SVI DETALJI SLUŽBENE BELEŠKE (2): Zašto i gde je ubijen Ivan Stambolić?

Službena beleška o otkrivanju lica mesta gde je pronađeno Stambolićevo telo 2. deo

Zbog čega na beživotnom telu Ivana Stambolića nedostaju određeni delovi, i zašto s tim u vezi nije obavljeno veštačenje? Zašto sudsko veće Specijalnog suda nije dozvolilo da Čume svedoči na suđenju? Zašto je sudsko veće odbilo da pozove istražnog sudiju Branku Bančević, čiju službenu belešku objavljujemo, da svedoči pred Specijalnim sudom? Da je sudu dostavljen kompletan video-zapis sa uviđaja, možda bi ustanovilo da se ispod fantomke ne krije svedok saradnik i pripadnik JSO Nenad Šare Škene već njegov kolega Leonid Milivojević...
1. Ljubiša Buha Čume, kasnije svedok saradnik, dao je izjavu da su Stambolića ubili "zemunci" i zakopali ga na Avali, pa se nameću pitanja:
Zašto sudsko veće Specijalnog suda nije dozvolilo da Čume svedoči na suđenju
Kada je Stambolić otet i ubijen 2000. godine zemunski klan nije postojao, već su svi pripadali surčinskom klanu, na čijem je čelu bio Ljubiša Buha
2. Zašto nije obavljeno veštačenje ostataka zemlje s patike pokojnog Stambolića, čime bi se moglo nedvosmisleno utvrditi da je na Fruškoj gori primarna grobnica, ili bi se ovim veštačenjem pokazalo nešto drugo, da je možda ubijen i pokopan na nekom drugom mestu, a da je njegovo telo naknadno doneto na Frušku goru?
3. Zbog čega na beživotnom telu Ivana Stambolića nedostaju određeni delovi, i zašto s tim u vezi nije obavljeno veštačenje?
4. Zašto je sudsko veće odbilo da pozove istražnog sudiju Branku Bančević, čiju službenu belešku objavljujemo, da svedoči pred Specijalnim sudom?
5. Zašto sud nije insistirao da mu se dostavi i da se odgleda kompletan video-materijal sa uviđaja u dužini od gotovo 90 minuta. Tako bi se utvrdilo ko je lice ispod fantomke, a sud je pristao na to da mu se iz SUP-a Beograd prvo dostavi materijal od tri minuta na kome se ništa ne čuje, a zatim i materijal od desetak minuta na kome se takođe ne vidi osoba sa i bez fantomke na glavi koja pokazuje mesto na kome je zakopano Stambolićevo telo?
6. Kako je specijalni tužilac Jovan Prijić rekao istražnom sudiji da je ispod fantomke NN lice koje ima status svedoka saradnika, iako je Nenad Šare taj status stekao tek šest meseci kasnije?
7. Da je sudu dostavljen kompletan video-zapis sa uviđaja, možda bi se ustanovilo da se ispod fantomke krije osoba sa drugim identitetom, i to pripadnik JSO Leonid Milivojević, koji je ubrzo nakon hapšenja psihički popustio, i kao takav ne bi bio verodostojan svedok?
Sporno, nedorečeno, nerasvetljeno do kraja, u najkraćem bi se moglo reći za istragu i suđenje u slučaju ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Jugoslavije Ivana Stambolića, koji je otet 2000. godine u Košutnjaku. O njegovoj sudbini ništa se nije znalo skoro tri godine, sve do policijske akcije „Sablja", uvedene posle atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića.

„Ekspres" je u prošlom broju objavio prvi deo službene beleške istražnog sudije Branke Bančević u kojoj ona navodi niz propusta koji su se dogodili prilikom otkrivanja mesta na Fruškoj gori na kome je pronađen leš Ivana Stambolića. U ovom broju objavljujemo integralno drugi deo njene beleške:
„Kako je napred navedeno, zemlja je delimično otkopana i vide se obrisi lobanje. Kriminalistički tehničari su pristupili otkopavanju ovog mesta te su na crnu plastičnu foliju postavljenu pored mesta gde se otkopava zemljište najpre iskopali, izvadili i na foliju stavili jednu lobanju. Potom je iskopana jedna patika bele boje s plavim štraftama i pojedinim zelenim delovima. U patici se nalazi čarapa. Za vreme kopanja pronađeno je više delova selotejp trake koji su izuzeti od strane kriminalističkim tehničara. Daljim kopanjem iskopan je ceo vidni preostali deo leša sa odećom. Zbog toga što je cela površina a kojoj se vrši kopanje prekrivena debelim slojem kreča, kopanje je dosta otežano. Takođe je i odeća napred navedena prekrivena krečom pa se može samo naslutiti da je jedan deo odeće tamnije boje, a drugi svetlije. Pre vađenja se moglo videti da je leš u zgrčenom položaju. Sa lešom je izvađena i druga patika identična kao i prva.
Sa duge strane mesta na kome se kopa, postavljena je folija svetle boje na koju se baca sva zemlja i kreč s mesta gde je leš zatrpan.
I istražna radnja pokazivanja mesta i uviđaj su obavljeni u noćnim uslovima, s tim što je lice mesta osvetljeno reflektorima koji se napajaju agregatima, tako da je vidljivost izuzetno dobra bez obzira na noćne uslove.
S obzirom na to da je daljim radom neophodno utvrditi postojanje eventualno drugih tragova na mestu kopanja, procenjeno je da je celishodnije da se uviđaj prekine i da se nastavi sledećeg dana, 28. 3. 2003. godine s početkom u 10 sati u prisustvu istih lica koja su prisustvovala uviđaju.
Leš je stavljen u crnu foliju i pogrebnim kolima je prenet u Institut za sudsku medicinu u Beogradu gde će se izvršiti obdukcija radi utvrđivanja uzroka smrti. Takođe će se izvršiti DNK analiza radi utvrđivanja identiteta leša.
Uviđaj je prekinut s tim da se nastavi sutradan, a pripadnici SAJ će tokom noći obezbeđivati lice mesta, a ceo tok uviđaja je sniman video-kamerom i foto-aparatom, te video-snimak i foto-dokumentacija predstavljaju sastavni deo ovog zapisnika.
Uviđaj se nastavlja na istoj lokaciji u prisustvu istražnog sudije, okružnog javnog tužioca, krim. tehničara SUP-a Beograd.
U prisustvu istražnog sudije krim. tehničari su detaljno pregledali zemlju na beloj foliji radi pronalaženja tragova vezanih za smrt NN lica, posebno zrna koja su, prema tvrdnji zaštićenog svedoka, ispaljena iz pištolja. Ništa od tragova nije pronađeno te se nastavilo sa iskopavanjem zemljišta na mestu gde je pronađen NN leš u obimu prečnika 70 centimetra na dubini od oko 120 centimetara, i iskopavanjem nisu pronađeni nikakvi tragovi vezani za krivično delo. U međuvremenu je istražni sudija obavešten od strane operativnog radnika SUP-a Beograd koji je prisustvovao obdukciji na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, da je nakon obdukcije izvršeno snimanje rendgenom i na snimku se vidi zrno od metka u lobanji s tim što je ulazna rana s potiljka - radi se o ustrelu, a drugo zrno je prema rendgenskom snimku u predelu kičme, i takođe se radi o ustrelu.
U dnevnim uslovima bliže se opisuje lokacija gde je pronađen NN leš. Od Iriškog venca, idući putem prema Zmajevu, na udaljenosti od oko četiri kilometra u šumi sa leve strane, kada se siđe sa asfaltnog puta postoji zemljani put koji se račva na tri strane. Širi izgled lica mesta je u dnevnim uslovima fotografisao kriminalistički tehničar.
Više traka sa uviđaja na licu mesta i foto-dokumentacija sa uviđaja su sastavni deo ovog zapisnika."
Dovršeno u 13.30 sati,
istražni sudija Branka Bančević

PROČITAJTE JOŠ:

FANTOM IZNAD STAMBOLIĆEVOG LEŠA: Ko je čovek koji je pokazao mesto na kojem je zakopano telo ubijenog političara

SUDIJA MILENA INIĆ DRECUN - MRLJE NA PRESUDI I ODBRANA ČASTI
Sudija Vrhovnog suda Srbije Milena Inić Drecun je 2007. godine podnela ostavku na sudijsku funkciju u Vrhovnom sudu Srbije da bi zaštitila profesionalnu i ličnu savest pre glasanja i potpisivanja, kako je rekla, onoga što je u direktnom sukobu sa zakonom. Reč je o trećestepenom odlučivanju u sudskom predmetu Drašković-Stambolić u kojem je na kraju pravosnažno osuđeno nekoliko pripadnika JSO, među kojima su Milorad Ulemek Legija i Branko Berček. Sudija Milena Inić Drecun, kao presedavajući sedmočlanog veća koje je razmatralo ove predmete po žalbama, nije želela da potpiše nešto što bi bilo kršenje zakona i povreda postupka.
Ona je za dnevni list „Politika" 23. oktobra 2007. godine, u tekstu „Vrhovno bežanje od suštine problema", izjavila:
- Bilo je to 28. juna u delu nejavne sednice našeg veća, kada sam shvatila da većina članova veća neće prihvatiti ono što sam ja duboko i stručno procenila kao apsolutnu bitnu povredu postupka...
Njena odluka je tada uzburkala javnost, bilo je raznih reakcija, pa je tako i „Politika" krajem avgusta objavila izjavu Gorana Čavline, sudije Vrhovnog suda Srbije, inače zamenika predsednika pomenutog veća, koji je tada rekao da je slučaj „čist kao suza", i da „nije menjao svoje mišljenje o zakonitosti konačne presude". Tada je sudija Čavlina izjavio da je „sudija Milena Inić Drecun, koja je predsedavala veću, uoči potpisivanja odluke podnela zahtev da bude razrešena sudijske funkcije. Sudski poslovnik nalaže da kada je predsednik veća sprečen da potpiše presudu, kao što je bilo u ovom slučaju, to radi njegov zamenik. Greškom je bilo navedeno da je sudija Inić Drecun svojeručno potpisala tu presudu. To je naknadno ispravljeno i tu nema nikakvih nedoumica..."
Sudija Inić Drecun na ovo je odgovorila:

- Ispada tako da sam ja, prema njegovim rečima, bila „sprečena" da potpišem. Sprečenost znači da sam trenutno na bolovanju, godišnjem odmoru, službenom putu... Ja nisam bila sprečena, već nisam želela da potpišem i zbog toga sam dala ostavku na mesto predsednika veća i funkciju sudije Vrhovnog suda Srbije da mi se ne bi potpis našao ispod presude. Znači, sve se dešava pre glasanja. Moja savest i moja ocena mi nisu dozvoljavale, rekla sam im, da dalje nastavim da obavljam te dve uloge. A moje kolege su pobegle od suštine problema. Ni poslovnik na koji su se oni pozivali da ja moram da potpišem tu presudu, u ovom slučaju je neprimenljiv, jer moja ostavka stavlja tačku na sve. Posle moje ostavke niko nema prava da bilo koji akt potpisuje mojim imenom.
Na pitanje da li je tačno da je 21. juna 2007. godine dobila dopis predsednice VSS Vide Petrović Škero, koja traži da u ova dva postupka „postupa hitno", nema konkretnog odgovora, a na pitanje da li je ona ostala usamljena u veću, jedina protiv da se takva jedna „neodređena presuda usvoji", odgovorila je da ne želi i ne sme o tome da govori jer je na to obavezuje čuvanje profesionalne tajne...
Kao bitnu povredu krivičnog postupka zbog kojeg nije htela da potpiše pravosnažnost presude u slučaju Drašković-Stambolić, sudija Inić Drecun je navela:
- U presudama koje smo ispitivali ima nepravilnosti, protivrečnosti i nesaglasnosti sa stanjem u spisima predmeta, što je, po mojoj oceni, uslovljavalo vraćanje predmeta na ponovno suđenje.
Tako je, na primer, osuđenom Radetu Markoviću specijalni tužilac ponudio status svedoka saradnika kada za to nije bilo zakonskih uslova, jer je u UBPOK-u tek saslušavan radi pripremanja krivične prijave koja je kasnije protiv njega podneta, i data izjava je priložena uz tu krivičnu prijavu.
- Prema zakonu, specijalni tužilac je mogao predložiti da dobije status svedoka saradnika tek kada se podnese krivična prijava ili pokrene krivični postupak, a o statusu svedoka saradnika odlučuje sud.
Zatim navodi da je u zapisniku istražnog sudije o uviđaju na Fruškoj gori Nenad Šare davao izjavu kao svedok saradnik iako je taj status stekao šest meseci kasnije:
„Stoga je izjavu mogao dati samo kao osumnjičeni u prisustvu branioca. Međutim, advokat koji je pozvan udaljen je sa uviđaja jer, navodno, svedoku saradniku ne treba advokat, a Šare tada nije bio svedok saradnik. Lice koje je označeno kao Nenad Šare imalo je fantomku na glavi te istražni sudija nije utvrdio njegov identitet, već ga je označio kao NN - nepoznato lice."
Prilikom ekshumacije tela pokojnog Ivana Stambolića, nisu pronađene obe šake, podjezična kost, prvi vratni pršljen, zub očnjak i svi sekutići.
"U presudama se samo konstatuje da ovi delovi nisu pronađeni, ali se ne navode razlozi kako je došlo do njihovog nestanka. Da li su delovi tela nestali usled prirodnog ili hemijskog procesa ili su fizički odvojeni, moralo se utvrditi veštačenjem kako bi se proverili dati iskazi da je pokojni Stambolić ubijen na Fruškoj gori i da je njegovo telo u celini sahranjeno. Ovo posebno zbog toga što na tom mestu nisu pronađene čaure od ispaljenih metaka."