PRAVDA NIJE ZADOVOLJENA: Nacistički monstrumi su još živi

Centar „Simon Vizental" objavio je spisak još uvek živih nacista koji su počinili zločine u Drugom svetskom ratu

Sud u Nemačkoj drži u pritvoru devedesetčetvorogodišnjeg Oskara Greninga, bivšeg SS zamenika komandira odreda, već četiri godine. Optužen je po 300.000 tačaka optužnice da je pomagao i učestvovao u ubistvima kao knjigovođa u Aušvicu.
Grening je samo jedan od preostalih ostarelih nacista koji su optuženi za ratne zločine počinjene u Drugom svetskom ratu. Nije jedini. Pre dve godine, istraživački centar „Simon Vizental" izdao je listu najtraženijih naci-zločinaca koji su još u životu.

Helmut Leif Rasmusen

Ovaj devedesetogodišnji Danac je bio jedan od 6.000 danskih dobrovoljaca koji su se pridružili SS trupama nakon što je Nemačka okupirala tu zemlju 1940. godine. Lovac na naciste Efraim Zurof tražio je 2014. godine da istraži Rasmusenovu umešanost u zločine počinjene u Belorusiji. On je tražio da se Rasmusen ispita o vremenu kada je bio stražar u logoru Bobrujsk u periodu 1942-1943, u vreme kada je u tom logoru ubijeno 1.400 Jevreja. Rasumesen, koji je u međuvremenu promenio prezime u Rasboel, priznao je u intervjuima koje je davao da je bio pripadnik SS-a i stražar u navedenom logoru u to vreme, i da je video da su Jevreji ubijani i bacani u masovne grobnice, ali je porekao da je i sam bio umešan u ubistva. Da bi se stvar još više zakomplikovala, Rasmusen je bio osuđen nakon rata. Nije bilo precizirano o kakvim se tačno zločinima radi, ali je danski tužilac naglasio da je nemoguće da bude dva puta gonjen za isto delo.

Gerhard Zomer

Zomer (94) sada živi u jednom staračkom domu u okolini Hamburga, na samo dva sata vožnje od nemačke granice s Danskom. Ali 1944. godine, kada je imao 22, Gerhard je bio pripadnik 16. Pancer divizije SS-a i tada je navodno učestvovao u masakru koji su pripadnici njegove jedinice izvršili u italijanskom mestu Santa Ana di Stazema u Toskaniji. Tom prilikom je na svirep način ubijeno 560 civila, od čega 119 dece. Nemački vojnici su ih tukli, streljali, a zatim spalili njihova tela. Zomer je bio jedan od desetorice nemačkih oficira koji su pred italijanskim sudom osuđeni 2005. godine u odsustvu. Nemačka ih nikada nije izručila.
Nemački tužilac je odustao od optužbi protiv Zomera 2012. godine zbog nedostatka dokaza, ali je slučaj pod pritiskom javnosti ponovo otvorio u avgustu 2014. godine. Međutim, stručnjaci su konstatovali da Zomer nije u stanju da prati suđenje usled demencije. Ali da je bio u stanju da prati suđenje, optužnica bi ga suočila sa odgovornošću za 342 ubistva počinjena na brutalan način.

Alfred Stark

Stark (92) je nekadašnji kaplar specijalnih jedinica u okviru SS-a. U odsustvu je osuđen u Italiji zato što je u septembru 1943. godine naredio da se strelja 117 italijanskih vojnika, ratnih zarobljenika na okupiranom grčkom ostrvu Kefaloniji. To je bio samo jedan od događaja u Grčkoj, gde je streljano više od 9.500 pripadnika italijanske divizije Akva nakon što je Italija kapitulirala. Iako je rimski vojni sud osudio Starka na doživotnu robiju zbog tog ratnog zločina, Nemačka je odbila da ga isporuči Italijanima

Više od sedamdeset godina je prošlo do završetka rata, a pravda još nije zadovoljena

Johan Robert Ris

Ris (92) je jedan od trojice nacističkih oficira koje je rimski sud osudio 2011. godine na doživotnu robiju zbog masakra koji su sproveli 1944. godine nad 184 civila u toskanskom gradiću Padule di Fukečio. Masakr je izvršen nakon što su poginula dvojica nemačkih vojnika koji su stradali tako što su na njih pucali pripadnici Pokreta otpora. Dokumentaciju o ovom događaju skupio je Čarls Edmondson, britanski podoficir koji je ostvarenje pravde u ovom slučaju shvatio kao svoju životnu misiju. Vojni sud koji je osudio Risa takođe je tražio da Nemačka isplati 14 miliona evra kao naknadu štete za preostalih 30 potomaka žrtava masakra. Nemačka je ovaj zahtev odbila, kao i zahtev da izruči Risa Italiji.

Algimantas Dalide

Dalide (95) je bivši litvanski vojnik koji je kao pripadnik litvanske tajne policije, koju su kontrolisali nacisti, navodno uhapsio 12 Jevreja koji su pokušali da napuste Viljnu, jevrejski geto u gradu Vilnusu, početkom 1940. godine. Pretpostavlja se da su Jevreji nakon toga ubijeni.
Dalide je lagao o svojim ratnim danima, pa je tako nakon rata uspeo da emigrira u Sjedinjene Američke Države, ali mu je nakon što se saznalo za njegovu nacističku prošlost početkom devedesetih, državljanstvo oduzeto. Godine 2004. je deportovan u Nemačku, četiri godine kasnije novinari izraelskog lista „Harec" uspeli su da ga lociraju u mestu Kirhgerg u zapadnom delu Nemačke, gde je živeo sa suprugom izdržavajući se od njene penzije. Sud u Viljnusu ga je osudio zbog ratnih zločina, ali je litvanski Vrhovni sud presudio 2008. godine da Dalide nije u stanju da izdržava zatvorsku kaznu.

Helmut Oberlander

Oberlander (91), folksdojčer rođen u Ukrajini, služio je u vreme rata u po zlu čuvenoj Ajnsacgrupi D, odredu za ubistva SS-a, koji je prema procenama centra „Vizental" odgovoran za ubistvo više od 23.000 Jevreja. Trenutno živi u Otavi, u Kanadi, gde je emigrirao 1954. godine i gde je decenijama radio kao građevinski preduzimač. Ali poslednjih 25 godina vodi bitku s federalnim vlastima o svom državljanstvu. Od početka devedesetih, kanadske vlasti u sudskom procesu pokušavaju da Oberlanderu oduzmu državljanstvo kako bi ga deportovali i kako bi on najzad odgovarao za svoje zločine.