POLICIJSKA DNK PLJAČKA

POLICIJSKA DNK PLJAČKA

Foto: Profimedia.com


Predlog zakona o nacionalnom DNK registru predviđa da najosetljiviji podaci budu u rukama policije, koju pritom niko neće kontrolisati. MUP se kao predlagač zakona tokom njegove izrade nije konsultovao sa strukom, a predlog nije bio ni na javnoj raspravi, što je skandalozno

Sve laboratorije koje se bave DNK analizama moraće svoje podatke da dostave policiji ukoliko Predlog zakona o nacionalnom DNK registru bude usvojen. Praktično, to znači da će se najosetljiviji podaci naći u rukama policije bez ikakve kontrole. Forenzičari tvrde da se Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao predlagač, nije konsultovalo sa strukom i upozoravaju da budući DNK registar lako može biti zloupotrebljen.

-Tako osetljive i važne podatke staviti u ruke policiji, i to bez ikakve civilne i pravosudne kontrole nad primenom ovog zakona, krajnje je opasno -ističe dr Oliver Stojković, profesor genetike na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zamislite da MUP donese predlog zakona da se svi zdravstveni kartoni građana osuđenih za krivična dela čuvaju u policiji ili da su telekomunikacione kompanije dužne da sve podatke o telefonskoj komunikaciji dostavljaju MUP-u po automatizmu. Koliko-toliko ohrabruje da se odredbe ovog predloga zakona tiču samo genetičkih podataka.

Ali je ovo apsolutno alarmantno upozorenje. Veliki nedostatak je i to što praktično nije potrebna naredba suda da bi se neko upisao u registar, niti se zna šta se radi sa DNK profilima lica koja su maloletna. Policija će moći samostalno, bez sudske naredbe, da pretražuje registar, što je u suprotnosti sa krivičnim zakonom, a sporan je i način uklanjanja podataka iz registra, naglašava doktor Stojković.

On naglašava da predlog ovog zakona uopšte nije bio na javnoj raspravi, što je neshvatljivo! Jer netačna je tvrdnja u tekstu obrazloženja predloga zakona da je od 19. 10. do 10. 11. 2016. sprovedena javna rasprava o navedenom nacrtu zakona na okruglim stolovima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Na tim javnim raspravama bio je jedan drugi predlog zakona, koji je imao 36 članova, a ovaj predlog ima svega 11 članova. Predlog zakona je sačinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, bez ikakve prethodne konsultacije sa drugim strukama, pre svega sa pravnom strukom (sudije, tužioci, advokati), kao ni sa sudsko-medicinsko-biološkom strukom, koja se ovim tipom veštačenja u Srbiji bavi već 20 godina, napominje profesor Stojković.

Medicinski fakultet u Beogradu poslao je dopis Sekciji za forenzičku genetiku Društva genetičara Srbije, MUP-u kao predlagaču zakona, ali i Društvu sudija, Udruženju tužilaca, povereniku za informacije od javnog značaja. Njihov stav je da se ovaj predlog zakona mora povući, jer je nepopravljiv, te da se mora napraviti stručna komisija za pisanje novog zakona, koja će uključiti sve nabrojane struke. Podržali su ih sve institucije, izuzev, naravno, MUP.

Profesor Stojković ističe da je mogućnost zloupotrebe na svakom koraku. Kaže da svi biološki uzorci (dakle uzorci pljuvačke) svih ljudi koji su do sada analizirani ili koji ubuduće budu analizirani u bilo kojoj laboratoriji koja nije policijska, po slovu ovog zakona moraće da se dostave policiji. Zbog čega policiji trebaju uzorci biološkog materijala ljudi koji su osumnjičeni (bez obzira na to da li su kasnije osuđeni ili oslobođeni), ili koji su bili žrtve krivičnog dela? Policija će samostalno odlučivati koji će podaci biti dostupni učesnicima u postupku, tužilaštvu i odbrani. Već danas policija odbija da sudu dostavi izvorne podatke o tragovima koje je sama obrađivala u krivičnom postupku, pravdajući to nekakvim sopstvenim pravilnikom. Nakon donošenja ovakvog zakona, kojim se policiji daje ekskluzivno pravo na sve podatke o svim biološkim tragovima u svim krivičnim predmetima u Srbiji, takav osion stav će postati još izraženiji, jer policijske pravilnike donosi sama policija ne pitajući nikoga. Ne postoje nikakve kaznene odredbe za situaciju kada neko zloupotrebi podatke iz Registra.

Među stručnjacima koji ukazuju na manjkavost predloženih zakonskih odredbi je i Dušan Keckarević, rukovodilac Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu.

-Za početak, policija nema dovoljno sredstava i obučenih ljudi i oni već rade u veoma teškim uslovima kada je reč o ovoj oblasti, a ona je izuzetno bitna.Svi smo zainteresovani da se to uradi na koristan način i zato su se stručnjaci i oglasili. Ne želimo da se usvoji ova verzija zakona koja je prazna i sve nas brinu eventualne mogućnosti zloupotrebe -ističe Keckarević.

-Na primer, u elektronskim podacima koji se koriste za identifikaciju ne postoje podaci o naslednim bolestima, ali bi ovi podaci mogli da se upotrebe, odnosno analiziraju i u tu svrhu. Mogu da budu zloupotrebljeni i za prikrivanje tragova i zato smatram da bi možda trebalo da baza podataka bude pod ingerencijom Ministarstva pravde, a usluge bi trebalo da koriste laboratorije koje se bave DNK analizom. Ovlašćena lica bi mogla samo da upoređuju svoje rezultate sa bazom i tako u kratkom roku znaju da li imaju poklapanja, ali ne bi znali identifikacione podatke pre tužioca. „Brine nas i to što ovim predlogom nije definisano ni koliko određeni profil, bilo da je reč o osumnjičenom, žrtvi ili osobi za eliminaciju, odnosno svedocima ostaje u bazi. Sve to je u svetskim bazama mnogo jasnije definisano. Nemam ništa protiv da u bazi bude što više uzoraka, ali sve to mora da bude zakonski definisano. U Kuvajtu su čak predlagali da sve stanovnike ubace u bazu jer smatraju da bi nakon toga brže rešavali mnoga krivična dela.

Keckarević ističe da je njihov Centar sada u veoma delikatnoj situaciji jer su od njih tražili da im, za potrebe registra, u naredne dve godine dostavimo sve što je rađeno u proteklih 20 godina. „Mi za to nemamo ni dovoljno ljudi, ni resursa i nikome nije jasno zašto to ne traže od tužilaštva koja su sve to dobila. Mnogo je tu nedoumica koje treba razrešiti, ali to su pitanja za struku, a koliko sam čuo, predlog je radio pravnik, mnogo toga je prepisano iz crnogorskog zakona”.

Kako je to u svetu rešeno
Jedan broj nacionalnih zakonodavstava je odredbe o DNK registru stavio u Krivični zakonik, a neke zemlje su donele posebne zakone. Neke zemlje stavljaju ove registre u posebne agencije, a neke u policiju. Međutim, zakonodavstva najčešće predviđaju postojanje odvojenog nadzornog stručnog tela, koje formuliše pravilnike o postupanju i reguliše u potpunosti oblast forenzike. U Engleskoj, na primer, to telo je vladin „Regulator za kriminalističku nauku”.

Da li je DNK presudan na sudu?
„DNK podaci čuvaju se u elektronskoj formi, u formatu koji omogućuje lako pretraživanje i upoređivanje. Vrednost i značaj svakog dokaza, pa i dokaza zasnovanih na DNK analizama trebalo bi da ocenjuje sud. Međutim, ne samo u našoj zemlji, već i u drugim pravosudnim sistemima ovoj vrsti dokaza pridaje se ponekad presudni značaj”, objašnjava profesor Stojković i dodaje:
„Da bi sud mogao da oceni ovakve dokaze, mora da angažuje veštake i od njihove umešnosti zavisi u kojoj meri će sud razumeti ovu materiju. Nažalost, ponekad, kao što je rekao jedan američki stručnjak, „iskazi veštaka na sudu zvuče kao da su dati na svahili jeziku, pa je sudu teško da ih razume.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar