ISTINA O JAPANSKIM JAKUZAMA: Gospodari kriminala sa humanim licem

ISTINA O JAPANSKIM JAKUZAMA: Gospodari kriminala sa humanim licem

Foto: Printscreen youtube/Economist


Koza nostra, trijade, jakuze. Velika trojka organizovanog kriminala, koja uliva strah u kosti kako „običnom“ svetu, tako i okorelim kriminalcima, i to sa razlogom. Reketiranje, prostitucija, šverc, narkotici, ali i kockarnice, sajberkriminal, sve su to „grane industrije“ u koje su ove grupe uplele svoje prste. Ipak, od ove velike trojke, jakuze su naročito zanimljive, budući da se ova kriminalna grupa, koja broji preko 102.000 članova na svetu, „adaptirala“ savremenom načinu života, a istovremeno očuvala originalnu strukturu svoje organizacije, koja potiče još iz sedamnaestog veka.

Iako se često romantizuju ili apsolutno demonizuju, zbog poznatih filmova kao što su „Crna Kiša“ (Black rain) i „Sonatina“ (Sonatine), jakuze su i dan danas izuzetno aktivna kriminalna organizacija u Japanu, koja se više ne skriva u mraku i ne operiše samo u „podzemlju“, već je pojedine poslove „prenela“ u legalne sfere, ili ih je postavila na samu granicu sa njom. Nalikujući modernoj koorporaciji, jakuze su umešale svoje prste u sve slojeve japanske ekonomije, pa tako osim šverca droge, držanja bordela i ilegalnih kockarnica, poseduju i neke od elitnih japanskih restorana, igraonica, hotela i klubova, ali i firmi za razvoj softvera.

Jedan od čuvenih trikova jakuza, koji im je omogućavao da u okviru legalnog poslovanja izvrše najlukavije kriminalne operacije, bio je da postavi u ove elitne hotele postavi „hostese“, zapravo prostitutke maskirane u radnice, i ucene klijente koji padnu u iskušenje da iskoriste „specijalne usluge“, kako bi iznudili što više novca ili uticaja.

Smatra se da danas jakuze imaju apsolutnu dominaciju nad japanskom industrijo zabave, na užas japanske policije i vlasti, pa su tako kolale glasine da upravo ova kriminalna grupa stoji iza popularizacije čuvenih „slatkih devojačkih bendova“, koji su postali jedan od zaštitnih znakova japanske muzičke industrije.

Kada je reč o ilegalnim kockarnicama i kladionicama, jakuze idu korak dalje od tajnog organizovanja ekstremnih pokerskih duela, ili borbi pasa. Poznato je da su pojedine „porodice“ kao posebnu atrakciju organizovale ilegalne borbe u kojima su se ljudi borili na život i smrt!

Čuveni holivudski glumac, Kijanu Rivs, inspirisan pričom jednog od svojih najbližih prijatelja, koji je bio primoran da učestvuje u takvim surovim dvobojima, snimio je film „Ljudi Tai Čija“ (Man of Tai Chi), u kome je prikazao koliko jakuze vole da investiraju u “borilačke klubove” ove vrste. Sa druge strane, neke od najčuvenijih japanskih “klaberskih” događaja, kao što je žurka na kojoj igraju pravi pravcati roboti, često sponzorišu baš jakuze, a Japanci, iako plašljivim šapatom pominju njihovo ime, ipak obožavaju ovakve manifestacije.

Ipak, surovo lice jakuza ima i svoje naličje, pa su poznati i slučajevi kada su ovi kriminalci postali pravi humanitarci i tokom katastrofa koje su zadesile “zemlju izlazećeg Sunca”, pomagali zadušno svojim zemljacima. Takvi primeri su bili zemljotresi u Kobeu, i Tohokuu 2011. godine, nakon koga je odmah udario poražavajući cunami. Jedna od najpoznatijih jakuza “porodica” Yamaguchi-gumi je usplea da spase i skloni građane u svoje zgrade, gde su im bili omogućeni hrana, smeštaj i sve potrepštine. Takođe, jakuze su poslali helikoptere i terenska vozila kako bi se povređenima u katastrofi što pre omogućila medicinska ispomoć.

Jakuze se inače prepoznaju po izuzetno živim tetovažama, koje im prekrivaju veći deo tela, po leđima i rukama. Zbog toga su oprezni Japanci zabranili tetoviranim ljudima da ulaze u fitnes centre, ili onsen, tj. javna topla kupatila, što je rastužilo mnoge tetovirane turiste. Pored tetovaža, postojao je još jedan lak način identifikacija jakuza, koji je danas skoro u potpunosti napušten, jer ga je policija često koristila da pohvata članove ove grupe. Naime, jakuze koji bi omanuli u svom zadatku, ritualno su sekli vrh malog prsta na levoj ruci, i kao iskupljenje i dokaz odanosti, ponudili bi odsečeni deo ojabunu.

ŠTA ZNAČI JAKUZA

Ime jakuza potiče od drevne igr kartama „Oićo Kabu“ (Oicho-Kabu), u kojoj je cilj da tri izvučene karte imaju vrednost što bližu broju 10. Ako karte pređu desetku, gubite igru. Budući da se brojevi: „ja (8) ku (9) sa (3)“, izgovaraju kao „ jakuza“, njihovo ime u prevodu znači „najgore izvučena kombinacija“.

Jakuze poseduju specifični sistem „porodice“, koji se zasniva na apsolutnoj odanosti vođi, tj. „glavi porodice“, pod titulom ojabuna (oyabun) ili kumićoa (kumichō). Ojabun ima svog „pomoćnog oficira“, kobuna (kobun), kome prenosi naređenja, a ovaj ih šalje dalje podređenima, sve do običnog „batinaša“ sa uličnog ćoška.

Interesantno je da, po tradiciji, žene nemaju pravo na članstvo u jakuzama, ali da ojabunova žena,  koju ostali članovi bande zovu „starijom sestrom“ (ane-san), uživa apsolutno poštovanje imoć u okviru jakuza.

Jakuze često uzimaju „pod svoje okrilje“ dečake i mladiće, obično od 15 godina starosti, i „školuju ih“ da postanu pravi kriminalci. Jedno istraživanje je pokazalo da najbrojniji kandidati za jakuze potiču upravo iz dečjih motorciklističkih bandi, i policiji je dato pravo da preduzme sve zakonske mere kako bi se takvi „bajkerski divljaci“ sklonili sa ulica. Zanimljivo je da kad određena osoba želi da uđe u „porodicu“ i inicira se u jakuza- organizaciju kao ravnopravni član, pored dokazivanja svom pretpostavljenom, i tradicionalnog, izuzetno bolnog, tetoviranja bambusovim štapićem, morao da polaže i pismeni ispit! Na tom ispitu odgovara na pitanja i rešava prave zakonske začkoljice, jer da bi ste bili jakuza, potrebno je i da uočite na koji način možete „nadigrati“ policiju i advokate, i tako ne dovedete svojom glupošću čitavu „porodicu“ u opasnost.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar