SLUČAJ TILT: SNIMAK, LAŽI I SVEDOCI

„Evo sad će dve godine od smrti našeg sina. Niko iz kluba nikada nije pozvao da kaže, eto, mi smo vlasnici, to je naše obezbeđenje, kod nas se to desilo, da neko od tih ljudi bude čovek da bar izrazi žaljenje

„Milovan Tadić nikada nas nije pogledao na suđenju. Nijedan pogled, nijedna reč žaljenja, a ubio nam je sina. Bili smo do sada na četiri ročišta. Optuženog Tadića sada u sud dovede iz zatvora, gde je zbog droge. Dovode ga s lisicama na rukama, odvezuju ga pošto uđe. On gleda u publiku. Tu mu dolazi devojka, jedna televizijska starleta, namiguju jedno drugom, šalju poljupce. Njima suđenje služi za to da se vide, a kajanje za ubistvo našeg sina nije pokazao ni jedne jedine sekunde", pričaju za „Ekspres" Milosav i Mirjana Vukić, roditelji Slobodana Vukića (31), koji je na Božić 2016. preminuo od posledica povreda koje mu je 16 dana ranije naneo optuženi Tadić, pripadnik obezbeđenja kluba „Tilt".

Majka Mirjana kaže i da ih za sve ovo vreme nije pozvao niko iz „Tilta".

„Evo sad će dve godine od smrti našeg sina. Niko iz kluba nikada nije pozvao da kaže, eto, mi smo vlasnici, to je naše obezbeđenje, kod nas se to desilo, da neko od tih ljudi bude čovek da bar izrazi žaljenje. Niko... I taj Tadić, koji je optužen za smrtonosni udarac... Verujte, da ga vidim u masi ljudi, ne bih ga prepoznala, jer on nije osoba koju želim da vidim. Otkako nema našeg sina, obamrla sam od bola, ne bih osetila ni da me neko ubode nožem. Ali na suđenju imam neizdrživ grč. Tamo dođemo, sednemo, gledamo ispred sebe i plačemo. A Tadić i njegova devojka se smeju, namiguju jedno drugom, i to me dodatno boli na svu muku", priča Mirjana.

Poslednje ročište, 30. oktobra, na kojem su prikazani snimci batinanja njenog sina u klubu „Tilt", Mirjana nije mogla da odgleda do kraja.

Milosav kaže da su videli samo manji deo. Od četiri snimka koja su prikazana. Za njih je to bilo previše teško.
„Sud je počeo da prikazuje snimke i Mirjani je pozlilo. Izašla je iz sudnice u hodnik. Izašao sam za njom. Da ne bude sama u očaju. Ali na snimcima se videlo sve. Znate šta mi je krivo? I Tadić i ta dva svedoka iz obezbeđenja tvrdili su da ga nisu tukli unutra, u klubu. A onda na snimku, ispred garderobe, znači pre nego što je izbačen napolje, vidi se moj sin sa zatvorenim očima, krv mu teče iz nosa. A oni tvrde da ga tada nisu tukli. Ajde što su lagali da ga nisu tukli pre puštenih snimaka, ali lagali su i pošto su snimci pušteni na sudu. To ne razumem. Izašao sam kad je pušten taj snimak spolja, kad su našeg sina izbacili iz lokala i kad ga je Tadić udario nogom u stomak. Nisam video taj snimak, ali su mi ga prepričali posle. Te rane koje je Slobodan zadobio u klubu, one bi zacelile, ali taj udarac napolju, to je bio strahovit udarac. Od takvog udarca smrt može odmah da nastupi. Našem Slobodanu je od tog udarca pukla slezina, jetra mu je oštećena. Borio se 16 dana i umro je u bolnici na Božić", priča Milosav.
Za kobno dešavanje u „Tiltu" javnost je saznala tek nakon Slobodanove smrti, kada se u medijima oglasio verenik njegove sestre Miroslav Basta, koji je te noći bio s njim u klubu.

On je tada ispričao da je problem nastao kada je Slobodan prevrnuo čaše na šanku, zbog čega je reagovalo obezbeđenje.

„Pojavila su se četvorica-petorica mladića. Zamolio sam ih da Slobodana izvedu napolje. Krenuo sam prvi, a oni su bili iza. Nisam ni gledao šta rade jer nisam očekivao da će ga tući. Kada smo stali na izlazu, kod garderobe, video sam Slobodana. Imao je podlive ispod oba oka, krv mu je tekla iz nosa, usna mu je bila rasečena. Pitao sam ga šta se dogodilo. Rekao mi je da su ga dvojica držala, a ostali tukli. Slobodan je izašao napolje i tražio je da izađu i ti što su ga udarali. I opet su izašla dvojica-trojica. Napolju je dobio još dva udarca, jedan u pleksus, drugi u glavu. Oba su, kako su nam kasnije rekli doktori, bila fatalna. Minut-dva kasnije, Sloba se previjao od bolova", pričao je Basta.

Istraga u ovom slučaju pokrenuta je protiv radnika obezbeđenja „Tilta" Milovana Tadića, koji se krivičnom prijavom tereti za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom. Na prvom saslušanju kod tužioca Tadić je za incident okrivio Vukića.

„Bio je pijan. Pravio je probleme i mi smo ga zamolili da izađe. Kada je izašao, nasrnuo je na nas. Tada sam ga šutnuo jednom u stomak", branio se Tadić.

U daljoj istrazi protiv Tadića je podignuta optužnica, ali se on u ovom slučaju brani sa slobode. U međuvremenu je uhapšen zbog droge pa na suđenja dolazi iz pritvora.

Optuženi promenio iskaz

Na prvom saslušanju pred sudskim većem Višeg suda u martu ove godine, Tadić je promenio iskaz dat u istrazi. Tvrdio je da Slobodana nije udario u stomak, već da ga je odgurnuo šutom u butinu. Tvrdio je da taj udarac nije mogao da izazove njegovu smrt.

„Vukić je pravio probleme u klubu i ja sam sa četvoricom momaka iz obezbeđenja pokušao da ga iznesem iz kluba. Spustili smo ga u garderobu, a potom podigli na noge i izveli napolje, ali je on nastavio da nasrće na vrata. Momak koji je radio u garderobi je izašao iz kluba. Već je prošao iza mene. Ja sam bio na stepenicama, a Vukić se zatrčao ka meni i napao me s leđa. Nije mogao da trči jer je bio u alkoholisanom stanju. Nešto je rekao, ali nisam razumeo šta.

Okrenuo sam se i odgurnuo ga nogom u butinu. Od tog udarca nije pao, već se samo zateturao", pričao je Tadić na sudu.

Na ročištu u avgustu, i Miroslav Basta je promenio iskaz koji je ranije dao u tužilaštvu. On je u prvoj izjavi rekao da je video kada je Tadić udario Slobodana u stomak, dok je na sudu tvrdio da nije video momenat udarca, ali je naveo da je Tadić bio najbliži Slobodanu i da je samo on mogao da mu zada udarac.

Snimak je potvrdio Bastino svedočenje, da je Slobodan imao otekline i povrede na licu, što su na sudu negirali svi članovi obezbeđenja

„Popili smo dosta. Slobodan nije pravio probleme, ali je nehotice oborio nekoliko čaša, zbog čega je šanker pozvao obezbeđenje. Došla su četvorica-petorica. Jednog od njih, Velibora Srećkovića, znao sam iz viđenja, i njega sam zamolio da Slobodana izvedu iz kluba, ali da ga ne tuku jer sam znao da se dešavalo da obezbeđenje bude nasilno prema gostima. Krenuo sam ka izlazu, a kada sam se okrenuo, video sam da obezbeđenje nosi Slobodana. Išla mu je krv iz nosa i usta, bio je natekao ispod očiju, majica mu je bila krvava i pocepana. Izgurali su ga kroz vrata, sapleo se na stepenik i pao, ali se dočekao na ruke. Tada je krenuo ka ulazu u klub i tražio da izađe onaj koji ga je tukao. Na ulazu je stajalo više radnika obezbeđenja. Jedan ga je pesnicom udario u glavu, a Tadić ga je šutnuo u stomak. Video sam udarac u glavu, ali ne i udarac u stomak. Slobodan mi rekao da ga je neko udario u stomak. Onda je legao na zemlju i savio se, a posle toga više nije ustao."

Svedok Velibor Srećković, takođe radnik obezbeđenja kluba „Tilt", ispričao je na sudu da su Slobodana iz kluba izvele njegove kolege Silvio Pucar, Miloš Todorović i Svetislav Nikolajev i da tada nije imao nijednu vidljivu povredu. To je na suđenju tvrdio i Silvio Pucar, koji je ranije svedočio.

Na poslednjem ročištu, koje je održano 30. oktobra, prikazani su snimci četiri sigurnosne kamere koje su iz različitih uglova zabeležile šta se kobne noći dogodilo.

Jedna kamera snimila je Slobodana i njegovog prijatelja Miroslava Bastu za šankom, dve su zabeležile kako obezbeđenje iznosi Slobodana, dok je ona ispred kluba snimila kada mu je optuženi Tadić zadao udarac za koji tužilaštvo tvrdi da je bio koban.

Sudija Marina Anđelković tražila je da se pojedine scene vraćaju više puta da bi utvrdila šta se tačno dogodilo. Za vreme prikazivanja ona je postavljala pitanja optuženom i prisutnim svedocima i ukazivala na neslaganja u njihovim ranijim iskazima.

Na snimku za šankom vidi se da se Slobodan naginje, lomi čaše i od konobara traži još pića dok ga Basta nagovara da krenu. Vukić odguruje prijatelja, na šta reaguje konobar i rukom poziva obezbeđenje. Mladićima s leda prilazi radnik obezbeđenja Miloš Todorović. Slobodan gura Todorovića, koji mu zavrće ruku, stavlja je iza leđa i usmerava ga ka izlazu. Slobodan se opire stisku pa mu Todorović prebacuje ruku preko glave i stavlja „kragnu". Njima potom prilaze Silvio Pucar i Velibor Srećković, koji Slobodanu zadaje dva udarca u glavu. Snimak je potvrdio Bastino svedočenje, da je Slobodan imao otekline i povrede na licu, što su na sudu negirali svi članovi obezbeđenja.

Nastavak dešavanja snimila je kamera na izlazu. Na tom snimku se vidi da je Slobodan pao, a da ga obezbeđenje iznosi držeći ga za ruke i noge. Sledeći snimak se odnosio na dešavanju ispred ulaza u klub. Basta je odgurnuo prijatelja, koji se zateturao i pao na zemlju, potom ustao i krenuo nazad ka ulazu u klub. Na snimku se vidi da je zatim radnik garderobe izašao da isprati hostese. Krenuo je nazad u klub, a Slobodan za njim. Tadić je tada otvorio vrata kluba momku iz garderobe, a potom se okrenuo i udario Slobodana nogom u stomak, a ne u butinu, kako je tvrdio na sudu. Na snimku se vidi i kako je Svetislav Nikolajev udario Slobodanu šamar, a potom ga šutnuo. Na sudijino pitanje, Nikolajev je rekao da je Slobodana udario otvorenom šakom, a ne pesnicom, kao i da je zamahnuo nogom, ali ga nije zakačio. U toj gužvi vidi se i da je Tadić još jednom šutnuo Slobodana, koji se potom udaljio ka parkingu. Ubrzo je od bolova seo na zemlju. Pola sata kasnije stigla je policija, a za njima i Hitna pomoć.

 Zar da ubiju čoveka zbog razbijenih čaša

Mirjana i Milosav se kobne večeri, kada je njihov sin otišao u „Tilt", sećaju do detalja.

„Naš Slobodan je bio vozač kamiona. Danima je samo radio i to veče je trebalo da se vidi s jednim prijateljem koga dugo nije sreo. Radovao se tome, bio je s nama pre izlaska. Da nas je pitao: ej, da li da izađem u taj klub, imaju obezbeđenje, oboje bismo rekli da ide slobodno, da je tu siguran upravo zbog obezbeđenja. Krenuli su on i Miroslav Basta, koji nam je sada zet, a tada je bio verenik naše ćerke Jelene, i još jedan njihov zajednički drug. Ostavili su svoje automobile i otišli taksijem da bi mogli da popiju. Izašli su prvo na jedno mesto, a onda u 'Tilt'. I sad se optuženi vadi kako je naš sin bio pijan. Pa šta i ako je popio, razbio čaše, zar je to razlog da ga neko ubije? Zar zbog toga da umre? Šta ako je bio pijan? Možda su i ti iz obezbeđenja bili pijani i drogirani. Znate, da je moj sin bio pijanac, alkoholičar, možda bi meni sada bilo lakše, ali on je bio sportista, profesionalni vozač. Retko kad je pio. To je bilo uoči Nove godine, radio je danima, hteli su da se provedu tu noć, da popiju... Zato su i otišli taksijem. Ajde da je pijan seo u automobil i napravio udes, ali da ga neko ubije zbog razbijene čaše... Naš Slobodan je posle tog udarca napolju ostao da stoji, onda je pao, tražio je vode, zapomagao, povraćao... Bilo mu je teško. Onda je Basta pozvao Hitnu pomoć, a došla je i policija", priča Milosav.

Oni su tek ujutru saznali šta se desilo.

Mirjana je bila na službenom putu.

„Zvala sam Slobodana, nije se javljao. Osetila sam neki nemir jer se nikada nije desilo da ga nema da dođe kući celu noć. Onda je Basta pozvao mog supruga telefonom. Rekao je da su imali neprijatnosti, da su se potukli i da je Slobodan u Urgentnom centru. Oboje smo krenuli u bolnicu. I mi i naša ćerka Jelena. U prvom trenutku nismo pomislili da je toliko ozbiljno", priča Mirjana i počinje da plače.

Uz dubok uzdah, Milosav nastavlja: „U Urgentnom centru ga nismo zatekli tamo gde je Basta rekao da ga je ostavio. Onda nam je prišao hirurg. Rekao je da se situacija zakomplikovala. Da je Slobodan bio na reanimaciji, da su šanse pola-pola. Pukao je beton pod nama u tom trenutku. Tada je počela naša agonija. On je sve vreme bio u šok-sobi. Nesvestan. Nijedna reč od njega. Nijedan pogled. Dobio je visoku temperaturu. Na Badnji dan je počeo da trepće. Imao sam osećaj da će svakog momenta otvoriti oči. Taj dan smo se ponadali. Mislili smo, eto, to je to, kreće nabolje. Sutradan, na Božić, dva puta je bio na dijalizi. Poslednji put smo ga videli oko 18 sati. Ja sam posle posete ostao sam s doktorom. Samo mi je odmahnuo glavom, kao da mi je već tada rekao: 'Gotovo je, nema ništa'. Sutradan ujutru je stigao telegram iz bolnice. Slobodan je umro pet minuta uoči ponoći. Znao sam da će taj telegram stići, a kad je stigao, slomilo se sve u nama", uzdiše Milosav i nastavlja: „Ne znam kako čovek sa ovolikim bolom koji mi osećamo može da živi. Da ustane, ide na posao, jede... A bol je neopisiv i ne prestaje. Na svakih pet minuta pominjemo Slobodana, na svakih pet minuta kroz glavu nam prolaze te scene iz bolnice, iz suda, iz dana kada je naš sin bio živ. On je bio dobro dete. Nikada na njega nismo viknuli, a kamoli ga udarili. Nije bilo potrebe. Završio je grafičku školu, otišao je u vojsku dobrovoljno, počeo da radi. Bio je vezan za nas, za sestru", priča Milosav dok Mirjana pokazuje tacnu na kojoj je ostao trag sveće u obliku srca.

„Sve te dane dok je Slobodan bio u bolnici palili smo mu sveću za zdravlje. Kada je stigao telegram, rekla sam ćerki: 'Sad ćemo ugasiti sveću koja mu je gorela za život i upaliti novu za pokoj duše'. Od te sveće je ostao trag u obliku srca... Ne znam kako smo živi s teretom koji nosimo. Ćerka nam je u drugom stanju. Čekamo unuče u januaru. To nas raduje, ali našeg sina nema i ne znam koja je granica izdržljivosti, ne znam dokle ćemo i kako", priča Mirjana.
Milosav se nadovezuje: „Suđenje nam teško pada. Znate, kad sam prvi put video tog Tadića, video sam dželata svog sina. To je nemoguće opisati. Ja ne želim da mislim o tome, da pomislim na njega. A on arogantan, pun sebe, dolaze mu navijači u publiku. Ja se divim i sebi i supruzi što smo ostali dostojanstveni na sudu. Na znam šta nam daje snagu."

Mirjana dodaje: „Kad uđemo u sud, mi zalutamo do sudnice. Imam osećaj da će, kad se završi to suđenje, sve opet biti normalno ili ćemo mi popucati. Ne znam koja je linija izdržljivosti ovog bola."

Izbegli u Srbiju

Vukići su u Srbiju izbegli kada je Slobodan imao šest godina. Doselili su se na Bežanijsku kosu. Napravili kuću.
„Mog sina nisu ubili ni Hrvati ni Muslimani. Sin moje sestre je u 22. godini ubijen na Grbavici, brata mog oca i brata moje majke ubile su ustaše. Tragedija, ali to je bio rat. A moj sin je ubijen u Beogradu. A onda na sudu i optuženi i svedoci lažu. Mi smo do sada ćutali, ali sada, posle snimaka, nećemo ćutati. Sada više ne može da se ćuti", kaže Milosav.

Do njihove kuće je kuća Mirjaninog rođenog brata. Čoveka koji je sa svojom porodicom uz Mirjanu i Milosava svaki dan. Njihov život opisao je u dve rečenice: „Oni plaču svaki dan. I plakaće do kraja života."

Podrška Belivuku

Optuženi Tadić je blizak grupi ubijenog vođe navijača Partizana Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, koji je ubijen 13. oktobra 2016. u Bačvanskoj ulici u Beogradu.

Članovi te grupe obezbeđivali su beogradske klubove i splavove i učestvovali u više nasilnih događaja.
Posle ubistva Stankovića, grupu je preuzeo njegov najbliži saradnik Veljko Belivuk, koji je u maju oslobođen optužbi za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića.
Tadić je redovno dolazio na to suđenje da podrži Belivuka.

Čekaju se veštaci

Advokat Rade Terzić, koji zastupa porodicu Vukić, za „Ekspres" kaže da se u nastavku suđenja očekuje svedočenje veštaka novosadskog Medicinskog fakulteta.

„Obdukcija je pokazala da postoji uzročno-posledična veza između udarca koji je Vukić zadobio i pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja koje je dovelo do fatalnog ishoda. Na snimku koji je prikazan na poslednjem ročištu vidi se trenutak kad je Vukić udaren, kao i da ga je udario optuženi Tadić. Posle svedočenja veštaka očekujemo presudu", kaže advokat Terzić.