SUD KOJI DRŽI DO ČASTI: Mesto gde potrošači i privredni subjekti brane svoja prava

Pri Privrednoj komori Srbije radi Sud časti, sud koji insistira na tome da privredni subjekti poštuju jasna načela poslovnog morala i časne savesti privređivanja, što je od velike pomoći redovnim sudovima

Kako u ova teskobna vremena tajkunskih, ali i pilićarskih hajdučkih biznis prevara, gde je čovek čoveku vuk, udenuti Sud časti, koji se već dugo sa svim pomenutim nedaćama bori naoružan samo načelima kodeksa poslovne časti, uvažavanja poslovnog morala i poštovanja časne savesti privređivanja?

Zvuči zaista kao donkihotovski posao, ali za divno čudo, ova zanimljiva sudska instanca, koja radi u okviru Privredne komore Srbije, deluje veoma uspešno i mnogi je hvale, prvenstveno privrednici.

Na značaj i efikasnost Suda časti, pažnju mi je skrenulo nekoliko uspešnih privrednika iz privatnog sektora, prvenstveno Zoran Ilić, dugo prisutno lice na tržištima Srbije i eks-Jugoslavije sa svojim proizvodima „biomelem".

„Sud časti je mnogim privrednicima, pa i potrošačima pomogao. Oni to rade veoma efikasno i njihove presude uvažavaju sve instance srpskog pravosudnog sistema", kaže Zoran Ilić. On još dodaje da nikome nije svejedno da li mu se ime i logo firme pojavljuju u dnevnoj štampi, gde u presudi Suda časti stoji da se „ogrešio o poslovni kodeks i osnovna načela poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja".

Tužiteljka Suda časti Miladinka Bodrožić objašnjava da Srbija baštini dugu tradiciju ove ustanove. „Modifikovana institucija Suda časti ustanovljena je još 1857. uspostavljanjem Ustrojenija trgovačkog odbora u Beogradu. Tadašnji knez Srbije Aleksandar Karađorđević osnovao je prvu privrednu asocijaciju sa sličnim ingerencijama koje su imale privredne komore u drugim zemljama, kao i kontrolnim funkcijama poput one koju ima Sud časti danas. To je osavremenjeno 1913. u Kraljevini Srbiji, a opet je zaživelo u Brozovoj Jugoslaviji 1962. pod ovim nazivom pod kojim deluje u okviru Privredne komore Srbije."

Sud časti nije u sukobu interesa s redovnim pravosudnim organima jer on samo rešava da li postoje ili ne postoje povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala. Sud časti ne donosi odluke da li je neko dužan da nadoknadi štetu, da ispuni ugovor. To je posao redovnih sudova. Ako Sud časti utvrdi da je neko povredio uzuse dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, on izriče meru da krivac to ispravi. Takođe, stranke su dužne da odluku Suda časti u dokaznom postupku pred redovnim sudovima prilože i pokrenu postupak za naknadu štete, objašnjava tužiteljka Bodrožić.

Ovaj sud je iz nekih razloga medijski skrajnut. Mnogi građani za ovu sudsku praksu nisu čuli, medijima nije zanimljiva, ali i to se najzad menja. U Sudu časti kažu da je sve više potrošača koji kod njih štite svoja prava. I privrednici se sve češće informišu o mogućnostima vođenja postupka pred Sudom časti. U medijima su ranije objavljivane odluke Suda časti, pri čemu su okrivljenima javno izricane mere, pa su se privrednici čitajući upoznavali s tim šta znače povrede moralnih načela privređivanja kako bi ih izbegli. Jer Sudu časti, kako mu i stoji u nazivu, osnovno težište je na poslovnom moralu.

Pozivate se na poslovni moral i zaštitu dobrih poslovnih običaja. Kako to prihvataju vaši klijenti?
„Veoma teško. Stranka, privredni subjekt o čijoj osnovanosti neke povrede se odlučuje pred Sudom časti, teško prihvataju činjenicu da je pokrenut postupak protiv njih, i to baš sa stanovišta poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja. Na kraju to shvate ozbiljno, na raspravi angažuju advokate, prisustvuju njihovi direktori i pravnici. Ozbiljnije je nego što je to slučaj s redovnim sudovima. Ukoliko je, recimo, advokat sprečen da prisustvuje, oni insistiraju da se odloži suđenje. Ne vole da budu proglašeni odgovornima da su izvršili povredu osnovnih poslovnih moralnih normi.

U Sudu časti s ponosom ističu da se redovni sudovi s respektom odnose prema odlukama Suda časti. Kažu da odluke Suda časti gde je neki privredni subjekat proglašen odgovornim redovni sudovi uvažavaju u parničnom postupku, a neretko i druge sudske instance traže od njih spisak predmeta koji su u postupku pred Sudom časti. U svakom slučaju, Sud časti ne zaboravlja od on ne zamenjuje redovan sud.

Zanimljiv je i kolorit žalbi i pritužbi koje stižu u Sud časti. One svedoče o vremenima u kojima živimo, ali i o našim naravima. Na dnevnom redu su raznorodne prevare. Ljudi se žale, recimo, na promotere razne robe. Na primer, predstavnik firme „Kirbi sistem" ubeđuje kupce da će usisivač platiti u deset rata. U ugovoru piše jedna cena, ali sitnim i skoro nečitkim slovima piše nešto drugo, i tu nastaju problemi. Ima žalbi na loše urađene nadgrobne spomenike, što je delikatan problem jer su ljudi em potreseni zbog smrti drage osobe, em nezadovoljni kvalitetom nadgrobnog spomenika, a sve je, uz to, papreno skupo. Pa onda beskrupulozne prevare u kupovini stanova. Tu su i nezaobilazne kupovine loših proizvoda, kućnih aparata, gde trgovci ne uvažavaju žalbe građana. Zbog toga je nedavno PKS donela novi pravilnik o Sudu časti, gde je ograničila žalbe u potrošačkim sporovima.

Zanimljivo je pitanje kako je Sud časti definisao osnovna načela poslovnog morala i poslovne etike. Tužiteljka Miladinka Bodrožić podseća da je Skupština PKS 2005. donela Kodeks poslovne etike, koji definiše opšta načela i principe kojih se privredni subjekti moraju pridržavati. Prvo načelo je da učesnici u poslovanju savesno i potpuno preuzimaju sve obaveze i odgovornosti na način na koji se ne ugrožava sopstveni ugled, pa onda, recimo, da ostvaruju saradnju s drugim privrednim subjektima bona fide... Cilj Kodeksa je da se vodi računa ne samo o poslovnim interesima privrednog subjekta nego i o interesima ukupne privrede, a i društvene zajednice kojoj subjekt pripada. Nadzor nad Kodeksom vrši Sud časti, tako da se nepoštovanje Kodeksa, koji je obavezan i koji sadrži dobre poslovne običaje i pravila poslovnog morala, istovremeno sankcioniše i pred Sudom časti.

U tom kontekstu pred Sudom časti je pre izvesnog vremena kažnjeno preduzeće koje proizvodi flaširanu vodu zbog neprimerenog oglašavanja u medijima tipa: samo je naša voda prirodno čista. Kažnjeno je i građevinsko preduzeće iz Beograda zbog malverzacija sa stanovima, kao i preduzeće iz Bora koje se bavi prevozom putnika zbog mešetarenja s prevoznim kartama. Presude su objavljene u dnevnoj štampi.

U obimnom dosijeu prevara koje je obrađivao Sud časti nalaze se divlji taksisti u Beogradu, zatim povrede autorskih prava u izdavaštvu... Ima i slučajeva gde jedan proizvođač stavi u promet svoj proizvod koji je bitno sličan već postojećoj robnoj marki. Kažnjeno je i jedno konditorsko preduzeće koje je ugrozilo robnu marku „jafa" zbog pokušaja falsifikata. Tu je i dosije jednog talentovanog prevaranta koji je s firmom iz Libije ugovorio izvoz ozbiljne količine meda, što naša firma nije isporučila, a posrednik je uzeo novac i nestao.

Tužiteljka Miladinka Bodrožić podseća da sve zemlje nastale iz eks-Jugoslavije imaju svoje sudove časti, ali naglašava da je ova institucija u Srbiji davno pustila koren. „Poslovni moral dugo je prisutan u Srbiji. Već smo pominjali 1857, pa zatim onaj srpski građanski zakonik 1888, unapređen Zakon o pravilima privređivanja u Kraljevini Srbiji 1913. Svi ti zakoni su sadržavali izvesna moralna načela i regulisanje tih odnosa, ne samo za zakon nego i za moral. Mi tu tradiciju nastavljamo. Važno je da građani znaju da sve troškove procesa pred Sudom časti snose privredne komore. Građani jedino plaćaju troškove ako predlože neko veštačenje. Zakazivanje postupka je jednostavno: podnosilac prijave se obrati Sudu časti direktno u PKS, može i poštom, zavodi se prijava i to je to", kaže gospođa Bodrožić.