MAFIJAŠKA TURNEJA PO REGIONU

MAFIJAŠKA TURNEJA PO REGIONU


Samo u Beogradu je 2018. godine izvršeno 21 mafijaško ubistvo, što je više nego ukupan broj profesionalnih likvidacija u pet zemalja regiona. U celoj Crnoj Gori za to vreme izvršeno je sedam profesionalnih ubistava, u Hrvatskoj dva, u Republici Srpskoj tri, u BiH nijedno, dok je poslednje mafijaško ubistvo u Sloveniji izvršeno davne 2003, a i tada se radilo o obračunu bosova crnogorske mafije

Predstavljajući rezultate rada MUP-a na sednici Odbora za bezbednost u novembru prošle godine, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je izjavio da je u Beogradu od 1. januara izvršeno 17 ubistava sa elementima organizovanog kriminala. Od tada pa do kraja 2018. u Beogradu su izvršene još četiri mafijaške likvidacije. Ubijeni su Predrag Mitrović Pereca, Drago Božović, Vladimir Popović Pop i Nenad Blagojević, što je ukupan broj ubistava sa elementima organizovanog kriminala popeo na brojku od 21 zločina.

Kako je ministar Stefanović izjavio u novembru 2018, od dotadašnjih 17 mafijaških ubistava počinjenih od početka godine, policija je rasvetlila osam. U isto to vreme u Beogradu je izvršeno i 14 „običnih” ubistava, odnosno zločina bez elemenata organizovanog kriminala, od kojih je rasvetljeno 13.

Iako srpska policija javnost redovno obaveštava o svim akcijama i hapšenjima svojim saopštenjima, ali i javnim nastupima policijskih funkcionera, očigledno je da je transparentnost MUP-a zakazala kada su u pitanju redovni godišnji izveštaji o radu policije i stanju bezbednosti sa statističkim pregledom izvršenih krivičnih dela. Tako na sajtu MUP-a ne postoje godišnji izveštaji za poslednjih pet godina, a poslednji objavljeni godišnji izveštaj sakriven je u arhivi sajta i odnosi se na 2013, kao i na prethodne dve godine.

Serija mafijaških ubistava u Beogradu započela je 1. januara, kada je na Vračaru rafalom iz automatske puške ubijen jedan od lidera kavačkog klana Davorin Baltić, a onda je usledio niz zločina, koji su najvećim delom bili posledica sukoba škaljarskog i kavačkog klana, koji se odavno iz Crne Gore preselio u srpsku prestonicu, kao i sukoba koji na nekoliko frontova vodi narko-klan Luke Bojovića.

Najveću medijsku pažnju privuklo je ubistvo advokata Luke Bojovića, Dragoslava – Miše Ognjanovića, poznatog beogradskog krivičara koji je usmrćen s nekoliko hitaca iz pištolja 28. jula na Novom Beogradu, i to na očigled svog sina Petra.

Ubistvo Ognjanovića u javnosti nosi i posebnu bezbednosnu pretnju za sve koji su poslom povezani s kriminalcima jer pokazuje da su kriminalci izašli iz dosadašnjeg kruga delovanja, u kojem su im na meti bili samo pripadnici suprotstavljenih kriminalnih klanova, ljudi čiji je jedini posao bio čist kriminal i koji su u policiji zavedeni sa debelim dosijeom.

Za klan Luke Bojovića vezan je i slučaj koji je izazvao najveće uznemirenje Beograđana – ubistvo Siniše Milića Bosketa, čija je likvidacija zaista potresla pola grada. Milić je ubijen 19. juna 2018. u po bela dana u eksploziji bombe postavljene pod njegov automobil. Podmetnuti eksploziv aktiviran je u 13 sati na raskrsnici kod „Franša”, i to pred brojnim svedocima u okolnim automobilima i prolaznicima na trotoaru.

A kakva je situacija u bivšim republikama nekadašnje SFRJ, za „Ekspres” otkrivaju tamošnji novinari crne hronike: Svetlana Đokić (TV „Vijesti”), Dušan Miljuš („Jutarnji list”), Boštjan Celec („Slovenske novice”), Goran Obradović („EuroBlic”) i Dragan Pavlović („Oslobođenje”)

CRNA GORA

U Crnoj Gori je prošle godine izvršeno 14 ubistava, od kojih se sedam povezuje s delovanjem organizovanih kriminalnih grupa. Od izvršenih 14 ubistava, tamošnja policija je rasvetlila devet, a u 2018. rešena su i dva ubistva iz ranijeg perioda.

Direktor Sektora kriminalističke policije je u novogodišnjem intervjuu za podgoričku „Pobjedu” izjavio i da je policija u 2018. sprečila izvršenje više od 20 teških krivičnih dela, što je praćeno hapšenjima osumnjičenih i zaplenama različitih vrsta vatrenog oružja i minsko-eksplozivnih sredstava.

– Prema podacima iz poslednje procene opasnosti od teškog i organizovanog kriminala, u Crnoj Gori trenutno aktivno deluje 11 organizovanih kriminalnih grupa, što znači da je broj organizovanih kriminalnih grupa tokom prethodnog perioda znatno smanjen. U 2013. godini bilo je registrovano delovanje 20 aktivnih organizovanih kriminalnih grupa, a 2010. čak njih 35.

Crnogorska policija je, prema rečima Bakovića, u 2018. sprovela više hiljada kontrola operativno-interesantnih lica i 363 pretresa objekata u njihovom vlasništvu. Na osnovu tih aktivnosti podneto je 165 krivičnih prijava.

– Ukupno je oduzeto 87 komada različitih vrsta vatrenog oružja, 4.105 komada municije različitog kalibra, 91 komad različitih vrsta minsko-eksplozivnih sredstava i više od 50 kg eksploziva – rekao je Baković.

Svetlana Đokić, novinarka podgoričkih TV „Vijesti”, kaže za „Ekspres” da je saradnja crnogorske policije s medijima, kako crnogorskim, tako i onim iz regiona, prema njenom profesionalnom iskustvu veoma korektna.

– Mediji svakodnevno dobijaju izveštaje o sprovedenim aktivnostima policije, a isto tako u kratkom roku dobiju odgovore na tražena pitanja. Ipak, činjenica je da ta saradnja nije na nivou od pre nekoliko godina, kada su mediji na sajtu policije imali pregled svih krivičnih dela počinjenih u prethodna 24 sata, što znači da bi mogla biti još kvalitetnija. Smatram i da je neophodno da policija po gradovima postavi svoje ljude koji bi po izvršenom krivičnom delu bili spremni da izađu pred kamere i javno odgovore na pitanja novinara i interesovanje javnosti, baš kao što je to slučaj kada je reč o tužiocima – kaže Đokićeva.

Crnogorska policija nije objavila izveštaj o rezultatima rada postignutim u 2018. godini, niti je tim povodom održala konferenciju za medije.

– Međutim, čelni ljudi ovog bezbednosnog sektora prilikom javnih nastupa, ali i kroz saopštenja se vrlo često dotaknu i tog dela, tako da mediji, ukoliko žele, mogu nesmetano doći i do tog podatka, naravno usmenog. Tako je, na primer, šef Sektora kriminalističke policije Enis Baković već početkom ove godine dao intervju u kojem je detaljno naveo sve šta se dešavalo prethodne godine – kaže Đokićeva.

Najveću pažnju crnogorske javnosti, pored sedam mafijaških likvidacija u kojima su kriminalci pokazali svu drskost ubijajući mete, a da pritom nisu birali ni mesto ni vreme, zaokupila su monstruozna ubistva dece, koja su inače do tada bili retkost u Crnoj Gori.

– U 2018, za nešto više od pola godine u Crnoj Gori na najmonstruoznije načine ubijene su tri bebe. Najmlađa je imala svega četiri meseca, druga šest, treća 15 meseci. Ono što je javnost najviše potreslo jeste da su ta ubistva počinile majke beba, ili su, prema sumnjama policije, učestvovale u stravičnom zločinu – kaže Đokićeva navodeći da će 2018. među novinarima koji prate crnu hroniku, nažalost, ostati upamćena po ta tri monstruozna zločina.

Prvi zločin izvršen je 5. februara 2018, kada je petnaestomesečni P. J. podlegao povredama stravičnog batinanja, za koje je policija osumnjičila njegovog očuha Nermina Šišića iz BiH i majku Jelenu Jovović iz Podgorice.

Tri meseca kasnije Baranka Mirjana Škrijelj, prema sumnjama policije, ubila je sina starog pola godine tako što ga je, dok je ležao u krevetiću, ugušila mušemom. Krajem juna 2018. osamnaestogodišnja Edina Kastrati iz Plava bacila je u Plavsku rijeku svog četvoromesečnog sina. I ona je priznala zločin opisujući svaki detalj, pa i onaj da je, nakon što je bacila dete, gledala kako voda odnosi majušno telo.

Za novinare i celu javnost najšokantniji zločin bilo je ranjavanje novinarke „Vijesti” Olivere Lakić, u maju 2018.

Lakićeva radi u „Vijestima” od 2002. godine, udata je i ima dvoje dece. Napisala je brojne istraživačke tekstove iz oblasti korupcije, organizovanog kriminala, pravosuđa o problemima pedofilije…

– Napad je osuđen od svih domaćih i međunarodnih institucija, a OSCE, EU, SAD i Vlada Crne Gore zahtevali su brzu i efikasnu istragu.

Devet meseci kasnije, tačnije u februaru ove godine, policija je saopštila da je rasvetlila pokušaj ubistva novinarke Lakić i da je uhapsila kriminalnu grupu koja stoji iza svega. S tim da još nisu saopštili šta je motiv njenog ranjavanja – kaže Đokićeva.

Ranjavanje Olivere Lakić policija i tužilaštvo su povezali sa ubistvom Miodraga Kruščića i naveli da se „motiv traži u tom pravcu”.

Lakićeva je nedavno dobila i međunarodnu nagradu „Hrabra žena”, koju dodeljuje američki Stejt department.

HRVATSKA

Dušan Miljuš, novinar crne hronike zagrebačkog „Jutarnjeg lista”, za „Ekspres” kaže da je u Hrvatskoj 2018. izvršeno 22 ubistva, od kojih su skoro svi ili porodični zločini ili obračuni vršnjaka.

– U poslednjih devet godina, 2018. je bila godina s najmanjim brojem ubistava. Najgora je bila 2010, kada je izvršeno 58 ubistava – kaže Miljuš. On navodi i da su u 2018. samo dva ubistva imala elemente mafijaških zločina, i da su u oba izvršioci bili stranci.

– U avgustu 2018. Albanac Liridon Beriša (27) usmrtio je Antu Prnjaka (34) ispalivši u njega 14 hitaca. Beriša je posle hapšenja policiji izjavio da ga je Prnjak u poslednje dve godine neprekidno zlostavljao i maltretirao. Navodno je sve počelo kada je Prnjak dao Beriši drogu vrednu 2.000 evra, koju mu ovaj nije odmah platio. Dug je vrlo brzo, zahvaljujući visokim zelenaškim kamatama, dosegao 50.000 evra, koje je Beriša vraćao koliko je mogao, ali to nije bilo dovoljno, zbog čega ga je Prnjak stalno maltretirao, čak ga i fizički zlostavljao pred porodicom – kaže Miljuš.

Drugi mafijaški zločin izvršio je Britanac Daglas C., koji je 27. juna 2018. ispred noćnog kluba na plaži Zrce u Novalji na ostrvu Pag usmrtio britanskog turistu Uga Vilsona (26), zvanog Kraze. Osumnjičeni je uhapšen na splitskom aerodromu kada je pokušao da napusti Hrvatsku. Sukob dvojice Britanaca izbio je tokom Hajdaut festivala, kada na hiljade Britanaca dolazi na Pag, a zajedno s njima i njihovim DJ-ima stižu i njihovi londonski dileri drogom.

– Veću pažnju hrvatske javnosti su prošle godine imali sudski slučajevi, posebno suđenja Zdravku Mamiću, bivšem čelniku Dinama, koji je osuđen na šest i po godina zatvora, suđenje bivšem premijeru Ivi Sanaderu za primanje višemilionskog mita od predsednika Uprave MOL-a, kao i sudski postupak protiv Davida Komšića, osuđenog na 30 godina zatvora zbog svirepog ubistva bivše devojke Kristine Krupljan. Najveći uspeh policije bila je zaplena 100 kilograma kokaina koji je prošvercovan iz Južne Amerike – kaže Miljuš.

On navodi i da je hrvatska policija izuzetno transparentna u javnosti.

– Policija redovno obaveštava javnost i novinare o svim aktivnostima, i to iz minuta u minut.

Postoji presek svih krivičnih dela u poslednja 24 sata, redovni godišnji izveštaji, a i svaka uprava ima svog portparola koji je stalno na raspolaganju novinarima. Ti izveštaji su za sva krivična dela, zatim za dela počinjena u saobraćaju, požarima – kaže Miljuš.

SLOVENIJA

Slovenija je jedina zemlja bivše SFRJ bez mafijaških ubistava, i to ne samo u 2018. Poslednji mafijaški zločin u toj zemlji izvršen je 2003. godine, kada je u hotelu „Lev” ubijen Nikšićanin Mišo Vujičić, bos crnogorske mafije u Sloveniji. Za njegovo ubistvo su osumnjičeni Jovica Zindović, bivši zet Darka Šarića, i Slobodan Šepić iz Pljevalja. Šepić je nestao u Srbiji i sumnja se da je ubijen, a Zindović je uhapšen 2008. po poternici Slovenije.

Boštjan Celec, novinar „Slovenske novice”, kaže za „Ekspres” da je najveći broj ubistava u Sloveniji bio 2004, kada je izvršeno 35 tih krivičnih dela.

– Od tada, taj broj je svake godine sve niži, a 2018. godine izvršeno je 12 ubistva, od kojih najviše u Kopru, tri zločina, a zatim po dva u Ljubljani, Mariboru i Celju – kaže Celec.

On navodi i da je, kada su u pitanju zločini, tamošnja javnost najviše bila zaokupljena sudskim postupkom protiv Stefana Cakića, optuženog za ubistvo popularnog slovenačkog glumca Gašpera Tića. Cakić, koji je bio u intimnoj vezi s popularnim glumcem, osuđen je na deset godina zatvora.
– Policija i tužilaštvo se ovde najviše bave razotkrivanjem gospodarskog kriminala, odnosno mutnim poslovima, privrednim kriminalom, korupcijom, davanjem i uzimanjem mita.

bloody_gun_by_namlai000_d3f01cb-preNa sajtu MUP-a ne postoje godišnji izveštaji rada policije za poslednjih pet godina, a poslednji objavljeni godišnji izveštaj sakriven je u arhivi sajta i odnosi se na 2013, kao i na prethodne dve godine

Tri najveća slučaja u Sloveniji bile su presude Ivanu Zidaru iz građevinske firme „SCT” zbog korupcije, bivšem direktoru „Merkura” Bine Kordešu zbog zloupotreba u privatizaciji i bivšem ministru policije Igoru Bavčari zbog zloupotreba u prodaji deonica „Istrabenza” Pivnici Laško – kaže Celec.
Sloveniju je zakačila i akcija „Balkanski ratnik”, kada je u Ljubljani otkriven ogranak narko-klana Darka Šarića predvođen njegovim saradnikom Draganom Tošićem.

– Na prvom suđenju je grupa oslobođena, ali je Viši sud vratio postupak na novo suđenje. U ponovljenom postupku optuženi su osuđeni i sada se čeka nova odluka Višeg suda – kaže Celec.
On navodi i da je prošle nedelje slovenačka policija zaplenila novu sintetičku drogu koja je mnogo jeftinija i daleko opasnija za zdravlje, a pod nazivom „kratom”.

REPUBLIKA SRPSKA

Godina 2018. u Republici Srpskoj je završena sa 20 ubistava, od kojih su tri bila sa elementima organizovanog kriminala. U profesionalnim sačekušama ubijeni su Siniša Milićević Tigar, Senad Kobilić i Damir Ostojić Šijan. Milićević je 31. maja ubijen hicima u ulazu svoje zgrade, Kobilić je 23. jula usmrćen hicem iz snajpera, a na Ostojića i njegovu suprugu je 6. septembra ispaljen rafal iz automatske puške.

Goran Obradović, novinar „EuroBlica” za RS, za „Ekspres” kaže da je najveću pažnju javnosti izazvala likvidacija Ostojića jer se taj zločin povezuje sa obračunima škaljarskog i kavačkog klana.

– Pre desetak dana napravljen je prvi pomak u toj istrazi. Uhapšen je osumnjičeni za krađu vozila, a sumnja se da je on i vozio ubicu kobne večeri – kaže Obradović.

Najveću pažnju medija, javnosti RS, ali i regiona izazvalo je ubistvo mladića Davida Dragićevića, čije je telo nedavno eshumirano i sahranjeno u Austriji. Ubistvo Dragićevića još nije rasvetljeno.
– Roditelji tvrde da je mladić otet, mučen, silovan i ubijen sedam dana posle nestanka, kao i da je u ubistvo uključen sam vrh MUP-a Srpske. Međutim, policija je više puta demantovala tvrdnje roditelja – kaže Obradović.

On kaže i da su pripadnici MUP-a Republike Srpske imali više akcije u kojima su zaplenili po nekoliko desetina kilograma narkotika.

– Kada su u pitanju suđenja, najveću pažnju javnosti imali su postupci protiv bivših pripadnika MUP-a Srpske. Prošle godine je presuđeno pripadnicima Specijalne jedinice policije MUP-a RS, koji su osuđeni na po 40 godine zatvora zbog razbojništva, odnosno pljačke vozila za transport novca, a zatim je Vrhovni sud RS poništio presudu i vratio na novo suđenje. Prošle godine počelo je i novo suđenje inspektorima Policijske uprave Banjaluka optuženim da su duže vreme prodavali narkotike – kaže Obradović.

Saradnju medija i policije Obradović ocenjuje kao „veoma dobru”.

– Skoro na sve upite novinara odgovarali su u propisanom roku. Osim toga, sve policijske uprave svakog meseca drže redovne pres konferencije, na kojima iznose statističke podatke za prošli mesec, a održavaju i šestomesečnu i godišnju konferenciju za novinare. MUP RS održao je i više konferencija o stanju bezbednosti, kao i nekoliko vanrednih konferencija. Ono što je problem za nas jeste što novinari iz Republike Srpske imaju lošu saradnju s pojedinim policijskim upravama u Federaciji BiH, od kojih je veoma teško dobiti bilo kakvu informaciju – kaže Obradović.

FEDERACIJA BiH

U BiH prošle godine izvršeno je 17 ubistava i nijedno nije imalo karakteristike mafijaškog zločina.

– Jedino mafijaško ubistvo koje može da se poveže sa FBiH je likvidacija Senada Kobilića, koje jeste izvršeno na teritoriji RS, ali je žrtva sarajevski biznismen kriminalne prošlosti. Da se radi o mafijaškom ubistvu, govori podatak da je Kobilić ubijen hicem iz snajpera, da ubica za sobom nije ostavio nijednu čauru, a motiv je do danas nepoznat – kaže za „Ekspres” Dragan Pavlović, novinar sarajevskog „Oslobođenja”.

On kaže i da je, po pitanju kriminala, u Sarajevu najveći problem velika količina droge na uličnom narko-tržištu.

– U Sarajevu je toliko narkomana da im je svakog dana potrebno po nekoliko kilograma. U policijskim akcijama se, međutim, samo marihuana zaplenjuje u nešto većim količinama i nešto manje spida i ekstazija. Drugih droga kao da nema – kaže Pavlović.

O saradnji novinara s tamošnjom policijom on nema nijednu reč hvale.

– Policija u RS je daleko pristupačnija javnosti od policije u FBiH. Ovdašnji policajci se prosto takmiče ko će manje reći i više zakukuljiti šta se radi, a sve pod opravdanjem da ne ugroze istragu. Policija se hvali uspesima i „dobrom sigurnosnom situacijom” čak i onda kada svi građani, na primer Sarajeva, vide da stanje nije takvo. U takvim situacijama je očekivano da policija ne želi da novinari previše čačkaju kako javnost ne bi videla koliko su u stvari tanki u poslu. Nedavno se mogla videti i druga dimenzija njihovog rada, tzv. štimanje dokaza, koje novinari, naravno, ne mogu da dokažu, ali se po svemu što se dešavalo to može naslutiti. Naime, u patroli su ubijena dvojica policajaca u Sarajevu. Policija je, naravno, odmah „znala” da su izvršioci pripadnici auto-mafije zbog nekog automobila koji je nađen na mestu zločina. Uhapšena su trojica osumnjičenih sa Pala i prebijeni su u policiji, a zatim pušteni. Ja sam zatim intervjuisao dvojicu od te trojice osumnjičenih, koji su mi ispričali kroz kakvu torturu su prošli. Jednom od njih su čak gurali kišobran u anus. Dan nakon što je moj tekst objavljen, taj koga su zlostavljali kišobranom je osumnjičen za ubistvo policajaca. Utom je i drugi intervjuisani uhapšen i osumnjičen za drugo ubistvo. Meni se čini da su to sve naštimani dokazi, jer se slično dešavalo i u predmetu Dženan Memić, pa su optuženi na sudu oslobođeni – kaže Pavlović i navodi da se, kad god se raspravlja o bezbednosti građana, seti izjave jednog svog prijatelja iz MUP-a: „Da vi znate kako vas mi štitimo, ne biste smeli nos napolje da promolite”.

U Srbiji 76 ubistava

Dejan Kovačević, načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u aprilu ove godine izjavio je za Tanjug da je u Srbiji u 2018. izvršeno ukupno 76 ubistava, navodeći da je to drastično smanjenje broja ubistva, do kojeg je došlo pre svega merama zabrane ulaska u Srbiju stranim državljanima koji su deo kriminalnih grupa i pojačane kontrole osoba iz kriminogenih sredina. Prema poslednjim godišnjim izveštajima rezultata rada policije, koji su objavljeni na sajtu MUP-a, 2013. u Srbiji je izvršeno 130 ubistava, u 2012. godini 104, a 2011. godine 115 ubistava.

Ubistvo pevačice najveća srpska misterija

Najmisteriozniji slučaj u Srbiji je i dalje ubistvo pevačice Jelene Marjanović, koja je ubijena 2. aprila 2016. u kanalu u Borči. Za njeno ubistvo osumnjičen je njen suprug Zoran Marjanović, ali optužnica protiv njega još nije usvojena. Zoran je zbog sumnje da je ubio Jelenu priveden iste noći po otkrivenom zločinu, ali je, nakon što je prošao poligraf, pušten na slobodu. Godinu i po dana kasnije protiv njega je podneta krivična prijava i on je uhapšen. U pritvoru je proveo deset meseci, nakon čega je pušten da se brani sa slobode.

Osam žrtava u unutrašnjosti

Ni unutrašnjost Srbije prošle godine nije bila pošteđena mafijaških obračuna. U likvidacijama sa elementima organizovanog kriminala ubijeno je osam muškaraca, odranije poznatih policiji: Nikola Jović (Leskovac), Vojin Stanković (Kruševac), Dejan Stanković Ždrokinac (Kruševac), Predrag Milanović (Ćuprija), Radoš Joksimović (Kragujevac), Srđan Aleksić (Pirot), Ivan Ilić (Niš) i Đorđe Zafirović (Novi Sad).

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar