INTERVJU MILAN MARINOVIĆ: Život pravi podelu na elitne i obične prostitutke, zakon ne

INTERVJU MILAN MARINOVIĆ: Život pravi podelu na elitne i obične prostitutke, zakon ne


 Duže od deceniju Milan Marinović se nalazi na rukovodećem mestu beogradskog Prekršajnog suda, posle prestoničkog Prvog osnovnog, najvećeg u zemlji. U sudijskoj karijeri dugoj dve decenije više puta našao se „oči u oči” sa političarima, direktorima javnih preduzeća, glumcima, pevačima, prostitukama, navijačima…. Ipak, postupak koji će pamtiti bio je onaj koji su vodili „obični” građani zbog svađe oko poljskog toaleta. Bio je član radnih grupa koje su raspravljale o gotovo svim važnim pitanjima u oblasti pravosuđa, a kao predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova, sa kolegama se izborio da ovi specijalizovani sudovi uđu u srpski pravosudni sistem, da se izbore da njihovi predlozi budu uvaženi prilikom izmena Ustava u oblasti pravosuđa…
Sada se, kako kaže u intervjuu za „Ekspres”, bori da se sudijama prekršajnih sudova povećaju plate jer su niže nego svim drugim sudijama i da se prihvati njegov predlog o produženju roka zastarelosti prekršajnog postupka.
U razgovoru za naš nedeljnik nije odbio da odgovori ni na jedno pitanje, a na nekima se posebno zahvalio.
U poslednje vreme u javnosti se mnogo govori o elitnj prostituciji. Sve te devojke, posle podnošenja prekršajne prijave, dođu pred prekršajni sud. Kakva je praksa beogradskog Prekršajnog suda kada su u pitanju postupci protiv njih?
“Prostitucija je jedan od prekršaja koji se kažnjava u skraćenom postupku. Po starom Zakonu o javnom redu i miru, koji sankcioniše ovo delo, bila je predviđena isključivo kazna zatvora. Isti zakon je predviđao da ne možete da izreknete kaznu ako je žena trudna ili ako ima dete mlađe od šest meseci. E, onda su one počele masovno da donose potvrde da su trudne i tako su izbegavale kaznu. Sada za prostituciju može, pored zatvorske, da se izrekne i novčana kazna. Izriču se obe. Uglavnom se radi o ženama koje se već izvesno vreme bave ovim, retko koja je nova. Kada ih osudimo na sedam ili deset dana zatvora one su srećne jer znaju da su mogle i više da dobiju. Zakon ne pravi, ali život pravi razliku između „VIP prostitutki” i „običnih”. Zna se kako i gde koje rade. Ranije je lakše bilo otkriti ovo delo jer korisnik usluga nije odgovarao, uglavnom je bio svedok. Sada odgovara i on, odnosno propisana je njegova odgovornost. Zbog toga smo sada njih izgubili kao svedoke, pa se zato i teže otkrivaju. Ne mogu da kažem da je prostitucija rasprostranjenija nego ranije jer ne znam koliko ih radi, a koliko se otkrije. Moj utisak, na osnovu dugogodišnjeg sudijskog iskustva jeste da je povećana elitna prostitucija. Nema nešto za šta bih mogao da kažem da je jedinstveno za sve devojke: različitog su uzrasta, obrazovnog profila… Ne može da se kaže „e, ovo je profil srpske prostitutke”.
Da li je neko od osoba poznatih javnosti odgovarao kao korisnik usluga prostitutki, kako se to poslednjih dana spekulise u medijima?
“Koliko je meni poznato – ne, nije.”
Umete da kažete da za razliku od kolega u krivičnim odeljenjima, vi radite sa elitom. Na koga to konkretno mislite?
“To sam rekao više iz šale s obzirom na to da kod nas dolaze akademici, predstavnici političkih stranaka, direktori, glumci, sportisti… Što se tiče funkcionera, lidera stranaka, političara oni ponekada dođu zbog saobraćajnog prekršaja. Uglavnom, imaju „ekskluzivitet” na prekršaje zbog kojih je prijave podnela Agencija za borbu protiv korupcije. Protiv njih se pred ovim sudom vode postupci, zato što je sedište Agencije u Beogradu. Mnogo je postupaka vođeno protiv ministara, direktora javnih preduzeća i drugih funkcionera po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Bez navođenja imena, mogu da kažem da je pola predstavnika sadašnje Vlade bilo kod nas zbog prekršaja ovog zakona, a među njima je bio i predsednik republike, predsednik ovog i drugih sudova…. Treća vrsta prekršaja po kom odgovaraju je po Zakonu o budžetskim sredstvima i javnim nabavkama, a te prijave podnosi državni revizor. Više stotina predmeta je formirano protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom. Uglavnom, zbog prekršaja dva zakona: Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o oglašavanju, kojih je najviše. Ukoliko REM utvrdi da razmak između dva bloka reklama nije bio u skladu sa zakonom ili su reklame za sekund ili dva trajale duže nego što treba, podnosi se prekršajna prijava protiv elektronskog medija koji je prekršio zakon.”
Opširnije u štampanom izdanju “Ekspresa”…