OPŠTINSKA DECA: Trojica siročića kojima je tata ubio mamu, još traže mir

Trojica siročića, kojima je tata Milan Lovrić kamenom ubio mamu ispred Centra za socijalni rad, a zatim presudio sebi, i dalje nisu našli mir. Slučaj koji je pre dva meseca pokazao sve manjkavosti sistema socijalne zaštite i problema nasilja u porodici, otvara i pitanje starateljstva - treba li deca da pripadnu maminoj mami ili tatinoj sestri i sme li javnost o tome da bude obaveštena

Teško da je Branislav Nušić pišući knjigu "Opštinsko dete" mogao i da zamisli da će čak i 2017. u ovoj i ovakvoj Srbiji siže njegove priče moći lagano da se iskoristi kao kostur za pisanje jednog novinarskog teksta o troje male dece koja su tragičnim slučajem u jednom danu ostala bez majke i oca. Naime, Milan Lovrić (48), pred njihovim okicama, krvnički je kamenom ubio njihovu majku Olgu Lovrić (39), a potom izvršio samoubistvo. Sve to dogodilo se ispred Centra za socijalni rad, na urbanom Novom Beogradu, koji je u Nušićevo vreme još uvek bio samo močvara.
S druge strane, možda se Nušićeva veličina ogleda upravo u tome što je još tada znao da se neke stvari, neki sistem, neki ljudi i karakteri nikada neće promeniti. Možda bi nam danas samo s podsmehom poručio pa rekao sam vam...
Šta god da je mislio i predviđao, Nušić je u ovoj knjizi ispričao priču o skupini ljudi koji se na svaki način hvale milosrđem prema detetu predatom opštini na staranje. I dok na njegov račun grade svoju karijeru, dete na kraju ostaje samo i nezbrinuto. Priča se danas, septembra 2017. godine, uz manja ili veća odstupanja ponavlja...
Ne postoji dovoljno patetičnih rečenica na ovom svetu kojima bismo mogli da opišemo tugu, traumu, zbunjenost i strah koje troje mališana sa Novog Beograda zasigurno oseća. Zato o tome nećemo pisati, barataćemo isključivo činjenicama.
Prošlo je tačno dva meseca od trenutka kada su dečaci M. L. (3), A. L. (8) i O. L. (10) gledali tatu kako ubija mamu. Od tada se o njima stara Olgina majka Ljiljana Antić (83), dok je neposredni staratelj Gradski centar za socijalni rad Beograda. Priča o krvoproliću (pa posle sličnom ubistvu ispred Centra za socijalni rad u Rakovici) se stišala, nadležno Ministarstvo rada naložilo je neke hitne mere, neki odgovorni ljudi su pod nekom procedurom, sve se zataškalo, Lovrići su sahranjeni. Prašina se slegla, sve dok novinarka dnevnog lista "Blic" nije odlučila da pozove Ljiljanu Antić...

Zatvorena vrata
U potresnoj izjavi za ovaj list Antićeva je ispričala da su joj radnici ovog CZSR bili od velike pomoći u brizi oko dece, ali da se sve promenilo onog trenutka kada su centar posetile Lovrićeva majka i sestra.
- Radnica nas je svakodnevno obilazila, zaista je brinula. Za tih mesec dana, koliko je radila sa nama, angažovala se oko svakog pitanja. Međutim, nekoliko nedelja nakon tragedije, pozvale su me njegova majka i sestra, sa željom da vide decu. Rekla sam im da im niko nije branio da ih vide ni poslednje dve godine, pa to nisu uradile. I uputila ih na Centar. Njegova sestra je došla iz Šida i napravila pometnju u Centru, nakon čega se njihov odnos prema nama promenio, kao i postava ljudi koji su radili sa nama. Niti nas zovu, niti obilaze. Po preporuci išla sam u Centar na razgovore, ali ni to nije pomoglo. Kada su čuli koji je slučaj u pitanju, kao da su đavola videli. Milanova sestra, koja je u Beogradu, a još nije obišla svoje bratance, nije neko uz koga bi oni trebalo da rastu i da ih vaspitava. Ona je, dok je moja Olga bila živa, njima pričala kako će "tata naći lepšu i bolju ženu", a nakon svega, pred policijom je rekla da joj je krivo što ju je njen brat ubio, a ne ona - rekla je baka.
Budući da su joj vrata CZSR, kako kaže, od tog trenutka bila zatvorena, Antićeva se za pomoć obratila najvišim instancama - predsedniku Aleksandru Vučiću, ministrima Nebojši Stefanoviću i Zoranu Đorđeviću.
Tek nakon pisanja "Blica" Antićevu je, kako je rekla, pozvala šefica Centra za socijalni rad, ali više zbog brige o reputaciji institucije na čijem čelu se nalazi.
- Zvala me je istog dana kada je tekst objavljen, šokirana što sam javno ispričala kroz šta prolazimo deca i ja i što sam otvoreno rekla da ću se boriti za svoje unučiće. Meni je jedino važno da dobijem starateljstvo - izjavila je Antićeva.

Upravo to "jedino" je očigledno i zasmetalo CZSR koji su se tobože prenerazili čuvši da baka ne želi da prepusti svoje unučiće sestri ubice svoje ćerke (koji je pritom dve godine života proveo u zatvoru zbog fizičkog maltretiranja najstarijeg sina) i uopšte idejom Ljiljane Antić da o slučaju priča za medije, budući da je to kršenje "zaštite prava i interesa dece".
Tragom te priče novinari "Ekspresa" počeli su da okreću telefone i šalju pitanja... Gospođa Antić ljubazno je objasnila da zbog pomenutih reakcija CZSR, u ovom trenutku ne sme da daje izjave za medije kako ne bi ugrozila svoje unučiće, dok je njen advokat Dobrivoje Glavonjić rekao da su deca privremeno prepuštena baki, da konačnu odluku o starateljstvu donosi upravo ovaj Centar za socijalni rad.
- Sve što je gospođa Antić rekla u medijima je istina - kratko je poručio Glavonjić.
Odmah smo pitanja uputili nadležnom Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, od kojih nismo dobili odgovore koje smo tražili, već "obaveštenje".
- Obaveštavamo Vas da deca tragično preminulih roditelja Lovrić imaju starateljstvo, pod neposrednom su starateljskom zaštitom Centra za socijalni rad, ostvarili su porodičnu penziju u ubrzanom postupku, u roku od osam dana, pružena im je materijalna i sva druga stručna podrška, a tim koji radi sa njima stručno je pojačan. Organ starateljstva je dužan da se stara i o zaštiti imovine, za koju pretpostavlja da će deca naslediti, pa je u tom smislu pokrenuta i ostavinska rasprava u kojoj je samo sud ovlašćen da pribavi odgovarajuće dokaze i utvrdi činjenice. Objavljivanje podataka o toku starateljske zaštite, konkretnih slučajeva i drugih postupaka, nije zakonom dozvoljeno i može imati nesagledive posledice za sadašnji i budući psihofizički razvoj dece, koja su duboko traumatizovana. Maksimalno fokusirani na interes dece, ne možemo javno polemisati sa pojedinim članovima porodice i učestvovati u nekakvoj "borbi" ili, još gore, proizvodnji skandala. Naša komunikacija se ostvaruje neposredno, posetom na terenu ili u Centru. Ta komunikacija je, u suprotstavljenim porodičnim interesima, ponekad otežana, ali je sprovode stručni ljudi obučeni za takve situacije. Ne radi se ni o kakvoj borbi za reputaciju, kao što su pisale neke novine, jer mi nismo kompanija na tržištu koja se bori za nekakav rejting, već organ uprave koji postupa u slučajevima koji su definisani zakonima i u skladu sa pravilima struke - navode u pismenom odgovoru.
A onda počinje i kritika medijima...
- Zbog toga smatramo da je pravo i interes dece da nastave svoj život, da se što pre izmeste iz atmosfere tragičnih događaja, a ne da ih javnost i mediji na to neprekidno podsećaju. Podsećamo da je Srbija zemlja potpisnica Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija čiji član 16 glasi: "Nijedno dete neće biti izloženo proizvoljnom ili nezakonitom mešanju u njegovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, niti nezakonitim napadima na njegovu čast i ugled. Dete ima pravo na zakonsku zaštitu protiv takvog mešanja ili napada". Član 8 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda takođe utvrđuje pravo na poštovanje porodice i privatnog života. Način na koji se piše o tragičnim događajima, ne poštuje gorenavedene odredbe, što je nedopustivo, te ukoliko se nastavi, bićemo prisiljeni da se obratimo regulatornim telima kako bi se ovakvo ponašanje zaustavilo i sankcionisalo, pošto direktno utiče kako na decu porodica o kojima se piše, tako i na svu ostalu decu.
Nakon održane bukvice, ostali smo uskraćeni za odgovore zbog čega šefica CZSR Novi Beograd odbija da razgovara sa Ljiljanom Antić, zbog čega se nakon posete Lovrićeve porodice odnos prema deci i baki naglo menja i ko će na kraju dobiti pravo da se trajno brine o mališanima.

Tužilaštvo na potezu
Iste odgovore smo potražili i u nadležnom Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, koje nas je uputilo na tužilaštvo...
- Kada se radi o istrazi, o toku iste odgovore treba zatražiti od nadležnog tužilaštva koje jedino može da pruži informaciju o tom delu. Pitanje koje se odnosi na postupke disciplinske odgovornosti zaposlenih stručnjaka organa starateljstva, potrebno je uputiti Gradskom centru za socijalni rad. Ovi postupci su pokrenuti. U odnosu na sadržaj postavljenih pitanja koja se odnose na konkretan slučaj, Ministarstvo, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona kojima je propisano da je iz postupaka porodično-pravne zaštite javnost isključena, ne može davati nikakve informacije, s obzirom na to da bi to predstavljalo kršenje profesionalne obaveze državnih službenika, odnosno organa koji vodi postupak - navode u odgovoru "Ekspresu".
Prema saznanjima do kojih je juče nezvanično došao "Ekspres", Centar za socijalni rad Novi Beograd Antićevoj i dečacima poslao je novi, apgrejdovan tim stručnjaka koji će od sada pratiti ovaj slučaj.
Međutim, tada sa punim pravom možemo postaviti sledeća pitanja: Šta bi se desilo da Ljiljana Antić, imajući u vidu sve pomenute konvencije koje štite prava dece, koja ni mediji niti javnost nikako ne žele da prekrše, nije pristala na razgovor sa novinarima? Šta bi se desilo da je, u skladu sa propisima, ćutala i po ko zna koji put gledala kroz prste istim nadležnim organima koji ni na koji način nisu sprečili smrt njene ćerke?
Da li je zaista sporno kada se mediji i zabrinuta javnost, koja želi da vidi kako postupa jedan "wannabe" sistem i šta bi se, ne daj bože, dogodilo njihovoj deci u takvoj situaciji, uključe u ovakve sporove? Pritom, da se ne stavljaju ni na čiju stranu osim troje malih dečaka. Da li, zaista, svojim petljanjem nanosimo "nesagledive posledice za sadašnji i budući psihofizički razvoj dece, koja su duboko traumatizovana" ili je za njihovu traumu bolje da su samo opštinska...

PROPUSTI UTVRĐENI, ALI JOŠ NIKO NIJE ODGOVARAO

Nadzorom nad stručnim radom novobeogradskog odeljenja Gradskog centra za socijalni rad, Komisija Ministarstva za rad i socijalna pitanja utvrdila je još sredinom jula određene propuste u realizaciji stručnih procedura među kojima su i nepotpune procene činjenica bitnih za obim zaštite žrtava porodičnog nasilja, ali i izostanak adekvatne komunikacije između različitih institucija. Propusti su, kako navode, "u značajnoj meri bili uslovljeni objektivnim okolnostima, odnosno izostankom adekvatne komunikacije između institucija različitih sistema koje su nadležne za postupanje kada je u pitanju zaštita žrtava nasilja u porodici". U međuvremenu, krajem avgusta Gradski centar za socijalni rad pokrenuo je disciplinski postupak protiv sedam socijalnih radnika baš zbog propusta u slučaju Olge Lovrić i o tome obavestio tužilaštvo.
Međutim, i dalje se ne zna epilog tih postupaka.