MISTERIJA LAŽNOG HRVATA

Muškarac koji je prošlog petka u Beču bio na ručku s Vladimirom Roganovićem (32) i Stefanom Vilotijevićem (23), na koje je pucano po izlasku iz restorana, najverovatnije je bio saučesnik u pripremanom oružanom napadu, zaključak je austrijske policije, koja je tog muškarca posle saslušanja zadržala u pritvoru.

Identitet privedenog još nije zvanično objavljen, ali je do sada poznato da je reč o muškarcu starom 29 godina koji je državljanin Srbije. On je kod sebe imao falsifikovan hrvatski pasoš na ime Daniel Milićević, a njegovi otisci su odmah dostavljeni srpskoj policiji, koja je utvrdila njegov pravi identitet. Za sada je poznato samo da se radi o osobi koja je odranije poznata po krivičnim delima, a austrijskoj policiji postao je sumnjiv ne samo zbog lažnog pasoša koji je imao kod sebe već i zbog izjave posle zločina.

- On je na saslušanju dao dosta konfuznu izjavu, zbog čega je istog dana i uhapšen - objavili su austrijski mediji nezvaničnu izjavu tamošnjih inspektora.

Advokat uhapšenog Hajke Šporn izjavio je da „ne zna detalje istrage", ali da je „jasno da njegov klijent nema nikakve veze sa ubistvom i pokušajem ubistva".

Istovremeno, austrijska policija traga za napadačem koji je pucao u Roganovića i Vilotijevića odmah po izlasku iz restorana. On je obojici pucao u glavu. Roganović, inače rodom iz Herceg Novog i član kavačkog klana, preminuo je na licu mesta, dok je Vilotijević iz čuvene nikšićke porodice poznate po brojnim krivičnim delima teško ranjen i oporavlja se u bolnici u Beču. U međuvremenu je otkriveno da je za njim raspisana Interpolova poternica, zbog čega mu je, iako je još u bolnici, određen pritvor pa se nalazi pod nadzorom policije.

Ubica još nije pronađen ni identifikovan, ali je na osnovu izjava očevidaca policija uspela da dođe do određenih podataka o njemu. Koliko je do sada poznato, radi se o muškarcu starom oko 30 godina, visokom oko 185 centimetara, koji je s područja bivše Jugoslavije. U momentu pucnjave na sebi je imao tamnu jaknu s kapuljačom.

Austrijski novinari uspeli su da na osnovu izjava očevidaca, kao i informacija iz tamošnje policije, rekonstruišu zločin koji je u po bela dana izveden ispred poznatog restorana „Figmiler".

- Roganović, Vilotijević i Milić ušli su u restoran i u prizemlju sačekali da se oslobodi sto na spratu. Konobar ih je smestio za sto s pogledom na grad. Naručili su hranu i bezalkoholno piće, smejali se i razgovarali na srpskom jeziku. Lažnom Danielu su rekli da im trebaju avionske karte. On je pozvao agenciju u blizini, u centru Beča, a potom im na svom telefonu na mapi pokazao kako da stignu do poslovnice. Po pokazanoj putanji, on je Roganovića i Vilotijevića upravo i uputio na prolaz iz kojeg je zatim ubica izašao i pucao na njih - objavili su austrijski mediji.

Ono što je policajcima najsumnjivije jeste podatak da su Roganović i Vilotijević sami izašli iz restorana, dok je lažni Hrvat ostao za stolom da sačeka račun od 27 evra.

- U momentu kada je krenuo ka izlazu, odjeknuli su hici. Roganović i Vilotijević su krenuli ka prolazu, ali je odatle u tom momentu istrčao ubica, koji je na njih pucao nasred ulice, a potom pobegao. Lažni Hrvat je video ubicu s razdaljine od nekoliko metara, a posle pucnjave odmah je pritrčao pogođenim prijateljima. Očevici kažu da je prvo prišao Roganoviću, ali njemu više nije bilo spasa. Onda se okrenuo ka Vilotijeviću, koji je preživeo hitac i sve vreme mu ponavljao: „Brate, drži se, otvori oči" - objavili si bečki mediji. I ovaj detalj, koji su otkrili svedoci ubistva, jedan je od razloga hapšenja lažnog Daniela Milićevića, koji je na saslušanju u policiji tvrdio da Vilotijevića nije poznavao. Daljom istragom lažni Milićević uhvaćen je u još jednoj laži. On je, naime, na saslušanju tvrdio da su ga Roganović i Vilotijević pozvali na ručak, ali su listinzi telefonskih poziva pokazali da je on bio taj koji je organizovao sastanak.

Ministar srpske policije Nebojša Stefanović povodom ovog slučaja izjavio je da je MUP kolegama iz Austrije dao informacije o pravom identitetu jedne osobe koja je imala falsifikovane dokumente.

- Kolegama iz Austrije dali smo i jedan od mogućih pravaca za rasvetljavanje slučaja - rekao je ministar Stefanović, ne precizirajući o kojem se mogućem pravcu radi.

Ono što je bar u dosadašnjoj istrazi jasno jeste da se radi o profesionalnom ubistvu, kao i da su i Roganović i Vilotijević bili mete, a da je napad na njih deo širokog sukoba zavađenih kotorskih kriminalnih klanova, škaljarskog i kavačkog, čije su vođe u zatvoru. Jovica Vukotić, vođa škaljarskog klana, nalazi se u zatvoru u Beogradu, dok je Slobodan Kašćelan nedavno uhapšen u Češkoj, gde čeka izručenje u Crnu Goru.

Vladimir Roganović i njegov brat od strica Duško odranije su evidentirani kao visokopozicionirani pripadnici kavačkog klana. Kriminalnu karijeru započeli su 2009, kada su obojica optuženi za ubistvo Marka Vesnića, vođe „delija", 2009. godine u Herceg Novom. Vladimir je 2014. oslobođen krivice, dok je Duško osuđen na osam godina zatvora.

Njihovu bliskost s kavačkim klanom policija je otkrila u aprilu 2017, kada je Duško Roganović teško povređen u eksploziji bombe podmetnute ispod njegovog „golfa" u blizini glavne autobuske stanice u Herceg Novom. Nakon stravične eksplozije, Dušku su amputirane obe noge.

Taj pokušaj ubistva za policiju je značio samo jedno - otvaranje Pandorine kutije. Naime, policija je nekoliko dana pre toga imala saznanje da kavačka ekipa planira likvidaciju jednog od viđenijih pripadnika škaljarske grupe u Beogradu. Jednu od glavnih uloga u tom ubistvu navodno je trebalo da ima baš Duško Roganović. Škaljarska ekipa je, međutim, saznala za plan „kavača" pa je usledio kontraudar - atentat na Roganovića. Dan posle eksplozije u Herceg Novom, u Beogradu je uhapšen Vladimir Roganović, koji je očigledno bio izvidnica u planiranom ubistvu. Međutim, dokazano je samo da je u Beogradu koristio lažna dokumenta, zbog čega je osuđen na tek osmomesečnu robiju. U januaru 2018. je, posle odslužene kazne, prebačen u Podgoricu, gde je sproveden na odsluženje jednogodišnje kazne zbog nelegalnog oružja. U tom momentu protiv njega je vođena i istraga zbog sumnje da je u aprilu 2017. iz Beograda prijavio da je u podgoričkoj diskoteci „Bigl" postavljena bomba. Vlasnik ove diskoteke, Miodrag Kruščić, blizak škaljarskom klanu, ubijen je 20. maja 2018. u Podgorici. Vladimir je iz zatvora u Spužu izašao dve nedelje pre nego što je likvidiran u Beču.

- Na slobodu je pušten 7. decembra. Najpre je bio u Kotoru, a zatim je otišao u Beč, gde je trećeg dana ubijen - kaže za „Ekspres" izvor upućen u Roganovićevo kretanje.

I ime Stefana Vilotijevića podjednako je važno u crnogorskom podzemlju jer se vezuje sa kavački klan, ali i za najdužu krvnu osvetu u Crnoj Gori, koja je ponovo dobila na značaju kada je u junu ove godine uhapšen moćni neprijatelj porodice Vilotijević - nikšićki biznismen Ranko Radulović.

Radulović, koji je poslovnu imperiju izgradio zahvaljujući dobrim vezama s vlastima, u bezbednosnim službama označen je kao blizak saradnik škaljarskog klana, a krivični postupak koji je pokrenut protiv njega smatra se jednim od najjačih jer je crnogorsko tužilaštvo obezbedilo zaštićenog svedoka koji je javno pre tri meseca na suđenju obelodanio stvari koje su šokirale Crnu Goru. Naime, zaštićeni svedok je na saslušanju u Višem sudu rekao da je Radulović od „škaljaraca" dobio pet miliona evra da izvrši više od deset likvidacija. Na spisku meta našla su se imena dvojice bivših pripadnika Agencije za nacionalnu bezbednost, policajaca i pripadnika kavačkog klana. Nikšićane je, međutim, najviše zainteresovala jedna rečenica iz sudske naredbe za sprovođenje istrage: „Radulovićeva uloga bila je da sa umišljajem podstakne članove svoje kriminalne organizacije da ubiju dvojicu sinova Milana Vilotijevića".

Upravo ta tvrdnja obelodanila je nastavak najduže krvne osvete u Crnoj Gori između dve moćne nikšićke porodice: Radulovića i Vilotijevića, koja je počela davne 1986. godine i u kojoj su do sada ubijena trojica Vilotijevića i jedan Radulović. Obračun ove dve moćne porodice odneo je i živote njihovih prijatelja: Novica Kankaraš je ubijen u kafanskom obračunu, Zoran Janjušević je izvršio samoubistvo u zatvoru, Nemanja Bečanović je pucao sebi u glavu u podrumu svoje kuće u Nikšiću.

Krvna osveta porodica Radulović i Vilotijević počela je 4. oktobra 1986. u spektakularnom obračunu kod hotela „Onogošt", u centru Nikšića, kada su se na semaforu zaustavila tri vozila, „fića" i „lada" u jednoj, a „zastava 128" u drugoj kolovoznoj traci. Iz „lade" je neko iz puške zapucao ka „zastavi", a hitac je smrtno pogodio Zorana - Triša Vilotijevića. Njegov rođeni brat Kićun Vilotijević uzvratio je na vatru.

U ostala dva automobila bila su braća Radulović - Slavko, Ranko i Mijo.

Na suđenju, koje je ubrzo počelo, pojavili su se svi akteri osim Kićuna, koji je odmah posle zločina pobegao iz Crne Gore. Na suđenju se, međutim, desio preokret. Prijatelj porodice Radulović, maloletni E. R. je pred sudskim većem priznao zločin. Tvrdio je da je on pucao na Zorana, i to, kako je tvrdio, s namerom da zaplaši njegovog brata Kićuna, s kojim se ranije zakačio Slavko Radulović.

Ovo priznanje sud nije uvažio. Slavko i Ranko Radulović osuđeni su na po 15 godina, a Mijo na 13 godina zatvora.

Deset godina posle ubistva Zorana - Triša Vilotijevića, 22. januara 1997, ispred kuće u nikšićkoj Ulici Rada Kneževića ubijen je Slavko Radulović. Ispostavilo se, sudeći prema podacima iz tadašnjeg MUP-a i Višeg tužilaštva u Podgorici, da je smrtonosne metke ispalio Milan - Lezo Vilotijević, rođeni brat ubijenog Zorana Vilotijevića. Krvna osveta je počela. Posle ubistva Slavka Radulovića, Milan Vilotijević je pobegao iz Crne Gore. U odsustvu je osuđen na 20 godina zatvora, i to, kako je navedeno u presudi, „jer je iz bezobzirne osvete i na podmukao način izvršio zločin zbog ranije poremećenih porodičnih odnosa".

Svoj trag Milan Vilotijević je uspevao da prikriva sve do 2003. godine, kada je uhapšen u Mađarskoj. Nakon što je tamo odslužio petogodišnju kaznu zatvora, 2008. prebačen je u Crnu Goru, gde kaznu za ubistvo Slavka Radulovića i dalje služi u Spužu. Zbog moguće krvne osvete Milan Vilotijević je u Spužu i sada pod specijalnim bezbednosnim merama. Iz zatvora je izašao samo jednom, 2015, kada je pušten na sahranu svoje majke Vidosove. Nikšić je tada bio pod neviđenim merama policijskog obezbeđenja.

Treći brat iz porodice Vilotijević, Kićun, posle ubistva brata Zorana preselio se u Novi Sad, gde je postao bos crnogorskog podzemlja. Sve do 9. jula 1999. godine, kada je izrešetan u novosadskoj Ulici Narodnog fronta, ispred kafića „Kaskada". U pucnjavi je teško ranjen i Mikan Novaković, Kićunov rođak.

Do danas ubistvo Kićuna Vilotijevića nije rasvetljeno, a za njim su ostala dvojica sinova, Filip i Stefan, koji je sada ranjen u Beču, kao i ćerka Jelena. Zla kob sustizala ih je redom.

Najpre je Kićunov sin Filip Vilotijević ubijen u novembru 2015. u sačekuši kod Aleksandrovih salaša na Paliću. U pucnjavi je teško ranjen njegov prijatelj Alen Kurina (25), koji je bio s njim u vozilu. Ubistvo nije rasvetljeno i do danas nije poznato da li je Filip Vilotijević ubijen u ratu s porodicom Radulović ili je motiv u njegovim poslovima trgovine narkoticima. Mlađi Vilotijević je, naime, posle ubistva Predraga Opačića pokušavao da preuzme narko-tržište Novog Sada i ostalih gradova u Vojvodini.

Samo mesec dana pre nego što je ubijen Filipu Vilotijeviću izrečena je pravosnažna presuda na dve i po godine zatvora zbog pucanja iz pištolja u klubu „Džast vanila" na Adi Ciganliji 2011, kada je zalutali metak ubio Beograđanku Tamaru Radulović.

U maju ove godine uhapšena je i Kićunova ćerka Jelena Vilotijević Lalušić, i to zbog sumnje da je vođa grupe koja se bavila prodajom droge. Posle hapšenja Jeleni je zbog toga što ima bebu, koja je u tom momentu imala samo četiri meseca, određen kućni pritvor. Njenom mužu, perspektivnom automobilisti Mladenu Lalušiću (21), koji je takođe osumnjičen, kao i dvojici saradnika, određen je pritvor, a pripisuje im se trgovina narkoticima i nelegalno držanje oružja pošto je policija kod njih pronašla 20 kilograma droge, 10 ručnih bombi, opremu za gajenje marihuane i lovačku pušku.

Sada ranjeni Stefan Vilotijević, mlađi sin ubijenog Kićuna, u policijsku evidenciju upisan je u julu 2016, kada je uhapšen u istrazi ubistva Mirka Milićevića Hajčara (42), sestrića vladike Irineja Bulovića. U akciji policije tada je uhapšen i Alen Kurina, kao i još devetorica osumnjičenih, ali su svi posle 27 dana istrage pušteni iz pritvora zbog nedostatka dokaza. U novembru 2016. Alen Kurina je uhapšen zbog sumnje da je vođa najjačeg kriminalnog klana u Vojvodini.

Novi kontakt s policijom Stefan Vilotijević ponovo je imao u januaru 2017, kada ga je patrola zaustavila u novosadskoj Ulici Đorda Magaraševića i naredila kontrolu njegovog vozila. On je, prema saopštenju policije, tada ometao policajce, a jednog je izazivao da se potuku, zbog čega mu je određen pritvor od 48 sati.

Za to vreme krvna osveta porodica Radulović i Vilotijević nije prestajala. U noći 12. januara 2008. sin Milana - Leža Vilotijevića, Marko, koji je tada imao 22 godine, teško je ranjen u pucnjavi u kafani „VS" u Kočanima kod Nikšića. U pucnjavi je ubijen njegov drug Milutin Kankaraš (28). Nakon dolaska policije Vilotijević je rekao da su na njih pucali sin ubijenog Slavka Radulovića - Srđan Radulović i njegov zet Šapurić.

Šapurić je osuđen na 12 godina, a Srđan Radulović na pet godina zatvora.