ŠIKANIRANJE ZARAŽENIH OSUĐENIKA

Uprkos zakonskim odredbama, informacije o zdravstvenom stanju ne mogu da se sakriju u zatvorskom sistemu života

U srpskim zatvorima, prema zvaničnim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, zaključno s poslednjim danom prošle godine bilo je 29 osuđenika inficiranih HIV-om.

U Upravi tvrde da je zdravstveni tretman osuđenih osoba identičan tretmanu civila koji se leče u zdravstvenim ustanovama, kao i da samo zdravstveni radnici u kazneno-popravnim zavodima znaju ko je inficiran HIV-om, odnosno da se prema tim osobama ne vrši nikakva diskriminacija.

U zatvoru je, međutim, kako tvrde naši sagovornici koji su iza rešetaka, bilo kao osuđenici ili čuvari, svima poznato ko od čega boluje, posebno kada su u pitanju sida ili različite vrste hepatitisa, od kojih se najviše strahuje.

„Postupanje zdravstvenih radnika sa ovom kategorijom osuđenih osoba je u skladu s načelima zdravstvene struke, profesionalnim i etičkim kodeksima, i ne razlikuje se od postupanja sa osobama koje se leče u zdravstvenim ustanovama u gradu. Inficirani HIV-om dobijaju propisanu terapiju od infektologa sa Instituta za infektivne i tropske bolesti, sa sedištima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Na njih se u potpunosti primenjuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao i na sve druge osobe koje su obolele od drugih bolesti. To znači da dobijaju lekove koji se nalaze na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje", navodi Uprava u pisanim odgovorima našoj redakciji.

Poštujući Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i medicinskoj etici, naglašavaju u Ministarstva pravde, koje rukovodi kazneno-popravnim zavodima, samo su zdravstveni radnici upoznati sa podatkom ko je inficiran HIV-om. Na taj način, navode u Upravi, sprečava se njihova diskriminacija.

EDUKACIJA I PREDRASUDE

Osuđenik M. T. (ime i prezime poznati redakciji), koji je kaznu zbog pronevere novca izdržavao u Kazneno-popravnom zavodu u Somboru, a koji je oboleo od side, tvrdi, međutim, da je ponašanje prema njemu u zatvoru bilo nedostojno čoveka. On ne spori učinjeno delo za koje je osuđen, ali tvrdi da robija zato što zelenašima nije mogao da vrati novac koji je pozajmio za lečenje od side.

U pismu koje je poslao medijima M. T. tvrdi da u somborskom zatvoru vlada „užasna diskriminacija LGBT osoba, a naročito bolesnih kao što je on".

„Čuvari su obelodanili moju bolest preko službene motorole i nastao je haos. Maltretiran sam od svih i sa svake strane. Tri puta mi je bila odbijena sudska zaštita, iako sam dokazao prljave i podle radnje u zatvoru. Tužilaštvo je odbilo da me sasluša. Stavljaju mi na teret lažne disciplinske prijave pošto sam se žalio na komandira koji me maltretira i preti mi batinama", tvrdi M. T. u pismu koje je poslao medijima.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija navode i da zdravstveni radnici i zaposleni u Službi za tretman sprovode različite postupke edukacije i prevencije zaraznih bolesti, hepatitisa B i C, tuberkuloze, polno prenosivih bolesti i HIV-a. Reč je, objašnjavaju u Upravi, o predavanjima i radionicama čiji je cilj upoznavanje s rizičnim ponašanjem, načinima prenošenja bolesti, mogućnostima zaštite i osnovama lečenja tih bolesti.

„Osim za osuđenike, obuka iz oblasti prevencije zaraznih bolesti, hepatitisa, tuberkuloze, polno prenosivih bolesti i HIV-a se organizuje i za zaposlene koji su u direktnom kontaktu u radu sa osuđenicima. U jednom broju zavoda je pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Global fonda organizovana edukacija o krvno prenosivim bolestima. Pomenuta edukacija je trajala od juna 2007. do jula 2014. godine, ali se nastavilo sa sprovođenjem većine aktivnosti do danas. Edukaciju čiji je cilj bila prevencija HIV-a i razbijanje predrasuda u odnosu na HIV i sidu prošli su i osuđenici i zaposleni u svim službama u zavodima", navodi se u odgovorima Uprave.

U zavodima se, navodi se dalje, ne samo tokom obeležavanja 1. decembra, odnosno Svetskog dana borbe protiv HIV-a i side, već tokom godine organizuju dobrovoljna savetovanja i testiranja osuđenika u saradnji sa zavodima za javno zdravlje ili nevladinim organizacijama koje se bave tom problematikom.

„Dovodimo edukatore, uključujući i one koji su inficirani HIV-om, kako bi razgovarali sa osuđenicima. Odvikavanje od upotrebe narkotika, kao i drugi tretmanski postupci, deo su individualizovanog programa postupanja koji se utvrđuje na osnovu procene rizika, kapaciteta, potrebe i motivacije osuđenog. HIV infekcija nije osnov za isključivanje osuđenog iz tretmanskih aktivnosti. To znači da su svi inficirani uključeni u program odvikavanja od narkotika ukoliko to žele. Za svaki tretmanski postupak i aktivnost lekar daje svoje mišljenje o zdravstvenom stanju osuđenika. Tretmanski postupci se ne primenjuju ili se privremeno obustavljaju samo kada to zahteva zdravstveno stanje osuđenika, i to onda kada medicinski tretman ili bolničko lečenje ima prioritet", navodi Uprava.

U STRAHU I ČUVARI

Bivši osuđenik koji je višegodišnju kaznu izdržavao u požarevačkoj Zabeli kaže za „Ekspres" da je njegov cimer iz sobe bio HIV pozitivan, zbog čega se susretao s brojnim predrasudama.

„On ode kod zubara, a stomatolog ne sme da mu popravlja zube. Boji se. Svaki odlazak kod zatvorskog lekara mu je bio neprijatan jer je na njegovom kartonu, koji su i drugi osuđenici koji su došli po lekarsku pomoć mogli da vide, velikim slovima pisalo HIV+. Bilo mu je teško i kada je izašao iz zatvora jer ljudi nisu želeli da imaju kontakt s njim. Svakodnevni život osoba sa HIV-om i sidom su u najvećem broju slučajeva pod teretom stigme i suočavanja s diskriminacijom u svim oblastima života, od obrazovanja i zapošljavanja do zdravstvene i socijalne zaštite. Nerazumevanje i nepoznavanje bolesti i odbijanje kontakata teraju ih da kriju svoje zdravstveno stanje, a strah od diskriminacije i odbacivanja sredine dovodi do njihove samoizolacije", priča za „Ekspres" bivši zatvorenik.
On otkriva i da je u njegovo vreme u zatvorima bilo dosta homoseksualizma, čime se mogućnost širenja zaraze povećava. Veruje da je i sada tako: „Ne možete da zamislite šta sve možete da vidite u zatvoru i na šta vas sve muka natera".

On otkriva i da su drugi osuđenici prisiljavali njegovog inficiranog cimera da sam pere svoj pribor za jelo, ali i da ga ne predaje komandirima kako slučajno ne bi dopao nekom drugom.

Radnik Službe za obezbeđenje jednog od najstrože čuvanih zatvora u zemlji koji je želeo da ostane anoniman u razgovoru za „Ekspres" potvrđuje da se u zatvorima organizuju razna predavanja, edukacije i tribine u vezi s prenosivim bolestima, ali tvrdi i da bolest osuđenika nije tajna koju znaju samo doktori.

„U zatvoru se sve sazna. To je zatvoreni sistem, u kojem se informacije šire mnogo brže nego napolju. Većina njih je iz kriminogene sredine i znaju se iz spoljnog sveta. Znaju međusobne navike, znaju da li je neko koristio narkotike, da li je HIV pozitivan... Kada se takve informacije prošire, objašnjava, dolazi do diskriminacije.

„Oboleli od prenosivih bolesti u zatvoru isključivo se druže jedni s drugima. Ukoliko vidite da se druže zdrav i zaraženi osuđenik, onda znate da je u pitanju neki interes. Jadno je kada vidite zavisnike koji zbog krize u koju upadaju jedva preživljavaju, a kamoli kada su oboleli i kada trpe šikaniranje i omalovažavanje od drugih zatvorenika. Da se ne lažemo, ni nama čuvarima nije svejedno kada treba da reagujemo pošto dođe do samopovređivanja zaraženog osuđenika", iskreno priča čuvar.

Veći problem od HIV pozitivnih i obolelih od side, dodaje on, jesu oboleli od različitih oblika hepatitisa. Njih je, kaže, neuporedivo više od HIV pozitivnih, a zaraza se lakše prenosi.

„Imamo rukavice koje koristimo prilikom intervencija, ali one ne mogu da budu zaštita u svakoj prilici. Po pravilu, one su od tankog lateksa i dovoljno je da ih očešemo o rešetke ili ih pocepamo noktom i one više ne služe svrsi. Drugo, kada se osuđenik sam povredi ili kada dođe do tuče i otvorenih rana, čuvari nemaju vremena ni da razmišljaju o navlačenju rukavica. Jedini cilj je spasavanje života. Tada rizikujemo da budemo zaraženi", objašnjava naš sagovornik.

Zarazio 24 žene

Valentino Taluto, Italijan zaražen HIV-om, koji uzrokuje sidu, osuđen je na 24 godine zatvora zato što je za deset godina zarazio tridesetak žena. Od optužbe za širenje epidemije, prve u Italiji za koju je tužilaštvo tražilo kaznu doživotnog zatvora, odustalo se, a 33-godišnji Taluto proglašen je krivim za nanošenje teških povreda većini svojih žrtava. On je svoje žrtve nalazio na društvenim mrežama i internet stranicama za posredovanje u upoznavanju. Mnoge od njih su bile studentkinje.
Najmlađa žrtva je imala 14 godina kada je njihova veza počela, a najstarija 40. Na suđenju nije izrazio ni trunku žaljenja.

Prošle godine umrlo 14 osoba

U Srbiji je prošle godine od side umrlo 14 osoba, a kod njih 178 je dijagnostikovan HIV. U našoj zemlji od početka epidemije 1985. godine do kraja 2017. ukupno su registrovane 3.664 osobe inficirane HIV-om, malo više od polovine je obolelo, a jedna trećina je umrla od side.
Od 178 novodijagnostikovanih, 17 puta je više muškaraca nego žena, a 60 odsto svih novodijagnostikovanih su s teritorije Beograda i Novog Sada. Put prenosa infekcije i dalje su najčešće nezaštićeni seksualni odnosi, dok je na drugom mestu korišćenje zajedničkog pribora za injektiranje droge.