Klan Amerika osvaja tržište

Klan Amerika osvaja tržište


Beograđanin Jugoslav Smiljkić (51), koji je 15. marta ubijen u Johanezburgu i koji je u Srbiji imao čist policijski dosije, prema ekskluzivnim saznanjima „Ekspresa”, bio je blizak saradnik jednog od najpoznatijih crnogorskih kriminalaca Željka Maksimovića Make, a koji je, prema operativnim podacima bezbednosnih institucija Srbije, poslednjih godina u velikim poslovima šverca narkotika. Maksimović je takođe jedan od onih s najdužim stažom na Interpolovoj poternici, koju su za njim srpske vlasti raspisale još u decembru 2002. godine.

U policijskom dosijeu ubijenog Smiljkića stoji samo da je davne 2004. bio privođen zbog tuče na proslavi momačke večeri jednog prijatelja u poznatom beogradskom restoranu. Međutim, operativni podaci bezbednosnih institucija kojima su dešavanja u Južnoafričkoj Republici jedan od fokusa obaveštajnog rada ukazuju na to da je Smiljkić poslednjih godina uspostavio bliske kontakte sa Željkom Maksimovićem Makom, koji je u crnogorskoj policiji registrovan kao vođa jedne od ukupno 11 evidentiranih organizovanih kriminalnih grupa koje se bave međunarodnim švercom narkotika.
Maksimoviću je, prema tim operativnim podacima, baza i dalje u Crnoj Gori, dok su mu glavni centri poslovanja Dominikana i JAR.
– Maksimović je u poslove s narkoticima ušao 2010, kada je, posle akcije „Balkanski ratnik”, došlo do reorganizacije kriminogenih struktura u regionu i kada su pojedine kriminalne grupe preuzele deo aktivnosti klana Šarić. U tom pregrupisavanju svoje mesto je našao i Maksimović, koji je u kratkom periodu uspeo da formira razgranatu mrežu saradnika u Dominikani i JAR, koja je poslednjih godina postala popularna narko-trasa za šverc kokaina iz Južne Amerike ka evropskim lukama – navodi se u izveštaju bezbednosnih struktura Srbije koji je sastavljen na osnovu podataka dobijenih od kolega iz Crne Gore.
Prema ovom izveštaju, Maksimović je za kratko vreme uspeo da zauzme jednu od vodećih pozicija u narko-biznisu u Dominikani.
– Maksimović je iskoristio brisani prostor nakon što je, u maju 2012. godine, u čuvenoj akciji „Pomorska barijera”, koju su vodile dominikanska policija i američka DEA, uhapšena grupa krijumčara predvođena Hrvatom Zlatkom Ugarkovićem zvanim Patak, koja je tada bila dominantna na karipskom narko-tržištu. Maksimović je iskoristio situaciju da zauzme poziciju u Dominikani, odakle brodovi sa drogom potom odlaze do JAR, gde takođe ima svoju bazu, a zatim dalje ka lukama u Španiji i Grčkoj, odakle se narkotici transportuju ka zemljama Zapadne Evrope – navodi se u izveštaju.
U dokumentu koji opisuje delovanje 11 organizovanih kriminalnih grupa iz Crne Gore navodi se i da su sve visoko kotirane u hijerarhiji međunarodnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za krijumčarenje i ilegalnu trgovinu narkoticima.
– Svaka od ovih grupa, uz Crnu Goru, uporišta ima i u Srbiji, a zatim u SAD, Latinskoj Americi i Južnoafričkoj Republici, gde su uspostavile posredne veze s pripadnicima narko-kartela, od kojih kupuju kokain izuzetne čistoće. Sve grupe su hijerarhijski veoma ustrojene, sa čvrstim, ali prilagodljivim strukturama, njihovi pripadnici imaju izraženu bezbednosnu kulturom i sve grupe su sposobne da izvedu najsloženije kriminalne aktivnosti. Posebno je značajno što su sve crnogorske kriminalne organizacije u mogućnosti da za vrlo kratko vreme organizuju nabavku većih količina narkotika od tamošnjih narko-kartela, a posebna specijalnost u poslednje vreme im je takozvano uslužno krijumčarenje kokaina, za novčanu nadoknadu ili određenu količinu narkotika, i to pod maskom transporta legalne robe – navodi se u izveštaju bezbednosnih institucija.

MAKSIMOVIĆ I KLAN „AMERIKA”
Ime Željka Maksimovića Make prvi put u javnosti je pomenuto daleke 1995, kada je uhapšen zbog sumnje da je u haustoru zgrade u Ulici Svetozara Markovića u Beogradu ubio policajca Gorana Radulovića, koji je pokušao da ga legitimiše, i tom prilikom ranio njegovog kolegu, policajca Dejana Stanimirovića. Mediji su tada pisali da je Maksimović sin jednog od bivših istaknutih funkcionera Kontraobaveštajne službe i da je blizak saradnik Službe državne bezbednosti. Maksimović se u iskazu branio rečima da je policajca ubio u samoodbrani, a tužilac je pod nedovoljno jasnim okolnostima odustao od daljeg gonjenja. Odluka o odustajanju od gonjenja u javnosti se dovodila upravo u vezu s Maksimovićevim bliskim relacijama s tadašnjom SDB i njenim funkcionerima.
U operativnim bazama policije, Maksimović je bio evidentiran kao blizak saradnik klana „Amerika”, tada najmoćnije kriminalne organizacije u Srbiji, koju je osnovao Beograđanin Vojislav Raičević zvani Voja Amerikanac, a u kojem su se uglavnom nalazili opasni crnogorski kriminalci. Klan se bavio međunarodnim krijumčarenjem narkotika, ali se dovodio u vezu i sa serijom likvidacija na beogradskom asfaltu.

A onda je 10. juna 2002. kod hotela „Jugoslavija” na Novom Beogradu ubijen policijski general Boško Buha, koji se od petooktobarskih promena pa do decembra 2001. godine nalazio na čelu beogradske policije. Istraga ubistva generala Buhe dovela je policiju do Maksimovića i njegove grupe, koji su označeni kao osumnjičeni za taj zločin. Četiri meseca posle ubistva u Beogradu su uhapšeni Maksimovićevi saradnici Nikola Maljković, Vladimir Jakšić zvani Karlos i Dragan Ilić Limar. Maksimovića policija nije uspela da uhapsi, ali je za njim tada raspisana poternica Interpola.

Suđenje za ubistvo generala Buhe počelo je u septembru 2003. i bilo je prvo suđenje održano u Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Završeno je naredne godine oslobađajućom presudom, a obrazloženje sudskog veća bilo je da „nije bilo uverljivih dokaza koji bi potvrdili da su optuženi članovi grupe Željka Maksimovića Make ubili generala policije Boška Buhu i planirali terorističke napade na predstavnike najviših državnih organa”.

Maljković, Jakšić i Ilić su pušteni na slobodu, a sud je istovremeno Maksimoviću ukinuo meru određivanja pritvora i stavio van snage poternicu Interpola. Godinu dana kasnije, Vrhovni sud je ukinuo oslobađajuću presudu i naložio novo suđenje. Međutim, optuženi Maljković i Jakšić su već pobegli iz Srbije pa je za njima, kao i za Željkom Maksimovićem, ponovo raspisana crvena Interpolova poternica. Od tada novo suđenje nikada nije zakazano, a u Specijalnom sudu su objasnili da je ono nemoguće dok okrivljeni ne budu na optuženičkoj klupi. Naime, Vrhovni sud je naložio upoređivanje glasova iz prisluškivanih razgovora s glasovima okrivljenih, što je, kako su obrazložili u Specijalnom sudu, nemoguće ako optuženi nisu u sudnici.

Prisustvo optuženih, međutim, ni na prvom suđenju nije dalo rezultate, jer su optuženi sve vreme ćutali upravo da bi izbegli upoređivanje glasova.
Maksimović se, prema podacima srpske policije, odmah posle ubistva generala Buhe krio u Crnoj Gori, a kasnije su utvrđena i njegova putovanja u špansku Marbelju, koja je u to vreme bila najpoznatije uporište srpsko-crnogorskih kriminalaca na Pirinejskom poluostrvu. Kasnije je Maksimović krenuo put Južne Amerike.

Klanom „Amerika” već u to vreme suvereno su gospodarila dvojica neprikosnovenih vođa, koji i danas vuke sve konce grupe: Mileta Miljanić zvani Majk i Zoran Jakšić.
Miljanić, koji je prvi u srpskom podzemlju dobio naziv Don Korleone, od momenta kada je preuzeo klan, robijao je u nekoliko evropskih zemalja, koje su ga dovodile u vezu s prekookeanskim krijumčarenjem kokaina. Robijao je u Grčkoj, Italiji, a po izlasku na slobodu stacionirao se u Americi. Poslednji put javno je viđen 2016, i to prilikom obilaska pravoslavnog Hrama Svetog Save u Njujorku, koji je izgoreo u požaru.

Za razliku od Miljanića, koji je već duže vreme na slobodi, njegov glavni saradnik Zoran Jakšić nije bio te sreće.
Uz njegovo ime vezivane su ozbiljne pošiljke narkotika iz Južne Amerike u Evropu, ali ga je za sve to vreme pratila i ozbiljna robija. Jakšić je hapšen u Peruu 1998. godine, kada je osuđen na pet godina zatvora, a zatim i 2004. godine u Nemačkoj, kada je u njegovom vozilu nađeno devet kilograma narkotika. Po zahtevu Interpola, privođen je u Madridu, odakle je isporučen Argentini, ali je iz tamošnjeg zatvora uspeo da pobegne.
Poslednji put Jakšić je uhapšen u julu 2016. godine u akciji američke DEA, u trenutku kada je s lažnim dokumentima iz Perua pokušao da pobegne u Ekvador. Tokom istrage je utvrđeno da je tokom skrivanja u Južnoj Americi koristio 46 identiteta, zbog čega su ga tamošnji mediji prozvali „čovek sa hiljadu lica”. Zbog šverca narkotika, iznuda, otmica, ali i kao vođa grupe, Jakšić je u
Peruu osuđen na 20 godina robije.

Posao klana „Amerika”, međutim, nije stao.
Željko Maksimović Maka je, kako se navodi u izveštaju bezbednosnih institucija, vođa jednog od važnijih ogranaka klana, kojem su baze u Dominikani i Južnoafričkoj Republici.
– Maksimović je kao pripadnik stare garde klana, a koji važi za izuzetno opasnog kriminalca, posle hapšenja Jakšića preuzeo veći deo posla.

U igri je još mnogo igrača iz celog regiona, iz Srbije, Crne Gore i BiH. U međuvremenu su stasale i nove generacije, koje su na sebe preuzele organizaciju posla – kaže sagovornik „Ekspresa” upoznat sa aktivnostima klana.
Kakvu je konkretnu ulogu u poslovanju sa Željkom Maksimovićem Makom imao ubijeni Jugoslav Smiljkić, sada je predmet istrage koja se vodi na relaciji policija Srbije i JAR.
Očekuje se i to da ovih dana ubistvo Smiljkića bude tema razgovora predstavnika srpskog diplomatskog predstavništva i tamošnje policije.

Smiljkić je inače ubijen po scenariju po kojem su u toj zemlji u poslednjih godinu dana ubijena petorica muškaraca sa ozbiljnom reputacijom u našem, ali i tamošnjem podzemlju. Smiljkić je likvidiran u po bela dana u Rudepurtu, predgrađu Johanezburga, par sekundi nakon što je parkirao motor, a zatim stao da otkuca poruku na mobilnom telefonu. U tom momentu pored njega se zaustavila tamna „honda akord” u kojoj su se nalazile četiri osobe. Iz vozila su izašla dvojica muškaraca maskirana fantomkama, sa oružjem u rukama, koji su već u sledećoj sekundi u Smiljkića ispalili desetak hitaca. Nakon što je Smiljkić pao na trotoar, jedan napadač se vratio u vozilo, dok je drugi uperio pištolj u Smiljkićevu glavu i kroz vizir kacige mu u lice ispalio još dva hica. Nakon toga i on se vratio u vozilo, kojim su napadači pobegli s mesta zločina. Do sada niko nije osumnjičen za taj zločin.

HAPŠENJA ČLANOVA KLANA
Poslednja policijska akcija koja je usmerena na razotkrivanje narko-aktivnosti klana „Amerika” izvedena je u januaru ove godine u Peruu, kada je zbog zaplene kokaina vrednog 800 miliona dolara uhapšena grupa predvođena Smailom Šikolom, poznatim bokserom iz BiH.
Peruanska policija tada je u vili u ulici El Palmar, u luksuznom naselju u gradu Truhuljo, pronašla tonu i po kokaina spakovanog u pakete koji su bili pripremljeni za transport na evropsko tržište s oznakom „BH”.

Glavna peruanska veza uhapšenog Šikola bio je David Cufaj, još poznatiji sarajevski bokser. Cufaj je srpski državljanin rođen na Kosovu, koji je zatim živeo u Sarajevu, a kasnije u Holandiji, pa u Peruu, gde je 2017. bio uhapšen kada je spremao isporuku dve tone kokaina za evropsko tržište.
I Cufaj i Šikolo su evidentirani kao članovi klana „Amerika” i saradnici Zorana Jakšića.
Cufaj je, međutim, pušten da se brani sa slobode, što je iskoristio da pobegne iz zemlje. Zbog ovog skandala, sudija koja je donela odluku o njegovom puštanju na slobodu našla se pod lupom unutrašnje kontrole.

I u Beogradu su se krajem 2017. četvorica pripadnika klana „Amerika” našla na udaru policije i BIA. U akciji koju je vodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, u novembru te godine uhapšeni su Beograđani Goran Jović, Miodrag Nikolić, Zoran Simić i Vlatko Filipović. Uhapšeni Jović je u bezbednosnim institucijama označen kao desna ruka Veselina Raičevića Mede, brata Voje Amerikanca. Osumnjičeni su se teretili da su kao organizovana kriminalna grupa u dužem periodu nabavljali, pakovali i distribuirali kokain na teritoriji Beograda i Subotice.

 

 

Zoran Jakšić u Beogradu je bio u februaru 2015. godine, kada je teško pretučen u jednom prestoničkom klubu nakon sukoba sa obezbeđenjem. Prema video-snimku koji je kasnije objavljen u medijima, Jakšića je pretukao Darko Ristić Meda, jedan od tada najbližih prijatelja vođe navijača Partizana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. Na snimku se vidi Jakšić kako ulazi u noćni klub s nekoliko momaka. Posle kratkog razgovora Ristić ga iznenada udara pesnicom u glavu, a Jakšić pada na pod. Ristić ga potom šutira dok ovaj leži, a zatim nastaje opšti metež i tuča između članova dve ekipe. Godinu i po dana kasnije, 13. oktobra 2016, Aleksandar Stanković je ubijen u blizini Okružnog zatvora u Beogradu. Njegova likvidacija još nije rasvetljena.

Klan „Amerika” kroz treću deceniju postojanja, pored odličnih veza s kolumbijskim narko-kartelima, prate i brutalne likvidacije.
Prema policijskim podacima koji nikada nisu sudski procesuirani, ovaj klan dovodi se u vezu s brojnim ubistvima beogradskih kriminalaca, ali i istaknutih policijskih i državnih funkcionera. Mete klana „Amerika”, prema policijskim pretpostavkama, bili su Rade Ćaldovića Ćenta, Milan Roganović, Miša Cvetičanin, Bojan Petrović, Jusuf Bulić, Zoran Šijan, kao i ministar odbrane Pavle Bulatović, Radovan Stojičić Badža, tadašnji prvi čovek MUP-a Srbije, Zoran Todorović Kundak, generalni sekretara JUL-a, kao i policijski inspektori Dragan Radišić, Dragan Simić i Milorad Vlahović.

 

 

 

 

 

Serija ubistava u Južnoj Africi
Ubijeni Jugoslav Smiljkić je šesta žrtva u poslednjih godinu dana na relaciji Srbija – Crna Gora – JAR. U septembru prošle godine, takođe u blizini Johanezburga, ubijen je trgovac dijamantima poreklom iz Crne Gore – Đorđe Mihaljević. Na njega su dvojica napadača pucala dok je u automobilu čekao zeleno svetlo na semaforu. Južnoafrički mediji pisali su tada o saradnji koju je Mihaljević imao sa osuđivanim češkim kriminalcem Radovanom Krejčirom, koji je bio bos tamošnjeg podzemlja. Nekoliko meseci pre Mihaljevićevog ubistva, u Johanezburgu je ubijen Darko Kulić, dok je u maju 2017. ubijen Milan Đuričić, koji je u Srbiji osuđen za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.
U Srbiji su prošle godine izvršena dva ubistva koja se povezuju sa obračunima u Južnoj Africi. U maju je na Novom Beogradu ubijen Gorgija Darmanović, a zatim u Kruševcu njegov ubica, kriminalac Dejan Stanković zvani Ždrokinac. Obojica su živela u Južnoj Africi.

 

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar