SVADBA SA SUDSKOM ZAVRŠNICOM

Svadba je nekima poslužila kao opravdanje za činjenje ozbiljnih krivičnih dela. Tako su dvojica drugara krajem devedesetih opljačkali jednu dobro snabdevenu prodavnicu, a sve da se kao „ne bi obrukali na svadbi"

U Istočnoj Srbiji su se, inače, odvajkada organizovale svadbe o kojima se priča i zadugo posle slavlja. Osim što vole da slave, ljudi ovde vole i da se sude i tuže. A kada se još te dve stvari udruže, eto sreće neslućene.

Tako pre par godine beše i jedna svadba koju niko još ne može da zaboravi, naravno, sa sve sudskim epilogom. To svadbeno veselje u negotinskom selu Mihajlovac svatovima je, međutim, ostalo u vrlo neprijatnom sećanju, i to po supi koja je mogla da bude vrhunska da je jedan gost s mladoženjine strane nije „zapržio" ricinusom. Zbog toga se kasnije našao i pred Opštinskim sudom u Negotinu.

Porodice Marinković i Sorić, naime, nisu mogle ni da sanjaju da će neki crni šaljivdžija tako nešto uraditi pa su goste kao dobri domaćini nutkali goveđom supom koja je iz činija širila prijatan miris. A onda haos... Oni koji su na brzinu pokusali toplinu iz tanjira prvi su se, kao nožem posečeni, uhvatili za stomak i pojurili napolje. Ovaj svadbarski incident nije zaobišao ni kumove ni starog svata, pa ni mladence. Preskakalo se preko stolova i tanjira, a u redovima pred toaletom čekala su deca, starci, žene i muškarci, ni sami ne znajući šta ih je snašlo. Slika nimalo primerena svadbenom veselju. U nevolji pokvarenih stomaka svatovi su se masovno snalazili po okolnim šljivacima, štalama, oborima, šupama... Bruka beše do neba!
Naravno, bilo je i smešnih situacija, ali nikome do smeha nije bilo. Oni koji su pokušavali da sramotu prikriju ipak su na kraju morali da se pridruže ostalima.
Neslani šaljivdžija je pred sudijom Opštinskog suda u Negotinu pokajnički govorio da se nije nadao da će sve to tako ispasti, kajao se do suza te mu je izrečena samo uslovna kazna. Od tada se u negotinskom kraju dobro pazi šta se dešava oko svadbarskih kazana sa supom.

Pretnje zaljubljenog pesnika
Ljubavni problemi nesvaćenih pesnika su odavno preplavili literaturu, ali i naše sudove. A primera, verovali ili ne, ima za još hiljade knjiga. Evo samo nekih.
Jedan manje poznati beogradski pesnik se ozbiljno zatreskao u studentkinju književnosti Malenu R. za vreme neke književne večeri, gde je on nadahnuto čitao svoje stihove, a ona iz publike ushićeno postavljala pitanja. Posle književnog događaja, njih dvoje se upoznaše i odoše na piće u poznatu umetničku kafanu „Kolarac". Razmeniše brojeve telefona i počeše da povremeno izlaze. S vremenom Malena R. uvide da pesnik, inače oko dve decenije stariji od nje, uopšte nije neka prilika za nju, osim što ponekad proćaskaju o poeziji bez obaveza.
Tako nije, međutim, mislio kao tetreb zatalebani pesnik, koji je uveliko umislio da je ona toliko dugo čekana muza, bez koje više ne želi ni da stvara ni da živi. Ove krupne reči i srceparajuće izjave još više udaljiše Malenu R. od razuzdanog pesnika, ali on nije prihvatao ljubavni poraz od svoje umišljene pesničke muze. Počeo je da je prati posle predavanja, da joj dosađuje telefonom, presreće je... Kad je video da mu ništa ne pomaže, presreo ju je i uručio joj pesmu u akrostihu (gde se svako početno slovo stiha čita vertikalno i daje poruku), od koje se Malena R. veoma uplašila. A pesma u akrostihu je glasila:

Uzalud me odbijaš prezrenjem jednim
Bićeš žigosana sa bodežom lednim
I ringišpil će smrti da se zavrti
Ćuti, nikom ne reci šta ti se sprema
Utihnućeš kao kad se večno drema
Tako ćeš biti moja, makar i u smrti
Ej, Malena, tvoj će se život zatrti.

Znači, poručio joj je „ubiću te"! Užasnuta otvorenom pretnjom smrću, Malena je iz zgrade Filološkog fakulteta otrčala do Policijske stanice Stari grad da to i prijavi. Na njeno zaprepašćenje, policajci su se na pokazane stihove uglavnom smejuljili uz konstataciju da ne mogu da štite građane od zaljubljenih pesnika i da se obrati redovnom sudu zbog ugrožavanja bezbednosti. Tužila ga je i gledala da ga izbegava.

Na suđenje pesnik dolazi teatralno s velikim buketom cveća, ali ona odbija predlog za pomirenje. Pesnik je i na suđenju govorio svoje ljubavne stihove, u kojima se pre svega pozivao na umetničku slobodu. Malena je bila razočarana tokom suđenja, i na kraju je samo izjurila iz Palate pravde, ali je pesnik i tada potrčao za njom. Pretrčavajući ulicu za Malenom, nije primetio automobil u punoj brzini, koji ga je nemilosrdno pokosio. Pesnik je preživeo tešku saobraćajnu nesreću, ali su ostale trajne posledice -ostatak života kretao se otežano i uz pomoć štapa. Malena je povukla tužbu, a posle završenog fakulteta odselila se u Kanadu i udala, kako se priča, za nuklearnog fizičara! Nije poznato da li je ikada više otišla na neko književno veče posvećeno ljubavnoj poeziji.

Kakvo je biće žena
Zabeležen je i slučaj iz beogradske Palate pravde kada je baš ta pesnička sloboda spasla jednog advokata ozbiljnih sankcija kod jedne gospođe sudije. Naime, njemu se, braneći svog klijenta u sporu sa njegovom suprugom, u trenutku otela rečenica:
„U ovom slučaju se vidi da žena nije ljudsko biće?!"
„Šta to, pobogu, rekoste kolega?" upita ga ljutito sudija.
Ali se nadahnuti advokat u sekundi ipak snašao:
„Gospođo sudija, niste mi dali da završim rečenicu. Hteo sam reći, žena i nije ljudsko biće, žena je božansko biće?!"
I dobi aplauz od sudskog veća. Verovatno i simpatije na nekim sledećim ročištima. Svaka čast!

Kumovi pljačkaši
Svadba je nekima poslužila i kao motiv i opravdanje za činjenje ozbiljnih krivičnih dela. Tako su dvojica drugara krajem devedesetih opljačkali jednu dobro snabdevanu prodavnicu, a sve da se kao „ne bi obrukali na svadbi". Još se u advokatskim krugovima pamti odbrana njihovog nadahnutog branioca:
- Poštovani sudija, mislim da je optužba za ova dva moja klijenta zaista veliki nesporazum. Kao dobro vaspitani momci, ali i kumovi na predstojećoj svadbi kod najboljeg druga, oni su se odlučili na nepopularan potez, ali ne iz loših namera?! Nisu to radili zarad lične koristi, već iz poštovanja prema budućem kumu, kome je mlada inače trudna, da bi častili muziku i kupili lepe poklone! Pa, recite sami, kako bi se kao kumovi pojavili bez dinara na takvoj svadbi najboljeg druga -izreče advokat na zgražavanje sudskog veća. Zatvorska presuda nesuđenim kumovima nije izostala, ali je, eto, zapamćena i ova inspirativna advokatska odbrana.

Razvod u stihu
Jedan se pesnik pak oženio svojom muzom, ali i to je moralo da se završi u Palati pravde. Pole romantične ljubavi vaspostavljen je i brak pesnika i njegove muze, životne inspiracije. Odlazili su zajedno na pesnička druženja u boemske kafane, gde se glasno recitovalo, i računao je da preživljava najlepše dane svog života. Njegova muza, ali i zakonita supruga, opijena druženjima s pesnicima, zapazila je i jednog mladog poetu i poželela da i njega inspiriše. Naš pesnik, iako u zanosu stvaranja, primetio je ta vanpoetska dešavanja i opomenuo mlađeg kolegu na ponašanje, ali mu je ovaj pred punom boemskom kafanom „Grmeč" na salveti napisao i naglas pročitao stihove:
„Dok ti sričeš slovlje, niče ti rogovlje!"

Preko ovog neverstva njegove muze, koja je sve ćuteći aminovala, pesnik nije želeo da pređe i zatražio je razvod braka. Pamti se i da je na suđenju bio izrazito nadahnut pa je govorio stihove o svojoj tuženoj muzi:

„Bila mi je zov kao ptica žunja
Kljuckao me njen svaki pogled nagli
Izgubila se ko guska u magli!"

Predsednica sudskog veća uopšte nije bila pesnički nastrojena, već je pesniku tužiocu izrekla opomenu jer je zloupotrebio i povredio dostojanstvo suda. Brak je razveden pa je ispoštovano pesnikovo dostojanstvo, ali i pravo umetničke muze da slobodno inspiriše druge.