“MREŽA”: Tri analitičarke naspram “uglednih” biznismena (II deo)

“MREŽA”: Tri analitičarke naspram “uglednih” biznismena (II deo)


Policijska akcija “Mreža”, usmerena na istragu šverca cigareta koji je trajao punih 10 godina, bila je verovatno najznačajniji pokušaj da se razjasni ozbiljan finansijski kriminal u zemlji. “Ekspres” u četiri nastavka objavljuje kako je počeo i zašto je neslavno okončan ovaj pokušaj.
Ministar policije Dušan Mihajlović doneo je 1. juna 2003. rešenje o formiranju Radne grupe radi realizovanja provera, razjašnjenja zloupotreba i svih drugih oblika nezakonitosti u prometu cigareta u periodu od 1996. godine. Grupa je imala svega šest stalnih članova operativaca. Svi, sem jednog operativca iz Novog Sada, bili su iz Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Kasnije, kako se posao širio, uključivani su i drugi policajci, tako da je grupa u jednom momentu brojala petnaestak operativaca.
“Mreža” se fokusirala na istraživanje šverca cigareta u periodu od 1996. do 2000. godine. Razlog tome je bila profesionalna procena. Godina 1996. uzeta je kao početna jer su šverc cigareta “pokrivala” dva krivična dela – poreska utaja, sankcionisana u Krivičnom zakoniku, i krijumčarenje, sankcionisano u ondašnjem Carinskom zakonu. Za oba krivična tada je bila zaprećena kazna od osam godina zatvora, što znači da relativna zastarelost za njihovo gonjenje nastupa protekom 10 godina od momenta izvršenja. Da se ta granica pomerila na 1994. ili 1995, dela bi zastarevala 2004. ili 2005. godine. Ukoliko se krivične prijave ne bi podnele do tada postojala je mogućnost da taj deo posla bude uzaludan i da krivično delo zastari pre nego što prikupljeni dokazi dođu do suda. Naravno, nijedan ozbiljniji švercer cigareta koji je “radio” 1994. ili 1995. nije s tim prestao 1996. godine.
Ta 1996. je izuzetno važna – te godine je šverc cigareta u Srbiji doživeo najveću ekspanziju, a već sledeće 1997. godine, nakon ubistava zamenika ministra policije Radovana Stojičića Badže, neki važni ljudi iz sveta ove vrste krijumčarenja prestali su da rade u Srbiji. Zbog toga je početak 2006. bio poslednji rok da se procesuiraju najveći učesnici ovog ilegalnog biznisa u Srbiji. Naravno, tokom akcije je obuhvaćen i period iz pređašnjih godina.
Na pitanje zašto je za ovu istragu morala da se formira posebna Radna grupa, odgovor je sledeći: “redovne”  policijske snage su ministra Mihajlovića 2001. godine obavestile da u oblasti prometa cigareta nema ništa nezakonito! To je samo dodatno pobudilo sumnju u motive pojedinih glavešina u MUP-u.
Već 2004. godine, kada je praktično okončana akcija, u potpunosti je razjašnjena pozicija gotovo svih najvažnijih učesnika i pokrovitelja tog ilegalnog biznisa. Svi akteri koji su bili predmet interesovanja u toj akciji, u momentu njenog pokretanja bili su ugledni poslovni ljudi sa snažnim političkim vezama. Zato nije bilo moguće primenjivati klasična policijska dokazna sredstva poput prisluškivanja, praćenja, identifikovanja kontakata, saučesnika i sličnih metoda koje mogu da obezbede “živi” dokaz.
 EPA/BODO MARKS

EPA/BODO MARKS

Ključ za uspešno okončanje akcije bio je temeljan analitički pristup svim saznanjima, dokumentima, podacima i svemu što je bilo moguće pribaviti iz policijskih izvora, evidencija drugih državnih organa, javno dostupnih izvora i slično. U grupi su postojale tri vrhunske analitičarke koje su praktično bile mozak cele akcije. Svaki novi podatak i dokument su sravnjivale sa dotadašnjim saznanjima i svrstavale u odgovarajuću grupu, ili odbacivale ako nisu zadovoljavali utvrđene kriterijume. Grupa se bavila isključivo podacima koji su mogli da budu dokumentovani i relevantni za sud kao nesumnjiv dokaz.
Pošto su ranije brojne istrage šverca zaustavljane već na lokalnom nivou, od velikog broja policajaca prikupljena su saznanja koja su kasnije ukrštana s podacima iz carinskih evidencija i evidencija službe koja je bila nadležna za kontrolu prelaska državne granice. Ukoliko o tome nisu postojali podaci kod naših organa, što je najčešće bio slučaj, onda je pomoć tražena od policijskih i carinskih službi susednih zemalja. Tako se pronalazilo sve o uvozu cigareta što nije evidentirala naša carina ili policija na graničnim prelazima.
“Vrlo brzo smo s policijama i carinama svih susednih zemalja uspostavili izvanredne kontakte, sem sa Federacijom BiH i Unmik policijom, od kojih smo dobijali samo obećanja. Kako u većini zemalja iz našeg susedstva problem šverca cigareta nikada nije ozbiljno raspravljen, a istovremeno je sličan onome što se dešavalo kod nas, svi su nas gledali s nevericom. Bili smo prva policija u regionu koja je počela temeljno da istražuje ovaj fenomen. Neki su nas pitali šta se ovde tako značajno dogodilo da smo dobili odrešene ruke, jer se se svi drugi u regionu i dalje držali od ovakve istrage”, svedočio je Miodrag Vuković, vođa Radne grupe.
Sa ukupno 19 policijskih službi drugih zemalja uspostavljena je neposredna komunikacija u razmeni podataka, uključujući i regionalnu kancelariju američkog FBI u Beču. Više od 100 zahteva upućeno je nacionalnim biroima Interpola tih zemalja od kojih je na većinu dobijen i odgovor. Interesantno je da su policije dve zemlje vršile obrade nad jednim brojem naših krijumčara cigareta jer su delovali i na njihovoj teritoriji. Podaci do kojih je došla naša policija su se u potpunosti poklapali sa saznanjima policije tih zemalja. Kada su shvatili ozbiljnost “Mreže”, iz inostranstva su počeli da stižu i podaci za koje nisu upućivani zahtevi. Upravo tako je naša policija ušla u trag celom brodskom tovaru cigareta koji je sa Kipra, preko Bugarske, prokrijumčaren u našu zemlju nakon rata 1999. Na tom primeru se najbolje videlo koliko je dobro funkcionisala koordinacija švercera, carinika, špeditera, policajaca i politike u ovom poslu.
U sledećem nastavku: Deo od 800 miliona evra uložen u sedam privatizacija…