“MREŽA”: Deo od 800 miliona evra uložen u sedam privatizacija (III deo)

“MREŽA”: Deo od 800 miliona evra uložen u sedam privatizacija (III deo)

EPA/BODO MARKS


Policijska akcija “Mreža”, usmerena na istragu šverca cigareta koji je trajao punih 10 godina, bila je verovatno najznačajniji pokušaj da se razjasni ozbiljan finansijski kriminal u zemlji. “Ekspres” u četiri nastavka objavljuje kako je počeo i zašto je neslavno okončan ovaj pokušaj.
Opasnost za svaku akciju ovakvog tipa bila je mogućnost da se za nju sazna pre nego što dođe vreme njene realizacije. Zato su odmah utvrđena pravila ponašanja zahvaljujući kojima se za postojanje “Mreže” nije znalo dugo nakon što je operativni policijski rad okončan. Svi koji su radili na ovoj akciji bili su izmešteni iz sedišta UBPOK-a u prostorije sportskog društva na Makišu, koji su pripadali MUP-u. Tu nije bila smeštena nijedna druga policijska služba, samo nekoliko ljudi koji su održavali terene.
Restoran MUP-a koji je bio u blizini potpuno je skretao pažnju s policajaca koji su dolazili na posao, ili s lica koja su dovođena na razgovore. Svi međusobni razgovori o poslu mogli su da se vode samo u tim prostorijama i samo s kolegama koje su u toj akciji angažovane, ali nikako preko telefona. U sprovođenje akcije, osim učesnika i ministra koji je doneo rešenje o njenom pokretanju, bili su upućeni još načelnik i zamenik načelnika UBPOK-a, ali je jedino ministar izveštavan o njenom toku.
Krajem 2003. godine, posle raspisivanja parlamentarnih izbora, ministar policije Dušan Mihajlović je predložio da za sve do tada identifikovane grupe u švercu cigareta, provere  kako bi se realizacija sprovela prema svima istovremeno.
U januaru 2004. počeli su razgovori policije s tužilaštvom. Zaključeno je da su za okončanje svih provera potrebna još najviše dva-tri meseca. Toliko je trebalo vremena da se tehnički preciziraju detalji oko mesta zasnivanja sudske nadležnosti, jer je svaka od grupa delovala na području cele Srbije. Kod tri najveće i jedne manje grupe radilo se o klasičnom krijumčarenju cigareta u koje su bili uključeni predstavnici različitih državnih struktura – od tajne i javne policije, carine, do političara najvišeg ranga.
Kod ukupno devet drugih preduzeća bilo je u pitanju izbegavanje poreskih obaveza, što se odnosilo na neevidentiran promet cigareta, ili na nezakonito iznošenje dobiti iz tih poslova u inostranstvo. I ti akteri imali su podršku različitih struktura u vlasti. Kao učesnici u tim transakcijama, pored 41. fizičkog lica, aktivnih učesnika u švercu, identifikovano je 16 domaćih preduzeća i 27 of-šor kompanija čiji su vlasnici mahom bili naši državljani.
 EPA/MAST IRHAM

EPA/MAST IRHAM

Sve finansijske transakcije obavljane su preko devet stranih i domaćih banaka u kojima je identifikovano ukupno 17 računa na kojima su ovlašćena lica za raspolaganje novcem bila mahom naši državljani. Novac iz krijumčarenja cigareta transferisan je na te račune, a potom je jedan deo novca prebacivan na privatne račune naših državljana u inostranstvu, ili je podizan u gotovini. Pošto je podatke o tim transakcijama moguće pribaviti samo posle pokretanja krivičnog postupka preko međunarodne pravne pomoći, u tom momentu se nije moglo razmišljati o blokadi ili zapleni novca sa tih računa. Predmet tih transakcija u periodu 1995-2003. godine bilo je blizu 800 miliona evra koji su transferisani iz tadašnje SRJ u inostranstvo. To se nesporno moglo i dokumentovati.
“Deo novca iz krijumčarenja vratio se preko privatizacije preduzeća u zemlji i to je posao kojim smo se počeli baviti tek od marta 2004. godine. Od tada pa do prestanka rada grupe identifikovano je sedam domaćih preduzeća čija se privatizacija mogla dovesti u vezu sa dobiti iz šverca cigareta”, navodi šef Radne grupe Miodrag Vuković.
Postojala je ideja da se u drugoj fazi akcije, kada se zaokruže dokazi oko delovanja grupa povodom krijumčarenja cigareta, Radna grupa bavi isključivo tim problemom. Posebno je bio interesantan period 2002- 2003. godina. To je trebalo da bude i najdelikatniji deo, jer bi predmet interesovanja bile poslovne strukture koje su imale značajan finansijski i politički uticaj. U tu svrhu bila je formirana baza podataka koja je obuhvatila podatke Agencije za privatizaciju i podatke Akcijskog fonda, koji su se uparivali sa podacima iz evidencija o kupcima preduzeća i akcija, kao i transferima novca pristiglog po tom osnovu. Bio je to deo akcije u koji ni sami policajci nisu previše verovali s obzirom na uvezanost poslovnih i političkih struktura. Ali, ceo proces je zaustavljen i mnogo pre te druge faze.
U početku rada, u prvoj fazi akcije, išlo se na identifikovanje samo nesporne dobiti iz kriminalnih aktivnosti povodom krijumčarenja cigareta i njenom praćenju u zemlji. Tako je identifikovano pet lica od kojih je svako raspolagalo ličnom imovinom vrednijom od milion evra, za koju se osnovano moglo sumnjati da potiče iz dobiti od šverca cigareta.
U sledećem nastavku: Politička obustava akcije…