POSEBAN TRETMAN ZA BUGARSKOG TAJKUNA: Ko u Srbiji štiti bivšeg vlasnika Srpske fabrike stakla?

POSEBAN TRETMAN ZA BUGARSKOG TAJKUNA: Ko u Srbiji štiti bivšeg vlasnika Srpske fabrike stakla?


Viši sud u Beogradu već dva puta odlučuje o izručenju Vasileva Bugarskoj, ali Apelacioni sud vraća na ponovni postupak. Odnedavno, vlasti u Sofiji traže hapšenje i supruge bugarskog tajkuna

Bugarski tajkun Cvetan Vasilev već skoro tri godine nekako uspeva da izbegne izručenje iz Srbije. Bugarske vlasti su još 28. jula 2014. godine za njim preko Interpola raspisale međunarodnu poternicu. Samo deset dana ranije ovaj bugarski biznismen/bankar koji se sumnjiči za pronevere desetina miliona evra utočište je pronašao u Srbiji. Posle mesec dana, 19. septembra u Beograd je stigao zahtev Ministarstva pravde iz Sofije za izručenjem Vasileva, koji se četiri dana ranije predao Upravi kriminalističke policije MUP-a Srbije.
I tu priča o Vasilevu, koji je do tada u ovdašnjoj javnosti najviše bio poznat kao nekadašnji kupac Srpske fabrike stakla iz Paraćina, čiji je većinski vlasnik bio u dva navrata, a koji je državi Srbiji dugovao više od 20 miliona evra za struju i gas, dobija novu dimenziju. Pitanje je, naime, ko štiti Cvetana Vasileva od izručenja Bugarskoj? Kako je moguće da Viši sud u Beogradu dva puta odlučuje da su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, jednom čak i donosi rešenje o izručenju, a da Apelacioni sud oba puta vraća predmet uz nalog Višem sudu da ponovi postupak utvrđivanja pretpostavki za njegovu ekstradiciju Bugarskoj.
Loptica je, dakle, sada ponovo u dvorištu Višeg suda. Značajno je istaći da zakonski nije ograničeno koliko puta rešenje o izručenju može da ide između prvostepenog i drugostepenog suda. Zbog odbijanja da izruči Vasileva, bugarske vlasti prijavile su prošle godine Srbiju nadležnim telima Saveta Evrope. Vasilev je čak zatražio i azil u Srbiji, kako bi kupio vreme i sprečio eventualno izručenje, jer je takvu odluku nemoguće doneti dok se ne reši pitanje zahteva za dobijanje azila, za šta je, opet, potrebno najmanje pet meseci. Prema nepotvrđenim informacijama, Vasilev je čak tražio i srpsko državljanstvo, ali je ambasador Srbije u Sofiji Vladimir Ćurgus pre godinu dana u intervjuu bugarskom listu „Standart” rekao da mu to nije poznato, ali i da to „sigurno neće uticati na konačnu odluku suda”.

Piramidalna banka
Nije, doduše, ovo prvi put da Vasilev uživa „poseban tretman” u Srbiji. Još 2006. godine, kada se prvi put pojavio kao kupac paraćinske fabrike stakla, preko firme „Rubin”, Vasilev je, očigledno, uživao nečiju podršku. Kako drugačije objasniti da je fabriku, čija je vrednost procenjena na 15 miliona evra, dobio za 100.000 evra i obećanje da će u nju uložiti 25 miliona evra. Fabrika, doduše, jeste bila u dugovima, ali je bugarska firma „Rubin”, u vlasništvu Vasileva, u startu dobila otpis 43 miliona evra obaveze staklare prema državnim poveriocima – „Srbijagasu”, Fondu za razvoj i EPS-u. Vasilev je nešto od obećanih investicija i ispunio, ali iz kredita koji je odobrila njegova banka – Korporativna komercijalna banka „Korpbank” (nad kojom je u junu 2014. godine kontrolu preuzela Narodna banka Bugarske). Jemac je, naravno, bila paraćinska staklara. Istovremeno, međutim, Vasilev je nastavio sa neplaćanjem svojih obaveza prema državnim preduzećima, pa je samo dug „Srbijagasu” narastao na 34 miliona evra. Po preporuci tadašnjeg predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, „Srbijagas” 15. jula 2009. godine taj dug konvertuje u vlasništvo i postaje vlasnik 63 odsto kapitala staklare. Novi preokret događa se 2012. godine, kada se Vasilev ponovo vraća u SFS, ovog puta preko firme „Glas industry”, koja je za 35 miliona evra otkupila udeo „Srbijagasa”. I opet je obećano ulaganje 22 miliona evra u fabriku i opet su otpisani dugovi od 21,6 miliona evra.

Bugarin je uživao poseban tretman u Srbiji još 2006. godine, kada se pojavio kao kupac paraćinske staklare

U međuvremenu, juna 2014. godine, kontrolu nad Vasilevljevom Korpbankom, koju mnogi opisuju kao bugarsku varijantu piramidalne banke slične Jugoskandiku i Dafiment banci, preuzima Narodna banka Bugarske. Na taj način u stečaj odlazi i firma „Glas industri”, koja je u većinskom vlasništvu ove banke. Sve transakcije banke tada su obustavljene, blokirani su računi sa više od 3,7 milijardi dolara. Vasilev, koji utočište pronalazi u Srbiji, prema pisanju medija, u prethodne dve godine, i bez neophodne saglasnosti stečajnih uprava u banci i „Glas industry”, uspeva da obaveze SFS koje ne izmiruje prenese prvo na „Ripes limited”, sa britanskih Devičanskih Ostrva, a potom na „Corp investment”, koji je osnovao u Beogradu maja 2012. godine. Ta firma sada raspolaže hipotekama nad imovinom SFS, a dospeli dug iznosi oko tri miliona evra. Interesantno je da je vlasnik „Corp investmenta” od avgusta 2016. godine, umesto „Glas industry”, zemunsko preduzeće „Mitana”, čiji je direktor Miroslav Pušica, a vlasnik njegova ćerka. Pušica je, inače, predsednik Nadzornog odbora paraćinske staklare i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Ime Cvetana Vasileva povezuje se, takođe, i sa još aktuelnim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, tačnije sa fondacijom njegove supruge Dragice. Sam Nikolić je na novogodišnjoj konferenciji za novinare, krajem 2016. godine, potvrdio da je Vasilev Fondaciji „Dragica Nikolić” posle majskih poplava 2014. godine uplatio 200 miliona dinara. Nekoliko meseci ranije, u februaru, Nikolić je na otvaranju novih pogona u Paraćinu ocenio kako je SFS primer uspešne privatizacije. Samo godinu dana kasnije, međutim, premijer Aleksandar Vučić se obrušio na bugarskog tajkuna, obelodanivši da je u tom trenutku Vasilev državi dugovao 20 miliona evra.
– Staklara ove godine nije platila nijedan račun za struju, a vlasnik i menadžment vode hajku protiv države. Treba da ih bude sramota – ljutit je bio premijer na konferenciji za novinare u Vladi, ističući da Vasilevu Srbija „daje naš novac, naš gas, našu struju”.
Stanje sa dugovanjima staklare se, očigledno, nije mnogo popravila, s obzirom na to da ovogodišnji martovski podaci govore kako SFS u januaru nije platila ni dinar od 52,7 miliona dinara duga za mesečnu potrošnju gasa, niti su platili 27,3 miliona dinara za struju. Od 11 dinarskih računa SFS, samo tri nisu u blokadi zbog prinudne naplate. Blokirana su, takođe, i oba devizna računa ove firme.
Fabrika je u jednom trenutku za dlaku izbegla odlazak u stečaj. Kakva je njena sudbina u ovom trenutku nije izvesno, s obzirom na to da samo bugarskoj Korpbanci, koju sad kontroliše bugarska narodna banka, po osnovu kredita za koji je jemčila duguje oko 78 miliona evra.

Traži se i gospođa Vasilev
Ko je uopšte Cvetan Vasilev? Prema navodima bugarskih medija, Vasilev, koji je čak 2013. godine ranije na „Forbsovoj” listi bio rangiran kao najmoćniji Bugarin, ogromnu imovinu je stekao zahvaljujući bliskim vezama s vladajućim strukturama u Bugarskoj u dužem periodu.
Sam Vasilev tvrdi da je on upravo žrtva „pohlepne bugarske političke mafije koja iza zavese kontroliše većinu državnih institucija”.
U intervjuu koji je dao za magazin „Forbs” oktobra 2015. godine, on tvrdi da su problemi za njega počeli aprila 2014. godine, kada mu je traženo da prebaci određenu sumu „mafijaškim krugovima DPS” (Pokret za prava i slobode), koji je u tom trenutku bio treća stranka po snazi u bugarskom parlamentu.
– Rekli su mi da će Korpbanka biti uništena ako ne udovoljim njihovom zahtevu. Odbio sam… Ali sada znam da je uništenje Korpbanke bilo planirano mesecima pre toga. Cilj je bio da se najatraktivnija imovina i ulaganja Korpbanke nabave po maloj ceni, kako bi eliminisali mene kao osobu koja je imala veliki uticaj na društveni i ekonomski život zemlje – rekao je tada Vasilev.
Poslednje informacije govore da je bugarski državni tužilac od srpskih vlasti 24. marta 2017. godine zatražio i hapšenje i izručenje i Antoanete Vasilev, Cvetanove supruge. Veruje se da je i ova dekanka Fakulteta za međunarodnu ekonomiju i politiku, koji je deo jedne od najstarijih visokoobrazovnih institucija u zemlji – Univerzitetu nacionalne i svetske ekonomije – našla utočište u Srbiji, nakon što je sredinom 2016. godine napustila Bugarsku preko graničnog prelaza Kalotina (Gradina). Ona se tada našla i na međunarodnoj poternici, pod optužbama za pranje novca, kao i da je za 20 miliona dolara koje je njen suprug uzeo od Korpbanke 2012. godine kupila kuću na Ženevskom jezeru.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar