AL KAPONE: Prvi pravi gangster!

AL KAPONE: Prvi pravi gangster!


Najpoznatiji mafijaš u istoriji nikada nije odgovarao ni za jedno ubistvo, već samo za utaju poreza. Za to delo je osuđen na 11 godina zatvora i poslat u Alkatraz na izdržavanje kazne

„Nemojte misliti da je moja ljubaznost znak slabosti. Ja sam ljubazan prema svakome, ali kada je neko neljubazan prema meni, slabost nije ono po čemu će me pamtiti”, izjavio je svojevremeno Al Kapone.
I bio je u pravu. Jedan od najhladnokrvnijih i svakako najpoznatijih ubica i gangstera 20. veka nije ostao upamćen po svojoj slabosti. O njemu su napisane desetine knjiga, o njemu je snimljeno mnogo filmova. Harizmatični gospodin sa šeširom i tompusom mnogima je i dalje prva asocijacija na mafiju. Ovih dana navršava se 86 godina otkako je Alfons Gabrijel Kapone osuđen (samo) zbog utaje poreza. Uprkos svim brutalnostima koje je činio tokom života, nikada nije optužen ni za jedno ubistvo. Paradoksalno, američki državni neprijatelj broj jedan ostvario je američki san i postao milioner pre 30. godine.
Al je bio četvrto dete od devetoro braće i sestara. Rođen je 1899. u Bruklinu, u siromašnoj italijanskoj porodici, i ništa u njegovom detinjstvu nije ukazivalo na to da će postati najzloglasniji američki šef mafije. Bio je dobar đak u osnovnoj školi, sve dok ga u četvrtom razredu nije pretukao direktor škole. Kapone je pre toga pretukao učitelja. Iako je živeo u opasnom kvartu, pokušao je da ostane pošten pa se najpre zaposlio u poslastičarnici i knjižari.

Ožiljak zbog guze
Međutim, nakon što mu je stariji brat Vinsent otišao iz Bruklina, Al se priključio uličnoj bandi. Sa 18 godina, šef mu je ponudio premeštaj u restoran na obali Koni Ajlenda. U leto 1917, dok je radio tamo, prišao je sestri izvesnog Frenka Galučija i rekao joj: „Imaš divnu guzu, shvati to kao kompliment.” Naravno, njen brat je tražio da se izvini i, prilazeći mu, izvadio je nož i razrezao Alu levi obraz. Otuda i naziv „Scarface – Lice s ožiljkom”. Al je mrzeo taj nadimak te je kasnije izmislio priču kako je tu ranu dobio u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata. Galuči mu se izvinio za to, a Kapone ga je kasnije unajmio kao svog telohranitelja. S nepunih 19 godina oženio se Meri Džozefin Koflin, dve godine starijom devojkom koja je bila irska katolikinja. Ona je ubrzo posle svadbe rodila njihovog svog sina Alberta Fransisa Kaponea, kome će nadimak biti Soni. Pošto je Kapone bio maloletan, njegovi roditelji su morali da pismeno pristanu na brak.

al-kapone 1Al Kapone je često bio viđen u društvu političara, poslovnih ljudi i filmskih zvezda. Ograničavao je poslove na samo one koje je javnost volela: alkohol, kocku i žene, ubeđen u svoje geslo – ako im daš šta žele, neće ti suditi

Sa 20 godina odlazi u Čikago i postaje deo lokalne bande. Tamo je radio za Velikog Džima Kolosima i Torija. Torio se posvađao sa svojim ujakom Kolosimom jer mu je ovaj zabranio da radi sa alkoholom. Mladi i ambiciozni Torio, zajedno s Kaponeom, shvatio je da je prohibicija (zabrana destilacije, prodaje ili točenja bilo kakvog alkohola u SAD 1920-1933) njihova razvojna šansa, odnosno da se tu lako mogu obogatiti. U tim namerama smetao im je Toriov ujak i odlučili su da ga uklone. Prilikom istovara jednog kamiona, Al Kapone ga je hladnokrvno ubio s dva hica. Tako je Torio dospeo na sam vrh čikaškog podzemlja, a Kapone mu je bio desna ruka. Odlučili su da preuzmu čitav grad pa su tako bande koje nisu htele da se pokore bile primorane to da učine. Banda O’Banion jedina je pružala otpor i ušla u rat s Toriom i Kaponeom. O’Banioni su smestili Torija u bolnicu i kada je nakon mesec dana izašao, uzeo je 30 miliona dolara i povukao se iz posla. Tako je Al sa samo 26 godina ostvario američki san – postao je šef jedne od najvećih mafijaških familija u Čikagu, koja je brojala preko 1.000 članova. Kada je prohibicija bila na vrhuncu, Kapone je zarađivao 60 miliona dolara godišnje samo od ilegalne prodaje alkohola.
Iako je, pored toga, bio ubica, reketaš, a upravljao je i kockarnicama i prostitucijom, imao je pozitivnu reputaciju. Često je bio viđen u društvu političara, poslovnih ljudi i filmskih zvezda. Ograničavao je poslove na samo one koje je javnost volela: alkohol, kocku i žene. „Jer ako im daš šta žele, neće ti suditi”, primetio je Al precizno opisujući licemerje puritanske Amerike. Kada bi bio viđen na nekim kulturnim događajima, često su mu skandirali. S druge strane, Kapone je izgradio reputaciju strahopoštovanja. Bio je okružen ljudima kojima je verovao kao što su Frank Niti, Mašinka Mekgarn, Ton – Džo Beters Akardo… Poverenje je bilo sve što je Kapone imao jer „ako ne veruješ svojim telohraniteljima, onda si praktično mrtav čovek”, tvrdio je.

Reklamacije i 1.000 metaka
To poverenje koje je izgradio bilo je obostrano među njegovim ljudima. Ipak, na Ala je bilo izvršeno nekoliko neuspelih atentata. Jedan takav bio je i od pomenute O’Banion bande. Nekoliko napadača došlo je ispred Alovog restorana sa sačmaricama i automatskim puškama. Ispalili su više od 1.000 metaka, ali je Al pao na pod i uspeo da se izvuče bez ijedne ogrebotine. Kada su ga novinari pitali zna li ko je pucao, rekao je da je to verovatno bila njegova mušterija kojoj se nije svidela hrana. Međutim, Al je znao da su ga izdala trojica njegovih ljudi – Džon Skaliz, Albert Anselmi i Hop Tod Đunta. On ih je pozvao na večeru s ostalim prijateljima i nakon obeda im je palicom razbio glavu.

caponeAl sa samo 26 godina postaje šef čikaškog podzemlja. Na vrhuncu prohibicije zarađivao je 60 miliona dolara godišnje samo od ilegalne prodaje alkohola, ne računajući kockarnice, prostituciju i reket…

Nekoliko meseci pre toga, Kapone je organizovao jedan od najpoznatijih atentata u istoriji mafije. Takozvani Masakr na Dan zaljubljenih dogodio se 14. februara 1929. godine. Kapone je poslao svoje ljude šefu suparničke bande Moranu obučene kao policajce. Oni su bez ikakvih problema ušli i pobili šest rivalskih mafijaša i jednog slučajnog prolaznika. U javnosti je događaj odjeknuo i svi su pomislili na Ala. Međutim, on se i za to pobrinuo pa je mesec dana ranije otišao u Majami, odakle je telefonom pričao s glavnim tužiteljem. Iako je imao i više nego čvrst alibi, privukao je previše pažnje. U to vreme FBI nije imao ovlašćenja koje danas ima pa je samo mogao da osnuje porotu koja je poslala istražitelja da ispita Kaponeov boravak u Majamiju. Istražitelj je zaključio da je Al morao ležati u krevetu zbog jakog bronhitisa. Na zahtev glavnog tužitelja FBI, poslata je i nova istražna ekipa, koja je zaključila da je Kapone posećivao konjske trke, išao na krstarenje i da je svaki put viđen u dobrom zdravstvenom stanju. Tada stvari kreću u pogrešnom smeru za Ala. Najpre je, zbog nošenja oružja bez dozvole i neplaćanja sudskih troškova, u zatvoru proveo skoro godinu dana.
U međuvremenu je Ministarstvo finansija spremalo optužnicu protiv njega zbog utaje poreza. U optužnici su se, pored Ala, našli njegov brat Ralf – Flaše Kapone, Džejk Guzik, Frank Niti još neki Kaponeovi saradnici. Šesnaestog juna 1931, Kapone je priznao utaju poreza i iskorišćavanje prohibicije. Kasnije je izjavio da je imao dogovor sa sudijom da će odležati samo dve i po godine. Nakon novog suđenja, 17. oktobra 1931. godine, Kapone je osuđen na 11 godina u federalnom zatvoru i 50.000 dolara novčane kazne. Sudski troškovi su ga koštali 7.692 dolara i morao je platiti 215.000 dolara poreza. Zbog žalbe je najpre poslat u Okružni zatvor Kuk, a nakon što je žalba odbijena, poslat je u ozloglašeni Alkatraz na obali San Franciska. U Alkatrazu mu nije bilo nimalo lako. Iako je imao finansijsku pomoć spolja i neke mafijaške prijatelje, bilo je nekoliko pokušaja ubistva Velikog Ala. Jednom je uboden u leđa, bilo je tu pokušaja trovanja, davljenja…

Umro kao biljka
Nakon odsluženih sedam godina, šest meseci i 15 dana, 16. novembra 1939, Kapone je pušten. Bolovao je od sifilisa, koji je zaradio od svojih prostitutki, a koji nije lečen. Infekcija se proširila na čitavo telo, pa i na mozak. Bio je toliko bolestan da je skoro sve vreme vegetirao. Nikada se više nije vratio u Čikago jer nije bio mentalno sposoban da vodi mafiju. Godine 1946, njegov psiholog i psihijatar su ustanovili da Al ima mentalne sposobnosti dvanaestogodišnjeg deteta. Do smrti, 25. januara 1947, Al je ostao uz svoju ženu i porodicu u vili u Majamiju. Palatu je 1928. platio 40.000 dolara i dizajnirana je u tada najnovijem stilu art deco. To mesto u sunčanoj Floridi predstavljalo je strateško povlačenje Velikog Ala, na 1.300 milja od Čikaga.
Al Kapone je prvi put sahranjen na groblju u predgrađu Čikaga, između oca i brata Frenka. U martu 1950. godine, svi njihovi posmrtni ostaci premešteni su na groblje na zapadnoj strani Čikaga. Njegov naglasak, maniri, konstrukcija lica, fizički rast i parodije njegovog imena korišćeni su za brojne gangstere u stripovima, filmovima, muzici i književnosti. Navijači Partizana iskoristili su njegov lik za jednu od svojih podgrupa „Alkatraz”, a njegov mural je u centru Beograda, u Ulici kralja Petra.

BLINDIRANI “KADILAK”, NALIK NA POLICIJSKI

Al Kaponeov omiljeni automobil bio je „kadilak V-8 tovn sedan” iz 1928. godine. Bio je potpuno prilagođen poslu kojim se bavio, blindiran i za te uslove odlično obezbeđen:
* ugrađen mu je čelični oklop od 3.000 funti i rezervoar za gorivo otporan na metke
* bio je zelene boje s crnim blatobranima (iste kombinacije boja kao kod policijskih automobila)
* imao je pokretne prozore i policijske sirene; zadnji prozor se spuštao tako da su pištolji mogli da pucaju
* dostizao je brzinu od 120 mph
* automobil je imao uređaj koji je pravio dimni ekran preko izduvnog sistema

VOLEO JE OPERU, PISAO JE PESME

Poznato je da je Al Kapone bio veliki ljubitelj opere, gde je najčešće išao s majkom. Pričalo se da je imao podzemni tunel do čikaške opere kako bi izbegao hapšenje. Proveo je bezbroj sati slušajući ploče i imao je impresivnu kolekciju italijanskih operskih dela. „Aida” Đuzepa Verdija bila mu je omiljena kompozicija. Kapone je takođe obožavao – i donekle kontrolisao – čikašku džez scenu, koja je tada tek nastajala. Zanimljivo je i da je Al pisao pesme, a najpoznatija je „Madone mia”, koju je posvetio svojoj vernoj Meri.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar