MAFIJAŠKA NIKITA: Gde je sada žena koja je nekada bila najefikasniji ubica u Kamori

Kristina Pinto je bila najefikasniji ubica u Kamori, osuđena je na 30 godina, na slobodi se našla posle 23 godine u zatvoru. Sada se bavi ribolovom. Mafijaški dani su iza nje

Kristina Pinto se trgla kada je veliki i glasni motocikl projurio pored bara iznad male seoske luke u Pocuoliu, severno od Napulja. Pila je svoj espreso i uživala u dimu cigarete na toplom letnjem suncu.
„Nekada sam, kada bih čula velike motore kako se približavaju, tražila zaklon", rekla je između gutljaja espresa i dima cigarete.
U to vreme o kojem Kristina priča, krajem devedesetih i početkom novog veka, u predgrađima Napulja u kojima vlada Kamora, motocikli su bili idealni instrumenti smrti. Različite rivalske porodice u Kamori su ih koristile u međusobnim obračunima. Scenario vrlo jednostavan, ubica bi se dovezao na motociklu i, nakon što bi ispalio smrtonosne hice na žrtvu, nestao bi u gradskoj vrevi. Mnogo korisnije od automobila i mnogo neupadljivije. Druga osobenost je to što su te motocikle uglavnom vozili maloletnici željni dokazivanja u svetu Kamore, ali to je opet sasvim druga tema.
Kristina Pinto zna o čemu priča. Obučena je za izvođenje oružanih zaseda, i bila je jako dobra u tome, jedina žena u tom svetu, ali ipak vođa šestočlanog tima koji je u svojoj osnovi bio pretorijanska garda Marija Perele, jednog od najmoćnijih bosova Kamore svih vremena. Ova se banda bavila svim i svačim, od uobičajenih poslova pljačke i provale, preko uterivanja dugova, do trgovine kokainom i ilegalnim odlaganjem toksičnog otpada te fizičkom likvidacijom pripadnika protivničkih klanova.
„Vozili smo ovakve motocikle kada smo išli da ubijemo nekoga", rekla je gledajući bučnog dvotočkaša kako se udaljava, „za mene je to bio čist adrenalin."
Ona je legenda u tom svetu. Ali ne samo po svojoj nasilnosti, koje joj nije manjkalo, već i po tome što je započela novu eru u razvoju kriminalnih organizacija u celoj Italiji - pojavu takozvanih žena mafioza, ili kuma, kako su ih neretko zvali. Iako Kristinu Pinto nikada nisu smatrali pravim bosom, nema nikakve sumnje da je ona bila jedna od najmoćnijih žena u kriminalnom klanu Perela. Zbog toga su je se plašili i poštovali je i rivali i saradnici.
Njenu tačnost i efikasnost u obavljanju poslova najbolje opisuju njeni nadimci. Ledi Kamora i Nikita, po čuvenom liku iz filma Lika Besona. Naravno, u filmu je Nikita bila sjajan plaćeni ubica. U stvarnosti, Kristina je bila baš takva. Bio je 18. jun 1992. godine, kada je Pintova krenula iz svoje kuće u tajno skrovište. Uhapšena je ispred zgrade sa svojom trogodišnjom ćerkicom Elenom u jednoj ruci i koferom u drugoj. Osuđena je na 30 godina zatvora, a izašla je posle 23 godine. Nikada nije osuđena za ubistvo. Sada ima 47 godina i bavi se ribarenjem.

Ja nisam muškarac, ja sam žena, ali samo spolja. Unutra sam muškarac više od svih vas. Ovde u Napulju, ja vladam

Otkako je Pintova bila u zatvoru, broj mafijašica u Kamori je naglo porastao. Moglo bi se reći da je u poslednje dve dekade to postao trend, a razlog je vrlo jednostavan. Mnogi mafijaši su uhapšeni u velikim obračunima italijanske države s organizovanim kriminalom, ili su stradali u ratovima koje su rivalske grupe vodile između sebe. Žene zato preuzimaju poslove muškaraca, tako i poslove vođa familija, iliti bosova. Neke su jako uspešne u tome, neke nisu, dok su pak pojedine postale poznate po izuzetnoj surovosti.
Ali Kristina se gnuša te nove generacije mafijašica i uličnih boraca. Bar onih koji su se pojavili u Napulju.
„Do pre nekoliko godina, ove žene su bile kod kuće, kuvale su makarone i špagete, čuvale i brinule o deci, a onda su odjednom morale da zamene svoje muževe. Odjednom, preko noći, došle su u posed moći na koju jednostavno nisu navikle. Ženski mozgovi su započeli previše ratova u Napulju. Prolili su previše krvi. Mnogo više nego što je posao zahtevao. To je bila velika greška. Kao kad date oružje deci."

Pinto je bila čuvena po jednoj izjavi koju je izrekla u lice nekolicini vođa porodica u Kamori.
„Ja nisam muškarac, ja sam žena, ali samo spolja. Unutra sam muškarac više od svih vas. Ovde u Napulju, ja vladam."

Kristina Pinto kaže da je od žena sposobnih da se bave ovim poslom, postojala još samo jedna Nuncija D'Amiko, koja je, nažalost, mrtva. Na nju su 10. oktobra 2015, godine izvršili atentat. U Ulici magične frule, dok je šetala svoju bebu u kolicima, prišao joj je maskiran muškarac i ispalio joj dva metka u stomak i dva u vrat. Krv je poprskala kolica, u kojima je beba spavala. Nuncija je tada imala 37 godina. Kuma italijanske Kamore ubijena je kako dolikuje jednom kumu. Atentator joj je na izvestan, bizaran način odao priznanje.
Tužilaštvo u Napulju smatra da je sada u Kamori deset puta više žena nego što je to bio slučaj devedesetih godina. Ovaj trend je u svakodnevnom porastu. U prošla vremena su se žene mafijaša smatrale „of limit" zonom. Naročito ako su imale decu. Ta era je završena. Pravila u mafijaškoj igri su jasna: onaj ko ubija biće ubijen, ritual koji će sve više širiti ratove, oružane obračune i odmazdu. Tradicionalno ubijanje je muški posao. Sada to rade žene. Ni mafija nije više ono što je nekad bila.