SILOVANA DECA POSTALA SU NAJKRVOLOČNIJE UBICE: Kako dvojica najkrvoločnijih ubica u Južnoj Americi imaju slične biografije

Pedro Alonzo Lopez i Luis Garavito zvani Zver namamljivali su, silovali i ubili oko 500 mališana u Južnoj Americi. Dok je prvi zbog mržnje prema majci zamrzeo sve žene, pa i devojčice, drugi je svoju fiksaciju usmerio ka dečacima

Dvojica najkrvoločnijih ubica u Južnoj Americi, koji su osuđeni za silovanje i ubistvo više od 500 dece, imaju neverovatno slične biografije.

Pedro Alonzo Lopez iz Kolumbije, poznat kao „monstrum sa Anda", priznao je ubistvo više od 350 devojčica starih između osam i 12 godina u Ekvadoru, Peruu i Kolumbiji. Nažalost, mnogi veruju da je prava brojka još veća. Drugi, Luis Garavito, s nadimkom La Bestia (Zver), godine 1999. priznao je silovanje i ubistvo 140 dečaka. I za njegove žrtve se sumnja da ih je bilo daleko više. Punih sedam godina on je bio strah i trepet Kolumbije, mamio je dečake da krenu s njim, a onda se do smrti iživljavao nad njima.

Devojčice čekao spreman grob

Ovim monstrumima nisu zajednička samo zlodela, već i odrastanje. Lopez je rođen 1948. u kolumbijskom gradu Tolima kao sedmo od 13 dece siromašne prostitutke, u najnesrećnijem periodu građanskog rata, kada je stopa zločina u zemlji bila 50 puta viša nego u većini drugih država. Majka ga je izbacila na ulicu kada je imao osam godina, nakon što ga je uhvatila u seksu s rođenom sestrom. Lopez je gladovao, prosjačio i, kako je sam ispričao, u više navrata bio je žrtva brutalnog seksualnog zlostavljanja. Sa 18 godina završio je u zatvoru, gde je dospeo zbog krađe automobila, i tamo su ga grupno silovali. Svojim silovateljima se osvetio tako što je trojicu od četvorice ubio, a nakon izlaska iz zatvora započeo je svoj krvavi pir. I drugi kolumbijski krvnik imao je teško detinjstvo. Otac ga je često tukao, a dvojica komšija su ga silovala kada god bi im to palo na pamet. To sve je rezultiralo njegovim učestalim i obilatim opijanjem. Kaže da je većinu ubistava počinio nakon žestokih opijanja. Dok je prvi, očito zbog mržnje prema majci, zamrzeo sve žene, drugi je svoju fiksaciju usmerio ka muškarcima. Ipak, birao je one nad kojima će moći da demonstrira silu.

Ono što celoj priči daje još bizarniji ton jeste to da im je vrlo sličan i modus operandi. O načinu na koji je Lopez radio, najbolje govori intervju koji je neposredno pre izlaska na slobodu dao novinaru „Nešenel egzaminera": „Ja sam čovek veka. Nikada me neće zaboraviti", pohvalio se Lopez. „Žrtve sam tražio na pijacama, tražio sam devojčice s određenim izgledom lica, lepim i nevinim. To su uglavnom bile dobre curice koje rade sa svojim majkama. Ponekad bih je pratio i po dva-tri dana, čekao da ostane sama. Dao bih joj neki poklončić, recimo ogledalce, onda bih je odveo izvan grada, gde sam obećavao da ću joj dati i poklončić za majku. Onda bih je poveo do tajnog skrovišta, gde ju je čekao spreman grob. Ponekad su u njemu bila i tela ranijih žrtava. Mazio sam ih, a u zoru sam ih silovao. Izlazak sunca me je uzbuđivao. Prisiljavao sam devojčice na seks, pa bih im zatim rukama obuhvatio vrat. Dok je sunce izlazilo, ja sam ih davio."

Poznato je da su ga nakon prvih ubistava devojčica iz domorodačkih plemena u Ekvadoru tamošnji Indijanci otkrili i uhvatili, mučili i zakopali u zemlju do vrata. Par hrišćanskih misionara ga je, međutim, našlo i oslobodilo te mu omogućilo da pobegne, nakon čega je nastavio sa svojim gnusnim zločinima. Uhapšen je tek 1983. godine i osuđen za ubistvo 110 devojčica u Ekvadoru. Kasnije je priznao i 240 ubistava u Peruu i Kolumbiji. Iz zatvora u Ekvadoru pušten je 31. avgusta 1994, ali je uhapšen posle sat vremena po poternici kolumbijskih vlasti kao nelegalni migrant i optužen za ubistvo devojke stare 20 godina. Tražio je psihijatrijsko veštačenje i ispostavilo se da ima dijagnozu. U bolnici je proveo nepunih pet godina, da bi ga 1998. proglasili izlečenim i pustili na slobodu. Zločincu koji je tvrdio da će ponovo početi da ubija čim se dočepa slobode od tada se gubi svaki trag. Niko ne zna da li ga je negde sustigla zaslužena kazna ili i „monstrum sa Anda" nekažnjeno hara po zabačenim krajevima Južne Amerike.

S druge strane, Luis Garavito zvani Zver je u periodu od 1992. do 1999. godine većinu svojih žrtava skupljao sa ulice, sa samog dna kolumbijskog društva, što je verovatno razlog zašto je policiji trebalo toliko vremena da ga uhvati. Deci je nudio darove i novac, a onda ih je vodio na duge šetnje pre nego što ih je silovao i ubijao nožem i odvijačem. Često bi ih i raskomadao. To su uglavnom bila siromašna deca koja su dane provodila na ulici i lokalnim pijacama, kao i mali beskućnici. Uhvaćen je tek kada su se centralne vlasti zainteresovale za veliki broj dečjih nestanaka. Velika istraga je počela nakon što je 1997. pronađeno 36 tela u blizini grada Pereire. Međutim, ubijao je i u drugim gradovima, što je dodatno otežalo istragu. Unakažena trupla su uglavnom bili dečaci između osam i 16 godina, a pronađeni su u blizini šezdesetak kolumbijskih gradova.
Garavito je viđen kako pokušava da siluje jednog dečaka, pa je prijavljen policiji, a onda i uhapšen. Dao je lažno ime i podatke, no, kako je već ranije bio dovođen u vezu s nestancima, policija je skupila dokaze, pokazala mu ih, a on je tek tada priznao krivicu. Tokom istražnog postupka policiji je pokazao beležnicu u kojoj je bilo 140 redova, od kojih je svaki simbolizovao po jedno ubijeno dete.

Ubica strahuje za život

Osuđen je na 30 godina zatvora, što je maksimalna kazna u Kolumbiji, ali kako je pomogao policiji da pronađe tela žrtava, kazna mu je smanjena na 22 godine. Služi kaznu u kolumbijskom zatvoru čija je tačna lokacija nedostupna javnosti. Kako se u zatvoru dobro ponaša, dogovorio je da bude odvojen od drugih zatvorenika jer strahuje za svoju bezbednost. Takođe, boji se da bi neko mogao da ga otruje pa stoga uzima hranu i piće isključivo od nekolicine ljudi kojima veruje.