IMA LI OVDE ADVOKATA: Beogradski sindrom i u Advokatskoj komori Srbije

IMA LI OVDE ADVOKATA: Beogradski sindrom i u Advokatskoj komori Srbije


Ako ste mislili da postoji samo jedna advokatska komora koja ima problem, varate se. Ni Advokatska komora Srbije nije uspela da izabere rukovodstvo na skupštini održanoj 1. jula

U srpskoj advokaturi zavladao je prividni mir ispod kojeg ključa kao u vulkanu. Posebno od 1. jula, kada je fijasko doživela skupština na kojoj je trebalo da bude izabran novi predsednik Advokatske komore Srbije. A nije izabran zato što nije bilo kvoruma. Međutim, zbivanja u beogradskoj i republičkoj kući advokature sve jasnije ukazuju na to da je do raskola u ovoj profesiji, u suštini, dovela lična netrpeljivost između malog broja advokata.
U advokatskoj epopeji je i dalje nemoguće doći bar do jednog podatka koji se može smatrati neoborivom činjenicom. Jer o istim stvarima dve sukobljene strane sve vreme govore ekstremno različito. Kao da su završili pravne fakultete na kojima se o istom uči dijametralno suprotno. Ovo vredi i za već pomenuto neodržavanje nastavka izborne skupštine AKS, povodom koje je definitivno istina samo to da kvoruma stvarno nije bilo.
Radi razumevanja priče, podsećamo da je 13. maja na skupštini održanoj u opštini Stari grad za predsednika AKB izabran Jugoslav Tintor, dok je 10. juna u Centru „Sava” za predsednika AKB izabran Vladimir Gajić. AKS, s Dragoljubom Đorđevićem na čelu, priznaje majske izbore u AKB, dok junske drži za nelegalne i nelegitimne. A rad AKS nemoguć je bez delegata koje bira beogradska advokatura.
„U nastavku izborne skupštine AKS 1. jula imali smo 82 delegata, a kvorum je 85″, kaže za „Ekspres” Đorđević. „Nažalost, godišnji odmori su učinili svoje, a bilo je i opstrukcije. Kad pominjem opstrukciju, mogu da navedem AK Kragujevca i AK Požarevca jer smo iz ostalih područnih komora imali delegate. Nedolazak na sednicu je težak disciplinski prekršaj jer funkcioneri AKS moraju da obavljaju funkciju na koju su izabrani i koju su prihvatili. AKS je drugostepeni organ svim područnim komorama i funkcioneri AKS ne mogu da postupaju po nalozima svojih područnih komora. Nedolazak na sednicu mora da se opravda. Dva nedolaska su teža povreda discipline, što za statutarnu posledicu ima novčanu kaznu, zabranu rada u advokaturi na određeni period ili čak isključenje iz advokature.”
Prema Đorđevićevim rečima, bilo je advokata koji su u revolucionarnom zanosu predlagali da skupština počne s radom pa će u međuvremenu doći to troje kolega koji su nedostajali za kvorum. On nije hteo da radi tako, pa će nova sednica biti održana na jesen. Dotle, dodaje, ostaje na poziciji predsednika AKS.
„Duboko sam uveren da ćemo na jesen imati kvorum, da će tada biti izabrani svi organi AKS i da advokatura ide ka normalizaciji stanja”, zaključuje Đorđević. „Ovo ne sme da se ponovi jer to je, pre svega, naša sramota. Imam apsolutnu podršku Jugoslava Tintora, predsednika AKB, koji vrši sva javna ovlašćenja, i jedino još nije deblokirao račun AKB, na čemu uporno radi.”
Nema posebnih posledica zbog neodržavanja izborne skupštine AKS 1. jula, ceni Ivan Simić, predstavnik „Samostalnih advokata”.
„Na taj skup nije došao gotovo niko od delegata AKB koji su, zajedno s Tintorom, izabrani na nazovi skupštini 13. maja, a čije mandate je Đorđević verifikovao”, dodaje Simić. „Nisu došli ni pojedini kandidati koji su izabrani na obe skupštine, i 13. maja i 10. juna. Niko ne zna koliko je tačno delegata došlo. Da je za kvorum nedostajalo petoro, kako Đorđević priča, on bi navukao kvorum makar tako što bi neku tetkicu iz opštine Stari grad postavio da sedi na tom skupu. Njima su leđa okrenule sve komore, osim čačanske, i zato je taj skup doživeo potpuni fijasko.”
Predstavnici AKB u AKS koji su izabrani na „Gajićevoj skupštini” uveliko se interesuju kada će biti konstitutivna sednica AKS kojom bi se odblokirao rad republičke komore. Imaju pojedinačne predloge kako da se prevaziđe stanje.
„Odgovor na njihovu inicijativu verovatno će biti dat pre odlaska na avgustovske advokatske godišnje odmore”, dodaje Simić. „Đorđević se povukao u mišju rupu da bi sa svojim saučesnicima smislio šta dalje, kako da on ili neko koga on odredi bude na čelu AKS. Oni sami sebe diskvalifikuju iz dana u dan. Raskol u advokaturi je sve manji jer Đorđević i ekipa postaju sve usamljeniji. Sve ovo biće stavljeno ad akta kad Đorđević bude uklonjen iz pravnog saobraćaja. Pitanje je zašto on advokaturu Srbije drži kao taoca, u čije ime i za čiji račun to radi.”
I šta će uopšte biti sa AKS?!
Simić veli da upadanja u prostorije AKS neće biti. To implicitno potvrđuje i Vladimir Gajić.
„Da bi AKS bila konstituisana, potrebno je određeno vreme, mora da se poštuje pravna procedura”, veli Gajić. „Plan Đorđevića nije uspeo, napustili su ih i njihovi delegati, kao i kandidati za predsednika AKS. Ne znam šta će sad biti sa AKS. Odnosno, znamo kako ćemo, ali o tome nećemo govoriti u javnosti. Samo AK Čačka, Đorđević i Jugoslav Tintor stoje na jednoj strani, a na drugoj su sve ostale regionalne komore od kojih se sastoji AKS.”
Advokat Dragoslav Ćetković je, pre tri decenije, u dva mandata bio predsednik AKB. U izjavi za „Ekspres” kaže da je godinama jedan od doajena advokature, da je njegova supruga advokat 35 godina, kći je advokatski pripravnik, a i sin ima iste ambicije.
„Posle dugog odsustva iz događanja u advokaturi, koje je trajalo više od dve decenije, sada sam se uključio”, govori Ćetković. „Moja zalaganja nisu ni na jednoj strani. Govorim samo o principima i izlasku iz krize. Prijatno me je iznenadio predsednik Vrhovnog kasacionog suda izjavom da sudije moraju da progovore o pritiscima kojima su izloženi. Ne bi trebalo da neko drugi donosi odluku o krivici, a da sud bude običan odmerivač kazne. Principi moraju da postoje i u advokaturi. Kad je reč o skupštini AKS od 1. jula, ne svrstavam se, već neprekidno insistiram na tome da se zakaže sastanak advokature u celosti, nipošto da zasedaju nekakvi separatni delovi advokature i da tako vrše izbore. Pa ko dobije te jedinstvene izbore i u Beogradu i na nivou Srbije, taj neka ima mandat. A sada jedna grupacija svesno ulazi u separatno rešavanje problema.”
Prema njegovim rečima, Šoškićev UO AKB, „kakav god da je bio”, zakazao je izbornu skupštinu za 10. jun, ali je pod izgovorom da će ona biti otkazana i samo zato da bi bili brži grupa advokata 13. maja izabrala „samozvanca čije ime neće ni da izgovori” (misli na Tintora, prim. aut.).
„Na izbore 10. juna nisu hteli da izađu, a tada dolazi veliki broj advokata, ali ni taj skup nisu hteli da priznaju”, naglašava Ćetković. „Legitimna gospodo, govorio sam, nemojte doći ni 10. juna, zakažite vi zajednički izbor za 17. jun ili za 24. jun, neka bude vaš termin, ali da advokatura bude jedinstvena, pa neka bude izabran samozvanac (Tintor, prim. aut.) ili onaj drugi čije ime neću da izgovorim (Gajić, prim. aut.).”
Zašto neće da izgovori ime nijednog od dvojice predsednika AKB?
„Ne mogu da razumem tu pohotu da se bude čelnik beogradske advokature”, odgovara Ćetković. „To je obrazovana, kompaktna, jaka profesija u kojoj se podrazumeva i zahteva da ste samostalan i slobodan profesionalac. Svako društvo mora da ima interes da ima takvu profesiju, jer ako advokatura nije samostalna i slobodna, onda kao profesija ne postoji. Ona je i opozicija onome što je loše, ali i pozicija svemu što je dobro, tako da se zna šta je država, pravda i demokratija. To je advokatska profesija. Zato je nedopustivo da separatno hoćete da budete predsednik bilo AKB bilo AKS. Pre 30 i više godina postojalo je maksimum pet advokata priznatih u celoj Jugoslaviji, sa izuzetnim referencama, počev od studija do ličnog života, koji su mogli da budu podržani za predsednika. A danas je najvažnije dobro lobiranje i da imate svoju grupaciju koja vas podržava, bez obzira na to da li imate vrednosti da budete čelnik u advokaturi.”
Uz stalno odbijanje da se svrstava, Ćetković ističe da je „mladi kolega koga je video kao budućnost advokature za njega postao psihički fenomen jer pošto-poto hoće da bude predsednik” (Tintor, prim. aut.).
„Nipošto ne priznaješ ništa drugo, odbijaš da se sučeliš s drugima”, kaže Ćetković. „Nikada ne bih glasao za čoveka kome je stalo da po svaku cenu bude predsednik. Po mom mišljenju, to nije zdravo. Ne mislim ni da kolega Gajić, koji je počeo da politizuje advokaturu, kao predsednik AKB ima pravo da kaže – ja sam predsednik advokata, pa da se politički izjašnjava protiv koga je on u političkom životu zemlje, da iznosi svoja stranačka opredeljenja. Đorđević i Slobodan Šoškić su krivci za ono što se događalo, ali i Đorđević je samozvanac. Njemu je kao pravniku sud napisao da ne može da se legitimiše kao predsednik Komore, a on nastavlja. Da je to napisano lekaru ili inženjeru, pa da ne razume šta je sud odlučio, mogao bih nekako da shvatim! Ali da advokat to ne poštuje, to je neprihvatljivo.”

Skupština će uspeti na jesen, smatraju u AKS. Valjda kad se završi sezona poljskih radova i godišnjih odmora

Ćetković veli da je bio odličan kolega i prijatelj i sa Šoškićem, koga je svojevremeno pitao zašto nije dao ostavku na mesto predsednika AKB i sklonio se od svega. „Šoškić je stajao iza pravih ciljeva i zato se može opravdati njegov pokušaj da kupovinom vremena sačuva advokaturu”, konstatuje Ćetković. Inače, nije usamljen u stavu da je jedinstvena izborna skupština i na beogradskom i na nivou republičke advokature jedini izlaz iz ovakvog rašomona.
Kada se sve ovo ima u vidu, nemoguće je percipirati razvoj događaja u advokaturi na nivou Srbije. Naime, jedna strana radi na tome da delegati AKB koji su izabrani 10. juna, zajedno s delegatima područnih komora u sastavu AKS, održe konstitutivnu sednicu AKS, naravno u skladu sa statutom i procedurama. Druga strana pak najavljuje da će na jesen nastaviti započeti izborni proces u AKS, naravno u skladu sa statutom i procedurama. U međuvremenu, u AK Vojvodine održani su izbori koji su, po jednima, sušti primer legalnosti i legitimnosti, a po drugima (koji kažu da još prikupljaju informacije o tome šta se dogodilo) „sve, izgleda, miriše na reprizu ovoga što imamo na nivou AK Beograda”.
Ako je i od advokature kao profesije od nespornog javnog značaja, mnogo je. Izgleda da nije mnogo samo advokatima.

ZBRKA I OKO KOMEMORACIJE SLOBODANU ŠOŠKIĆU

Odnosi u advokaturi odrazili su se i na atmosferu u kojoj se ova profesija oprostila od doajena Slobodana Šoškića. Ivan Simić navodi da AKS, sa Đorđevićem na čelu, ne samo da nije učestvovala u ispraćaju Šoškića „već je na najgori mogući način povredila dostojanstvo porodice Šoškić i svih advokata Beograda i Srbije koji su taj dan došli na komemoraciju”.
„Oni nisu otvorili vrata svečane sale, koju su do pre 20 dana zajedno koristili AKB i AKS, već su primorali oko 200 gostiju da se bez lifta penju na šesti sprat, gde je u jednom golubarniku održana komemoracija”, dodaje Simić. „Niko od Đorđevićeve ekipe nije se pojavio ni na sahrani niti su na bilo koji način odali počast jednom od nas, kolegi i čoveku koji se više od 50 godina bavio advokaturom.”
„To je bilo tužno”, ceni Dragoslav Ćetković. „To je bilo sramno. To je bilo nedopustivo. To je takva sramota! Da advokati šest spratova pešače, a navršio sam 78 godina, jer je lift verovatno namerno bio pokvaren toga dana! A umro je jedan od velikana advokature, koji je predsednik Komore bio i sedamdesetih godina prošlog veka. Nedopustivo je da se onemogući pristup Komori, koliko god Šoškićevi protivnici, Đorđević i ostali, bili ogorčeni.”
„Lift su isključili Gajić i njegovo obezbeđenje da neko ne bi upao u AKB”, veli Đorđević. „Ja ne znam kako se isključuje lift. U svečanoj sali AKS se ne održavaju komemoracije. Za komemoraciju smo, bez ikakvih problema, čim se javio, Gajiću dali ključ sale akademije AKS na šestom spratu. Komemoraciji je prisustvovalo više kolega iz AKS. Dali smo i čitulju, bez obzira na sve, jer je Šoškić u jednom mandatu bio i potpredsednik AKS.”

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar