ODVRATNI TRETMANI I LEKOVI KROZ ISTORIJU: Krokodil je bio prvi kondom i "prdež u tegli"

Među brojnim odvratnim tretmanima i lekovima koji su iščezli u istoriji jedan se posebno izdvaja. „Prah simpatije" ser Kenelma Digbija bio je namenjen lečenju proširenih vena, a sastojao se od glista, mozgova svinja, rđe i komadića mumificiranih leševa mlevenih u prah

Istorija medicine ispunjena je pričama o čudnim tonicima, neobičnim lekovima i odvratnim sirupima, koje su, nažalost, i deca pila.

Ovde su neki od najgadnijih tretmana svih vremena, koje je odabrao britanski novinar Dejvid Haviland i opisao u knjizi prigodnog naziva „Zašto da svoj prdež čuvate u tegli".

Ko bi stavio mrtvog miša u usta? Drevni Egipćani su to radili u nadi da će tako umanjiti zubobolju. Postojala je i varijanta da se mleveno meso miša pomeša s drugim sastojcima, te da se dobijena smesa stavi na bolno mesto. Taj recept se zadržao hiljadama godina kasnije. Za vreme kraljice Elizabete u Engleskoj, kao lek za bradavice koristio se presečeni miš koga su stavljali na povrede. Inače, Englezi su i jeli miševe, pržene ili pečene, koji su im bili nadev za pite. Ove životinjice, koje su danas najčešći zamorčići u laboratorijama, upotrebljavane su i za lečenje kašlja, velikih boginja ili mokrenja u krevet.

Ako se pitate kako su drevni iscelitelji, pre savremenih testova ili rendgenskih snimaka, dijagnostikovali bolest, odgovor je ponovo u životinjskom carstvu. U Mesopotamiji tadašnji lekari nisu donosili sud o bolesti pregledom pacijenta, već ispitivanjem jetre žrtvovanih ovaca. U to vreme se verovalo da je taj organ izvor ljudske krvi, a samim tim i izvor života. Glineni modeli ovčijih jetri datiraju još iz 2050. godine pre nove ere.

Danas kada dete muca, vodite ga kod logopeda, a pre samo dva ili tri veka odveli biste ga kod hirurga. Naime, u 18. i 19. veku najbolji tretman za lečenje poteškoća u govoru bilo je ni manje ni više nego - odsecanje jezika. Naravno, bez ikakve anestezije. Oni koji bi preživeli, silom prilika, verovatno bi prestali i da mucaju.

Mislite da su kondomi neprijatna stvar? U Starom Egiptu za kontracepciju su koristili krokodila, i to tako što bi ženi u vaginu ubacivali osušeni izmet te životinje, za koji se verovalo da će omekšati kada se dostigne dovoljna telesna temperatura i napraviti neprobojnu barijeru za spermatozoide.
Nije ovo, naravno, bio jedini način sprečavanja neželjene trudnoće. U te namene korišćeni su i razni sokovi, pamuk, vuna, morski sunđeri ili prah od slonove kosti, pa čak i creva životinja.
Klistiri su, takođe, upotrebljavani još od davnih vremena. Bili su posebno moderni od 17. do 19. veka. Bogati ljudi su ih koristili za lečenje konstipacije kao i za niz drugih problema za koje su pak bili beskorisni. Tipični klistir može sadržati toplu vodu pomešanu sa solju, sodom i sapunom. Neki lekari dodavali su kafu, mekinje, lekovito bilje, med ili kamilicu. U visokom društvu klice su postale izuzetno popularne, aristokratski hipohondri uzimali su po nekoliko mirisnih klica na dan. Priča se da je Luj XIV, dok je vladao Francuskom, u palati imao više od 2.000 različitih klica.
Medicina 17. veka može izgledati pomalo čudno modernim ljudima, ali ono što će vas zapanjiti jeste „prah simpatije" ser Kenelma Digbija. Prašak je bio namenjen za lečenje proširenih vena. Njegovi sastojci su bili: gliste, mozgovi svinja, rđa i komadići mumificiranih leševa mlevenih u prah. Prašak se stavljao ne samo na ranu već i na oružje. Digbi je mislio da će čudna izmišljotina nekako podsticati ranu da zaraste - putem procesa koji se zove „simpatična magija".

Buđavi hleb se koristio za dezinfekciju posekotina još u drevnom Egiptu. Ali ono što može da zvuči ludo ima nekog smisla. Kao što je Luj Paster vekovima kasnije otkrio, određene bakterije blokiraju rast bakterija koje izazivaju bolesti. Setite se penicilina.

Ulje od zmija je vekovima korišćeno u tradicionalnoj kineskoj medicini kako bi se ublažilo bol u zglobovima. Zapravo, i dan-danas se koristi.

Zmijsko ulje su u Ameriku najverovatnije doneli kineski radnici koji su gradili transkontinentalnu železnicu. Savremena medicina je pokazala da su zmije bogat izvor omega-3 masnih kiselina, koje imaju antiinflamatorna svojstva.

Najveća pošast, inače, mračnog srednjeg veka bila je „crna smrt", odnosno kuga. Savremenici su opisivali koliko su u to vreme svi evropski gradovi nesnosno smrdeli od truleži mrtvih životinja, prljavih ljudi, izlučevina i smeća. U takvim nehigijenskim uslovima kuga je harala. Ljudi su sve pokušavali da se spasu. Neki doktori su kao rešenje nudili držanje koza u kući. Drugi su preporučivali da se prdi u tegle. Svaki put kad se u okruženju pojavi nesnosni smrad, ljudi bi otvarali tegle i čuvali vetar. Zvuči smešno sada, ali kuga nije bila šala. Između 1348. i 1350. godine umrlo je između 30 i 60 odsto populacije Evrope. Smrdljive tegle nisu pomogle.