POREZ: Paušalna pravda

Advokati u Srbiji plaćaju porez na osnovu poslovanja od prošle godine. Posebno nije fer da oni koji zgrću milione plaćaju neke simbolične svote državi. Iako je to po zakonu, stručnjaci tvrde da je paušalno oporezivanje vrlo nepravedno i da je potrebno naći sistemsko rešenje

"Ja sam ponosan što mogu svojoj zemlji plaćati porez. Stvar je u tome da bih bio jednako ponosan i kada bih plaćao polovinu tog iznosa", rekao je jednom prilikom američki radijski voditelj Artur Morton Godfri, a vrlo slično razmišljaju advokati u Srbiji uprkos tome što ogromna većina njih spada u takozvane paušalce, odnosno porez državi plaćaju na osnovu prometa od prošle godine.
Iako je u svojoj biti taj sistem oporezivanja nepravedan, za njega se grčevito drže baš oni koji se bave pravdom. To funkcioniše tako što poreznici rešenjem odrede fiksan iznos poreza i doprinosa, koji advokati plaćaju. Ono što razlikuje paušalca od onog ko vodi poslovne knjige je što ovaj prvi plaća iznos koji mu je razrezala Poreska uprava, bez obzira na to koliko je zaradio tokom godine. Recimo da je njegova mesečna obaveza za poreze i doprinose po rešenju 39.000 dinara. On će ovaj iznos plaćati i ako tokom godine zaradi 3.000.000 dinara i ako zaradi 3.000 dinara... Za razliku od njega, njegov kolega „knjigaš" angažuje knjigovođu i beleži svoje prihode i troškove. On plaća porez na ostvarenu razliku. Jasno je da će platiti mnogo više državi ako bude zaradio 3.000.000 nego ako zaradi 3.000 dinara.

Simboličnih 500 evra mesečno
Među paušalcima su i taksisti, zubari, lekari u privatnoj praksi... svi oni koji, kako kaže zakon, iz nekog razloga nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige, pa im poreznici paušalno određuju iznos nameta na prihode od samostalne delatnosti. Limit za paušalno oporezivanje za preduzetnike je šest miliona dinara, a za ulazak u sistem PDV-a osam miliona dinara. Među advokatima veći paušalni porez plaćaju kancelarije sa dužim stažom, jer se smatra da su oni ugledniji, a samim tim i skuplji i ta stavka zavisi od slučaja do slučaja, ali je negde oko 500 evra mesečno. Kako advokatske kancelarije dobar deo honorara dobijaju na ruke, spremne su nekad čak i da odbiju velike poslove koji bi išli preko računa, uz obrazloženje "ne, hvala, to će me uterati u PDV". Neki koji u kancelarijama imaju po deset advokata na svakog otvaraju poseban račun kako ne bi prebacili tu famoznu "šesticu". Ruku na srce, najveće advokatske partnerske kancelarije jesu u sistemu PDV, jer beleže milionske prihode. Ostali beže od poreza kao đavo od krsta. Međutim, odgovornost je države što u njihovom slučaju nema efikasne kontrole i sankcionisanja, a i sama je propisala takva pravila igre. Pritom, nadležni već tri godine nisu utvrdili način obračuna osnovica za paušal, pa se primenjuje odredba od 2014. godine.
Na pitanje zašto je to tako, iz Poreske uprave odgovorili su nam da su u toku izmene podzakonskih akata, odnosno uredbe kojom se uređuje ova oblast, što nije u njihovoj nadležnosti, te paušalci "porez plaćaju u visini poreske obaveze za prethodnu godinu".
Dok sve češće možemo videti katanac na vratima malih pekara ili prodavnica zbog poreskih malverzacija, postoji priča da je, zahvaljujući ovakvom zakonskom okviru, jedna velika beogradska kancelarija, možda više advokatska korporacija, prošle godine prihodovala oko šest miliona evra, a da je čisto zaradila čak pet miliona. Na poreznicima je da utvrde da li su ti navodi tačni. Ono što nije spekulacija je to da "advokati mafije" nose najskuplja odela, voze "poršee" i "audije", a krov nad glavom potražili su na Dedinju u vilama koje se prostiru na hektarima, a neki od njih plaćaju paušalni porez. Tu ponovo dolazimo do odgovornosti države za nepostojanje zakona o poreklu imovine i nedoslednog primenjivanja postojećeg Zakona o unakrsnoj kontroli prihoda. Ako se setimo štrajka advokata 2014. godine i paralize čitavog pravosudnog sistema, postavlja se pitanje da li je država jača od advokata? Odnosno da li je jača od bilo čega osim od poštenih pojedinaca?

Kada bi se izračunalo koliko bi država prihodovala kad bi nas 8.000 bilo u PDV-u, ta stavka je minorna na republičkom nivou, ali se zlonamerno na osnovu 10 ili 15 primera stvara pogrešna slika o "prebogatim advokatima", kaže Tintor

Profesor FPN Dušan Pavlović na svom blogu bavio se upravo ovom temom. On tvrdi da bi paušalno oporezivanje trebalo da važi za vlasnika kolica za sladoled ili kioska sa kokicama, odnosno da bude izuzetak, a ne pravilo.
- Paušalni porez je nesavršeno sredstvo za prikupljanje poreza, jer je fiksan bez obzira na promet i zaradu koju ostvarujete. Time vas oslobađa obaveze da plaćate više ako zaradite više od ostalih, ali vam istovremeno nameće obavezu da plaćate više čak i kada zaradite manje od ostalih. Za razliku od nekih drugih privrednih grana, advokatura vam omogućava da zaradite mnogo puta više od prosečne zarade u grani. Pretpostavite da prosečna zarada jednog advokata iznosi x hiljada evra mesečno i da na to svaki advokat mora da plati paušalni porez u iznosu y. Bilo bi pravedno da advokat koji zaradi 10x plati porez u iznosu od 10y. Ipak, po paušalnom sistemu on će nastaviti da plaća samo y. Iako plaća 10 puta manji porez, paušalni sistem mu omogućava da time ne krši nikakav zakon. Za razliku od toga, u sistemu vođenja knjiga, ako advokat zaradi mnogo više od proseka, a pokuša da plati niži porez, napraviće krivični prekršaj. Razume se, da bi ovaj sistem funkcionisao mora da postoji zakon o poreklu imovine koji bi pomogao da se advokat koji je varao državu kazni na odgovarajući način - podvlači Pavlović.
Prema njegovim rečima, a i prema slovu zakona, svaki advokat može da se u bilo kom trenutku odjavi iz sistema paušalnog oporezivanja i pređe na knjigovodstvo i plaća 10 odsto na prijavljenu zaradu.
- Ovaj sistem je pravedniji jer vas tretira na jednak način zajedno sa svim ostalim privrednim delatnicima koji ga plaćaju. Mnogo pravedniji od postojećeg sistema u kome advokatima nasumično podižete paušalni porez za 80 odsto, jer morate da finansirate svoj partijski aparat u javnom sektoru, plaćate dugove javnih preduzeća, finansirate tajne ugovore, spasavate propale banke, dajete donacije vođstvima sportskih klubova... - zaključuje Pavlović.
Poreski stručnjak Đerđ Pap u izjavi za "Ekspres" kaže da država nije dobro postavila normativnu osnovu, odnosno nije imala snage da se izmenama zakona radikalno odupre pritiscima jakih advokatskih lobija.
- Kada su 2014. hteli advokatima da zakonski uskrate pravo na paušalno oporezivanje, onda su u spisak delatnosti na koje se ovakav sistem oporezivanja odnosi uvrstili čitav niz delatnosti - revizore, računovođe, poreske savetnike. Uveren sam da je to sve urađeno samo da bi se advokati isterali iz paušala. Njihovi predstavnici u Skupštini uspeli su da to spreče. Zbog toga što je bilo više desetina advokata poslanika, oni su "obrisali" sami sebe, a sve druge delatnosti ostale su u zakonu kao kolateralna šteta. Šire gledano, oporezivanje onih koji vode knjige je pravednije, jer onda svako plaća po svom prihodu. Kad je reč o paušalu, on se određuje po nekom projektovanom uspehu vaše firme, tako da ako poslujete bolje, država će biti na gubitku, a ako poslujete lošije, vi ste na gubitku. Zato ne razumem zašto se neko protivi vođenju knjiga... - ocenjuje Pap, uz opasku da takvo razrezivanje poreza retko gde u svetu postoji, a i da se kod nas ta odredba prepisuje iz godine u godinu, a da je odavno izgubila svaki smisao.
- Ako se zna da država godišnje više novca ubira po glavi od paušalaca nego od onih koji vode knjige, ostaje nejasno zašto država to ne omogući svima kad već nema mogućnost da kontroliše vođenje knjiga. Država tu nema sistemsko rešenje i to je najveći problem - kaže Pap.
Na drugoj strani, advokati tvrde da je zbog specifičnosti posla dobro da ostane ovakvo stanje, jer bi u suprotnom poreznici zabadali nos u predmete, što nije u interesu nijednog građanina Srbije.

Paušal se određuje po nekom projektovanom uspehu vaše firme, tako da ako poslujete bolje, država će biti na gubitku, a ako poslujete lošije, vi ste na gubitku, tvrdi Đerđ Pap

Opravdano advokatskom tajnom
Ugledni beogradski advokat u penziji Toma Fila kaže da advokati nisu odgovorni za to što plaćaju paušalni porez, već da to određuje Ministarstvo finansija ili Vlada Srbije.
- Država može da promeni zakon i nije tačno da će advokati odmah krenuti u štrajk, jer mi smo štrajkovali samo kad je bio kršen zakon i kad su tražili registar kasa. Slažem se da nije u redu da isto plaćaju i oni koji zarađuju milione i oni koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Međutim, ne treba ni da nosimo kase sa sobom na suđenja. Poreznici bi voleli da vodimo knjige, pa da oni mogu da prečešljaju svaki predmet, ali to se duboko kosi sa principom advokatske tajne. Recimo, za pisanje žalbi ili tužbi u sudskim predmetima može da postoji trag, ali kada se advokat konsultuje s biznismenom o nekoj kupovini ili privatizaciji preduzeća, klijent ima pravo da se to ne zna jer bi mu narušilo ugled - objašnjava Fila, uz opasku da svuda u svetu svi žele da plate što manje poreza, ali je problem kad ih uhvate:
- Na Zapadu je bolje ubiti čoveka nego utajiti porez. Ali mi smo druga priča... U Beogradu sada ima oko 4.400 advokata. U vreme kad sam ja bio na čelu Advokatske komore, a to je bilo za vreme SFRJ kada su radile i banke i fabrike, bilo nas je oko 760. To je apsurd. I nemojte imati pogrešnu sliku da su to milioneri, za većinu je bolje postaviti pitanje od čega žive kad je sve mrtvo, a sudovi poluprazni?
Još radikalniji zagovornik paušalnog oporezivanja je novoizabrani predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor. On smatra da postoje jasna pravila kako se razrezuje porez i da među advokatima ima i paušalaca, ali i onih koji vode knjige, kao i onih koji su u sistemu PDV-a. Međutim, nije mogao da nam kaže koliko ih vodi knjige ili plaća PDV, a zanimljivo i Poreskoj upravi treba nekoliko dana da dođe tih do procenata.
- Postoje jasni kriterijumi koji određuju ko će kako plaćati porez. Treba li da budu paušalci ili ne je lažna dilema koja se javlja pred laičkom javnošću. Od oko 8.000 advokata, 60 ili 70 odsto njih posluje vrlo teško, jer su izmenama zakona otkinuti brojni poslovi od advokature uvođenjem javnih izvršitelja i notara. Kada bi se izračunalo koliko bi država prihodovala kad bi nas 8.000 bilo u PDV-u, ta stavka je minorna na republičkom nivou, ali se zlonamerno na osnovu 10 ili 15 primera stvara pogrešna slika o prebogatim advokatima. Advokatska profesija je oblast sui generis i dobro je da je regulišu zasebna pravila. Kada bi poreznici mogli da zapečate advokatske kancelarije, to bi ugrozilo prava svih njihovih klijenata. U interesu svih građana Srbije je da sistem ostane ovakav, kako nadležni ne bi mogli da zloupotrebe svoja ovlašćenja i saznaju profesionalne tajne - zaključuje Tintor.

PRIHODI NAJPOZNATIJIH ADVOKATSKIH KANCELARIJA U 2015.
* Karanović i Nikolić 1.077.544.000
* Janković, Popović, Mitić 308.411.000
* BDK advokati 261.397.0000
* Zdenko Tomanović 56.827.000
* Vuković i partneri 43.910.000
Iznosi su u dinarima i svi oni su u sistemu PDV

Paušalci
* Toma Fila
* Marko Nicović
* Jugoslav Tintor
* Zoran Ateljević
* Borivoje Borović
* Dragoslav - Miša Ognjanović...