KORAĆEVI PIPCI U ŠPANIJI, ITALIJI I HOLANDIJI

KORAĆEVI PIPCI U ŠPANIJI, ITALIJI I HOLANDIJI


 Najvažniji Koraćev saradnik u Južnoj Americi bio je Dejan Stojanović Keka, vođa novobeogradskog klana, koji je 2006. godine, posle ubistva vođe bežanijskog klana Gorana Mijatovića Mite, pobegao iz Srbije. Stojanovićeva baza od tada je Dominikanska Republika, gde je ostvario ozbiljne kontakte s kolumbijskim narko-kartelima. Ti kontakti pretvorili su se u veoma profitabilan posao nabavke velikih količina kokaina, koje Stojanović za račun nekoliko kriminalnih klanova šalje u Evropu

Filip Korać (39), za kojim je srpska policija raspisala crvenu Interpolovu poternicu, u izveštajima bezbednosnih službi kod nas i u Evropi označen je kao vođa jedne od najopasnijih kriminalnih organizacija na Balkanu koja se prvenstveno bavi krijumčarenjem znatnih količina narkotika, a čiji pipci se rasprostiru na teritoriji nekoliko evropskih zemalja, među kojima su ključne aktivnosti klana u Italiji, Španiji i Holandiji. Na spisku krivičnih dela ove grupe su i iznude, reketiranje, ali i teška ubistva.

– Korać je iz Srbije pobegao 11. januara, nakon što je policija upala na dve lokacije za koje su postojale informacije da ih on koristi. U jednom štek stanu je policija pronašla dosta Koraćevih ličnih stvari, zbog čega se pretpostavlja da je odatle pobegao neposredno pre upada specijalaca. Istog dana za Koraćem je raspisana poternica Interpola, a on je s lažnim posošem pobegao iz Srbije. Prva i jedina lokacija na kojoj je otkriven posle bekstva iz Srbije je Berlin, gde se nalazio pod zaštitom kuma Gorana Tasića, Vranjanca koji je u martu prošle godine ubijen u Amsterdamu – kaže za „Ekspres” izvor iz MUP-a Srbije.

Od tada se Koraću gubi svaki trag.

– Korać se i pre raspisivanja poternice kretao po Evropi veoma obazrivo, često koristeći lažne pasoše. Sada kada je za njim raspisana međunarodna poternica, a budući da je pod nadzorom stranih bezbednosnih službi, njegovo kretanje je sigurno još obazrivije. Moguće je i da će suočen s rizikom od hapšenja pobeći u Južnu Ameriku, što je uobičajena praksa onih za kojima je raspisana poternica Interpola – kaže naš izvor.

Kokain od Keke iz Dominikane

Najvažniji Koraćev saradnik u Južnoj Americi bio je Dejan Stojanović Keka, vođa novobeogradskog klana, koji je 2006. godine, posle ubistva vođe bežanijskog klana Gorana Mijatovića Mite, pobegao iz Srbije. Stojanovićeva baza od tada je Dominikanska Republika, gde je ostvario ozbiljne kontakte s kolumbijskim narko-kartelima. Ti kontakti pretvorili su se u veoma profitabilan posao nabavke velikih količina kokaina, koje Stojanović za račun nekoliko kriminalnih klanova šalje u Evropu.

Jedan od glavnih kupaca Stojanovićevog kokaina je i klan Luke Bojovića, koji je dugi niz godina tako nabavljene narkotike distribuirao na ulična tržišta nekoliko evropskih država. Posao sa Stojanovićem je upravo sklopio Luka Bojović, koji je distribuciju narkotika vodio na međunarodnom nivou. Stojanović i Bojović su prijatelji odranije, tako da se njihova saradnja godinama odvijala bez problema. Posle Bojovićevog hapšenja u Valensiji 2012. godine, razgranatu kriminalnu mrežu koju je klan već imao preuzeo je Filip Korać kao saradnik u koga je Bojović imao najveće poverenje.

U to vreme, Korać je uspostavio i ozbiljnu poslovnu saradnju u švercu kokaina s tada jedinstvenim škaljarskim klanom iz Kotora, kojim je rukovodio Jovica Vukotić. Nakon što se klan, 2014. godine, posle krađe 200 kilograma kokaina u Valensiji raspao na dve suprotstavljene grupe, Korać je nastavio saradnju s Vukotićem i tako došao u otvoren sukob sa kavačkom ekipom. U borbi za prevlast na narko-tržištu, posao sa švercom kokaina nastavljen je ustaljenim kanalima.

Istovremeno, sukob dva suprotstavljena klana, od kojih jedan ima ozbiljnu podršku Koraćeve grupe, prerastao je u najveći mafijaški rat na Balkanu, u kojem je do sada u profesionalnim likvidacijama ubijeno više od 30 osoba.

Ubijeni su i najbliži Koraćevi saradnici i bliski prijatelji Luke Bojovića: Dragoslav – Gale Miloradović, Lukin kum, zatim Siniša Milić Boske, Koraćev telohranitelj, Lukin advokat Dragoslav – Miša Ognjanović i na kraju blizak saradnik klana Vladimir Popović Pop.

Istovremeno, poslednje informacije bezbednosnih službi ukazuju na to da je Luka Bojović ušao u novi sukob – sa svojim dostavljačem kokaina Dejanom Stojanovićem Kekom. Rasplet ovog sukoba mogao bi, kako se procenjuje, da dovede do novih mafijaških likvidacija.

Osvajanje narko-tržišta

Kao što je Korać glavni Bojovićev saradnik, tako je prvi na koga Korać računa Miloš Nilović zvani Runjo. Njihovo poverenje najbolje ilustruje podatak bezbednosnih službi da obojica vode ključne dogovore u organizaciji krijumčarenja znatnih količina narkotika iz Južne Amerike u Evropu, pre svega u Italiju, Španiju i Holandiju. Deo droge koju švercuje Koraćeva grupa stiže i u Srbiju.
Nilović, inače rođeni Nikšićanin, takođe je spona klana Luke Bojovića i škaljarske ekipe. Kao saradnik tog klana, u leto 2017. hapšen je u čuvenoj akciji policije u restoranu „Durmitor”.
Nilović je, kao bezbednosno rizična osoba, proteran iz Crne Gore, a u Beogradu se protiv njega vodi samo postupak za nedozvoljeno nošenje oružja. Operativni podaci srpskih i regionalnih bezbednosnih službi ukazuju na to da je Nilovićeva uloga u klanu, kako u Bojovićevom, tako i u škaljarskom, daleko ozbiljnija. On je u bezbednosnim izveštajima označen kao osoba koja, osim što aktivno vodi šverc kokaina, organizuje i čak sprovodi likvidacije pripadnika suprotstavljenih klanova. Međutim, dokaza za ta krivična dela nema, i to Niloviću omogućava da se slobodno kreće.
Korać i Nilović takođe su imali ključnu ulogu u uspostavljanju dominacije svog klana nad srpskim, prvenstveno beogradskim narko-tržištem. Presudna godina za njihov posao bila je 2014, kada su izbacili ponudu koja im je donela potpunu prevlast. Naime, oni su te godine beogradskim kriminalnim grupama ponudili kokain po veoma niskoj ceni, od samo 35.000 evra za kilogram, i to na odloženo plaćanje i u mesečnim ratama. Bila je to ponuda koja se ne odbija i koja je na ulično tržište dovela i neke nove grupe koje su tek tada ušle u narko-biznis.

Glavni kupac kokaina na beogradskom tržištu je Dragan Mikić, označen u policiji kao vođa jedne od najorganizovanijih narko-grupa u Beogradu. Mikić inače važi za beogradskog vođu pljačkaške ekipe „Pink Panter” koji je svetsku popularnost dobio najpre po čuvenoj pljački u francuskom skijalištu Kuršavel, posle koje je dan kasnije uhapšen. Ali nije dugo ostao iza rešetaka. Najpre je uspeo da pobegne iz zgrade suda, a kasnije, kada je ponovo uhapšen, iz zatvora. Status vođe beogradskih „pantera” preuzeo je nakon bekstva Ivana Adrovca iz Beograda, a interesantno je da je za Mikićem na snazi Interpolova poternica koju su za njim raspisale francuske vlasti, zbog čega ne može da izađe iz Srbije.

Jedan od glavnih kupaca Koraćevog kokaina bio je i osuđivani diler Luka Radulović, koji je ubijen u aprilu prošle godine. Radulović je, inače, poznat kao osoba koja je 2017. godine na Topčiderskoj zvezdi „bentlijem” presekao kolonu vozila u kojoj se nalazio predsednik Aleksandar Vučić.
Poslednji veliki kupac na Koraćevoj listi je i izvesni Ivan Đonović zvani Koela ili Cvikeraš, rodom iz Bara, koji je pre dve godine svoje aktivnosti iz Crne Gore preselio u Beograd, gde se brzo visoko pozicionirao na narko-tržištu. Đonović je odranije evidentiran kao bliski saradnik škaljarskog klana, a nedavno je saslušavan u Crnoj Gori u istrazi ubistva Veselina Kalezića, koji je važio za vođu podgoričkog ogranka kavačkog klana.

Sukob s Mutavim

Sa cenom od 35.000 evra za kilogram kokaina, Koraćevoj kriminalnoj organizaciji niko nije mogao da konkuriše, pa se vrlo brzo celo beogradsko tržište našlo pod njihovom kontrolom. Ali nisu snabdevali samo Beograd.

Po istoj ceni, doduše bez odloženog plaćanja, Koraćeva ekipa snabdevala je i kupce i Italiji, Španiji, Holandiji, kojima je ta trgovina bila još isplativija s obzirom na veću prodajnu cenu na ulici.
Za distribuciju kokaina u Italiji, prema podacima bezbednosnih službi, zadužen je Koraćev kum Dušan Cakić, koji iz baze u Rimu organizuje prodaju narkotika italijanskim kriminalnim grupama, ali i transport za Sloveniju i Srbiju. Interesantno je da su slovenačke bezbednosne službe u poslednje dve godine zabeležile nekoliko sastanaka Koraća i vodećih ljudi škaljarskog klana Igora Dedovića i Marka Ljubiše Kana u Ljubljani i Portorožu.

Sastanci su organizovani radi dogovora o krijumčarenju kokaina iz Južne Amerike u holandsku luku Roterdam, što ukazuje na to da dve kriminalne organizacije udruženo dopremaju kokain u Evropu.

U Španiji, Korać sarađuje sa ekipom koju je još tokom boravka u Valensiji, od 2010. do 2012, ustrojio Luka Bojović. Kupce u Holandiji držao je upravo Korać, a glavni finansijski stub klana bio je Veljko Banović Votka, koga je prošlog leta uhapsila holandska policija sa 1,7 miliona evra u kešu.
Godina 2014. bila je po mnogo čemu prelomna za klan Luke Bojovića. Klan je, pod rukovodstvom Koraća, uspostavio neprikosnovenu kontrolu nad beogradskim narko-tržištem, praktično milioni evra zarađivani su u inostranstvu, a onda je u aprilu ubijen Nikola Bojović, rođeni brat Luke Bojovića, u ratu koji je klan 2009. započeo s crnogorskom porodicom Radonjić, a zatim i s njihovim kumovima, braćom Branislavom i Slobodanom Šaranovićem. Iste godine u Valensiji je nestalo 200 kilograma kokaina, što je dovelo do raskola škaljarskog i kavačkog klana.
Ubrzo posle Nikolinog ubistva, Korać je u strahu od nastavka osvete napustio Srbiju i otišao za Holandiju, gde je od tada i provodio najviše vremena, i to pod zaštitom ljudi iz klana čuvenog Vilijama – Vima Holedera, s kojim je Luka Bojović još pre dve decenije napravio prvi kontakt, a zatim i ozbiljnu saradnju u švercu kokaina. U nekoliko navrata od tada Korać je dolazio u Sloveniju, Srbiju, Bosnu. Sa Ivanom Adrovcem, vođom grupe „Pink Panter”, čija je supruga Maja Adrovac optužena za učešće u atentatu na Milana Beka, viđen je u Holandiji i Švajcarskoj.
Za Koraća lično presudna je bila 2016. godina, kada je došao u sukob s do tada jednim od svojih glavnih beogradskih kupaca – Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi, vođom navijača Partizana.

Sukob između njih dvojice najpre je izbio zbog dva kilograma kokaina, koliko je ostalo neisplaćeno od Stankovića. Razrešenje sukoba pokušano je jednom prilikom preko Dragoslava Kosmajca, ali to se pretvorilo u lični rat kada je na tom sastanku Stanković opalio šamar Koraću. Posle toga Stanković je navodno uspeo da od Koraća preotme još deset kilograma kokaina. U oktobru 2016. Stanković je ubijen.

Bezbednosne informacije ukazuju na to da su Stankovićevo ubistvo naredili upravo Filip Korać, Miloš Nilović i Dragan Mikić, i to u dogovoru s Jovicom Vukotićem, kome je zasmetalo to što se Stanković u to vreme priklonio suprotstavljenom kavačkom klanu.

Za Koraćem je, kako je saopšteno iz Višeg suda, poternica Interpola raspisana zbog podstrekavanja na teško ubistvo, ali zvanični ni MUP ni sud ni tužilaštvo nisu saopštili o čijem ubistvu je reč.

Ubistvo Stankovića nije jedino koje se povezuje s Koraćem.

On je ranije, dok je klanom još upravljao Luka Bojović, prema operativnim podacima dovođen u vezu sa atentatima na Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine. Za ta dela Korać, međutim, nikada zvanično nije bio osumnjičen. Luka Bojović je bio optužen i protiv njega se zbog pokušaja tih likvidacija vodio sudski postupak, koji je okončan oslobađajućom presudom.

Incident na derbiju

Filip Korać u policiji je označen kao organizator nemira na 156. fudbalskom derbiju u decembru 2017, kada je na stadion Partizana, po Koraćevom nalogu, došla grupa hrvatskih državljana, navijača splitske Torcide. Oni su, obučeni u crne dukserice s belim prugama, započeli napad u 15. minutu utakmice, i to koristeći pirotehnička sredstva, koja su na stadion uneli, kako je kasnije utvrđeno, navijači „Vandala” i „Jang bojsa”. Njihov cilj bilo je preuzimanje Juga, a od linča ostalih navijača Partizana spasli su ih pripadnici Žandarmerije.

Hrvatski navijači Ivan Mišković, Stjepan Mihoilović, Hrvoje Baković, Jakov Podrugu, Ante Firić i Damir Tovarović uhapšeni su na stadionu, a kasnije su s tužilaštvom potpisali sporazum o priznanju krivice.

Na saslušanju su izjavili da ih je za napad angažovao Filip Korać, koji im je u Zagrebu platio po 1.500 evra i obećao im još po 5.000 evra po obavljenom zadatku.
Filip Korać je, povodom incidenta na stadionu Partizana, pozvan na informativni razgovor u MUP Srbije, posle čega je pušten.
Protiv njega u ovom slučaju nije pokrenuta zvanična istraga

Organizatori napada:
– Aleksandar Vavić
– Miloš Radisavljević Kimi
– Aleksandar Kenjalo
– Goran Veličković

Mete napada:
– Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi
– Nemanja Srećković zvani Kurta
– Uroš Ljubojević zvani Ljuba

Pripadnici grupe Filipa Koraća:
– Miloš Nilović zvani Runjo
– Zvonko Mateović
– Nemanja Božilović
– Miloš Dimitrijević
– Miloš Bastać

Nabavka kokaina
Glavni snabdevač klana Luke Bojovića je Dejan Stojanović Keka, koji je iz Srbije pobegao 2006. i nastanio se u Dominikanskoj Republici.
Poslednje informacije ukazuju na to da je Bojović ušao u sukob sa Stojanovićem i da se očekuje novi rat u podzemlju.

Koraćeva veza u Italiji:
– Dušan Cakić, Koraćev kum
Živi u Italiji, u Rimu, odakle organizuje šverc kokaina u Srbiju

 Veze u Crnoj Gori:
– Veselin Barović, biznismen
– Rajko Ninčić, pripadnik prijepoljske grupe

Glavni kupci kokaina u Beogradu:
– Dragan Mikić, beogradski vođa „Pink Pantera”
– Grupa koju je oformio ubijeni Luka Radulović
– Baranin Ivan Đonović, saradnik škaljarskog klana

Veza u RS
Filip Korać hapšen je samo jednom, 2016. godine, i to u Zvorniku, kada je zadržan zbog ispitivanja o ubistvu Čede Đokića. Korać je dan posle zločina pokušao ilegalno da pređe u Srbiju. Posle pritvora od 48 sati, pušten je na slobodu bez krivične prijave.
Bezbednosne službe RS registrovale se Koraćeve kontakte sa Zlatanom Ćukom iz Bijeljine, inače kriminalnom vezom Saše Vidovića, koji je označen kao plaćeni ubica škaljarskog klana. Vidović je prošle godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva Miroslava Lazarevića 2016. godine u Istočnom Novom Sarajevu.

Ubistvo Aleksandra Stankovića

Bezbednosne informacije ukazuju na to da su Stankovićevo ubistvo naredili upravo Filip Korać, Miloš Nilović i Dragan Mikić, i to u dogovoru s Jovicom Vukotićem. Korać se sa Stankovićem sukobio zbog dva kilograma neisplaćenog kokaina, dok mu je Vukotić zamerio priklanjanje kavačkom klanu.

Ranjavanje pripadnika BIA

Filip Korać bio je i u otvorenom sukobu s Veliborom Dunjićem, nekadašnjim vođom navijača Crvene zvezde. U vatrenom obračunu u kojem su učestvovali i članovi njihovih grupa u januaru 2014. godine u Rimskoj ulici u Beogradu, metak je pogodio slučajnu žrtvu, i to pripadnika BIA.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar