DIPLOMATIJA NA GRAM: Šta se krije iza odluke Surinama da povuče priznanje Kosova

Južnoamerička država Surinam povukla je priznanje Kosova. Jedino sporno u ovoj radosnoj vesti za Srbiju jeste to što je predsednik te države Desi Buterse osuđen na 11 godina robije zbog prodaje 474 kilograma kokaina

Južnoamerička država Surinam povukla je priznanje Kosova, saopštio je u utorak na vanrednoj konferenciji šef diplomatije Ivica Dačić. Dok su se njegove kolege iz Prištine odmah pobunile da međunarodno pravo na poznaje instituciju „povlačenja priznanja", Dačić je kao keca iz rukava izvukao - papir. Istog dana posle podne je u Skupštini Srbije pokazao kopiju dokumenta koji je misija Surinama poslala misiji Srbije pri UN.
Ova malo poznata država, osim po fudbalerima, nezavisnost od Holandije dobila je 1975. Nalazi se između Francuske Gajane i Gvajane.

Pomoć prijatelja
Za odluku Surinama da povuče priznanje Kosova, Dačić kaže da je uspeh srpske politike, ali ne otkriva kako je došlo do promene stava.
„U ovom slučaju pomogao nam je jedan naš čovek koji ima bliske veze s ljudima koji vode Surinam", dodao je Dačić, dok su zli jezici jedva dočekali da tu izjavu protumače drugačije. Sumnjaju da je reč o optuženom narko-bosu Rodoljubu Raduloviću, poznatijem kao Miša Banana. Naime, predsednik Surinama Desi Buterse u julu 1999. godine osuđen je u odsustvu u Holandiji na 11 godina zatvora zbog prodaje 474 kilograma kokaina. Buterse je sve vreme tvrdio da je nevin i da je holandska vlada podmitila krunskog svedoka u njegovom predmetu - Patrika van Loona. Istražitelji su verovali da je on šef kartela Suri, koji je bio odgovoran za trgovinu narkoticima i krijumčarenje velikih količina kokaina iz Surinama i Brazila u Evropu (posebno u Holandiju) tokom osamdesetih i devedesetih. Od 1999. godine Europol je zadržao međunarodnu poternicu za njegovo hapšenje. Pošto je osuđen pre nego što je postao predsednik 2010. godine, on nema pravo na imunitet po međunarodnom pravu.
U 2011. godini, Vikiliks je objavio nekoliko depeša u kojima je Ambasada SAD potvrdila učešće Butersea u trgovini drogom tokom 2006. godine zajedno s glavnim gvajanskim Eskobarom - Rodžerom Kanom. Opozicija u surinamskom parlamentu zatražila je od šefa države da odgovori na ove izveštaje, ali je Buterse izjavio da neće odgovoriti na „glasine iz Vikiliksa".

„U ovom slučaju pomogao nam je jedan naš čovek koji ima bliske veze s ljudima koji vode Surinam", zagonetan je bio Dačić

U aprilu 2012, Ruben Rozendal, Buterseov bivši kolega vojnik, rekao je da je tokom osamdesetih i početkom devedesetih Buterse snabdevao Revolucionarnu armiju Kolumbije (FARC) oružjem u zamenu za kokain. Dokument iz američke ambasade iz 2006. godine, koji je objavio Vikiliks, pokazao je moguću povezanost Butersea i FARC-a.

Kakav otac, takav sin
I Buterseov sin Dino Buterse osuđen je 2005. godine na osam godina zatvora pred sudom Surinama za trgovinu narkoticima, trgovinu oružjem i krađu luksuznih vozila. Otpušten je ranije zbog dobrog ponašanja.
Ponovo 29. avgusta 2013. godine, Dina je američka DEA uhapsila u Panami dok je putovao s diplomatskim pasošem. Izručen je Americi i odveden u Njujork. U martu 2015, osuđen je na 16 godina zatvora zbog šverca narkotika i pokušaja da pomogne Hezbolahu da osnuje bazu u Surinamu. Dino Buterse je u pismu insistirao da nema terorističkih naklonosti i da je motivisan samo mogućnošću zarade od nekoliko miliona dolara. Buterse je uhapšen nakon detaljne međunarodne istrage tokom koje je snimljen u Grčkoj i Panami sa operativcima DEA koji su se predstavljali kao Hezbolah i meksički trgovci drogom.