju sa onom slabijom, lošijeg kvaliteta. Tako se količina udvostruči, ili se ona druga dobijena polovina preprodaje na ulici i tako dolazi do novca za sledeću kupovinu. Sve to stvara velike probleme u društvu: bolesni se okreću crnom tržištu, sami postaju preprodavci marihuane, a mladi se priklanjaju pušenju marihuane iz zabave, postaju radno nesposobni i gurnuti u svet kriminala."

Studije su potvrdile da pušenje marihuane stvara promene strukture i funkcionisanja mozga, pogotovo kod mladih ljudi, da dovodi do pada funkcionisanja imuno sistema, do taloženja kanabinoida u reproduktivnim tkivima, tako da i reproduktivna funkcija može da bude oštećena. Obična je zabluda da pušenje cigareta može biti štetnije od pušenja marihuane, jer je dokazano da u dimu marihuane ima više kancerogenih materija nego u dimu cigarete. „Znatan je uticaj i na kratkoročno pamćenje. Od pet obaveza koje je potrebno uraditi, pod dejstvom marihuane se zaborave bar tri. Procentualno, najveći broj saobraćajnih udesa koje adolescenti naprave u Americi počinjen je pod dejstvom marihuane."

Na kraju, jedan od ključnih argumenata zagovornika legalizacije marihuane jeste da je i alkohol prepoznat kao svojevrsna droga, ali je, osim u islamskim državama, legalizovan svuda. Na pitanje zašto je alkohol dozvoljen, a marihuana nije, odgovor protivnika legalizacije glasi: „Ako je jedno zlo dozvoljeno, da li ima smisla dozvoliti i drugo?"