SUDIJA ODLUČUJE: rešetke ili kućni zatvor

SUDIJA ODLUČUJE: rešetke ili kućni zatvor


Osuđeni do godinu dana zatvora će kaznu moći da izdržavaju kod kuće, sa nanogicom ili bez nje

 

Osuđeni do godinu dana zatvora će kaznu moći da izdržavaju kod kuće. Ali ne svi. Kome će ta nova zakonska mogućnost biti odobrena, odlučivaće sudija za izvršenje krivičnih sankcija. On će odlučivati i o tome da li će osuđenicima biti omogućeno da iz humanih razloga izađu na slobodu pre isteka kazne, ali i odobravati da kažnjenici iz poluotvorenog i otvorenog zatvorskog odeljenja idu na posao van zavoda.
Sudija za izvršenje krivičnih sankcija koji radi u svakom sudu u Srbiji ubuduće će biti taj koji će odlučivati da li će osuđeni na kaznu zatvora do godinu dana izrečenu sankciju moći da izdržavaju u prostorijama u kojima žive, odnosno kod svoje kuće. Odlučivaće i o tome da li će je izdržavati uz elektronski nadzor ili bez njega. Takođe, ovaj sudija će odlučivati da li će osuđenicima biti omogućeno da iz humanih razloga izađu na slobodu pre isteka kazne, ali i odobravati da kažnjenici iz poluotvorenog i otvorenog zatvorskog odeljenja idu na posao van zavoda.
Sve pobrojane novine predviđene su izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koje je ove nedelje usvojila Vlada Republike Srbije, a koje bi uskoro mogle da se nađu pred poslanicima.
Dok deo stručne javnosti smatra da će uvođenjem novih rešenja, naročito onog kojim se osuđenima do godinu zatvora omogućava da kaznu izdržavaju kod kuće, rasteretiti prenatrpani srpski zatvori, drugi deo smatra da te novine otvaraju novu mogućnost eventualne korupcije sudija za krivične sankcije.
Upravo su zbog mogućnosti zloupotreba protiv ovih izmena najglasnije sudije.
– Zamislite situaciju da sudiji za izvršenje krivičnih sankcija u nekom velikom sudu, gde je broj predmeta velik, date ovlašćenje da odlučuje o svim pobrojanim stvarima. Činjenica je da izmene i dopune zakona predviđaju situacije u kojima on pre odlučivanja mora da pribavi mišljenje tužioca i upravnika zatvora, ali će on, praktično, imati diskreciono pravo da donese odluku kakvu hoće. Postavlja se i drugo pitanje, da li će sada sudije blagonaklono gledati na sitne kriminalce i odmeravati im manje kazne da bi mogli da služe kaznu kod kuće. Propisano je i da će se u odnosu na one koji kaznu izdržavaju kod kuće primenjivati Zakon o vanzavodskim sankcijama i merama. Shodno tome, onaj koji izdržava kaznu u kućnim uslovima, imaće pravo na dva sata šetnje, a onaj koji je u zatvoru, šetaće po zavodskom krugu – kaže za „Ekspres” jedan beogradski sudija.
Pomenutim izmenama proširene su nadležnosti sudijama za izvršenje krivičnih sankcija koje su u pravni sistem Srbije uvedene 2014. godine, a kako je navedeno u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, u cilju usaglašavanja mera koje su predviđene akcionim planom za Poglavlje 23. Njima je predviđeno da će sudije za izvršenje, na molbu osuđenog, donositi odluke o tome da se izrečena kazna zatvora od jedne godine izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje (kućni zatvor), posle pravosnažnosti presude do stupanja na izvršenje kazne zatvora. To znači da nakon pravosnažnosti presude do stupanja na izvršenje kazne zatvora osuđeni može da podnese molbu da izrečenu kaznu zatvora do jedne godine izdržava u prostorijama u kojima stanuje. O molbi odlučuje sudija za izvršenje krivičnih sankcija suda koji je doneo prvostepenu presudu, odnosno ukoliko je presudu doneo osnovni sud, odluku donosi sudija za izvršenje neposrednog višeg suda.
Sudija će pre donošenja odluke morati da pribavi mišljenje javnog tužioca, ali i da odluči da li će kazna, ukoliko odobri kućno izdržavanje, biti bez primene mere elektronskog nadzora ili uz nju.
U skladu sa preporukama Evropskog komiteta protiv torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, nadležnost sudije za izvršenje krivičnih sankcija proširuje se i na odlučivanje o prevremenom otpustu osuđene osobe, i to iz humanih razloga.
Sudija po predlogu upravnika zavoda može prevremeno da otpusti osuđenog sa izdržavanja kazne najviše 12 meseci do isteka kazne, ali pod uslovom da je izdržao jednu polovinu zatvorske kazne, i to zbog teške bolesti, invaliditeta ili starosti. Uz predlog upravnika, sudiji za izvršenje dostavlja se zdravstvena dokumentacija osuđenog. U postupku donošenja odluke sudija može da odredi veštačenje radi utvrđivanja zdravstvenog stanja optuženog.
Osuđenik koji je prevremeno otpušten sa izdržavanja kazne zatvora zbog teške bolesti ili invaliditeta dužan je da na svakih 60 dana dostavlja sudiji za izvršenje izveštaj lekara o svom zdravstvenom stanju. U slučaju da se utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je osuđenik prevremeno otpušten sa izdržavanja kazne, sudija za izvršenje može da opozove prethodno donetu odluku.
Po predlogu upravnika zatvora, sudija može da odobri da osuđenik koji je raspoređen u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda obavlja poslove na radnom mestu van zavoda ako za to postoje uslovi i ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi s tim poslovima. U postupku upućivanja osuđenog na rad van zavoda, zavod sarađuje s Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima. Ako osuđeni zloupotrebljava pravo na rad van zavoda ili ako poslodavac raskine ugovor o radu, sudija može da opozove ranije donetu odluku.

 

Pročitajte još: