TAJNA ISTORIJA EVROPE: Ljudski zoo-vrtovi

Zataškana istorija Evrope beleži jezive izložbe „primeraka ljudske vrste" koji su držani u kavezima i služili kao turistička atrakcija kolonizatorima

Ne tako davno, otmeni i bogati zapadnjaci zabavljali su se odlascima u zoo-vrtove u kojima su, umesto životinja, bili ljudi! Ljudske zoološke vrtove, u kojima su primitivna plemena ili crnci „u prirodnom okruženju" prikazivani modernim Evropljanima, prvi je zabranio - verovali ili ne - Adolf Hitler!
Inače, ova duboko nehumana i snobovska evropocentristička zabava bila je veoma popularna tokom 19. i početkom 20. veka. To su bile svojevrsne etnološke izložbe, gde su, umesto eksponata, korišćeni „divljaci i varvari", kako su tada velike sile doživljavale domoroce iz svojih kolonija.
„Dokaz" darvinizma
Ljudski zoo-vrtovi imali su za cilj da prikažu napredak evropske civilizacije i da naglase kulturne razlike između „nas" i „njih", ali i da autohtona afrička plemena prikaže kao prelaznu fazu u evoluciji između majmuna i belog čoveka. Kvazinaučna praksa trebalo je praktično da dokaže Darvinovu teoriju evolucije. Međutim, i Hitler, koji je fanatično podržavao Darvinovu ideju o „opstanku najsposobnijih" i arijevske rase, smatrao je da Afrikance ili Azijce ne treba dovoditi u Evropu i izlagati kao zabavu. I tada su ove svojevrsne izložbe kritikovane kao rasističke i ponižavajuće za ljudska bića, ali su prestale tek posle Drugog svetskog rata. Poslednja je održana u Belgiji ne tako davne, 1958. godine.
Ovakva bizarna razonoda, međutim, postojala je i pre kolonijalnih osvajanja. Tokom renesanse, porodica Mediči imala je veliku zverinjak u Vatikanu. U 16. veku, kardinal Hipolit Mediči posedovao je kolekciju ljudi različitih rasa, kao i egzotičnih životinja. On se čak hvalio „trupom divljaka" koji su, kao u cirkusu, nastupali na 20 jezika. Među njima je bilo muslimana iz zemalja Magreba, Tatara, Hindusa, Turaka i Afrikanaca.
Krajem 19. veka, izložbe egzotičnih populacija postale su popularne u raznim zemljama. Ljudski zoološki vrtovi mogli su se naći u Parizu, Hamburgu, Antverpenu, Barseloni, Londonu, Milanu i Njujorku. Tu su bili, pored brojnih afričkih plemena, prikazivani Indijanci, Eskimi, plemena sa ostrva u Pacifiku, kao i australijski Aboridžini.
U Norveškoj je 1914, recimo, organizovana manifestacija u kojoj je 80 ljudi iz Senegala pet meseci predstavljalo žive eksponate koji obavljaju svakodnevne poslove, nešto poput današnjih rijaliti programa. Preko drvenih ograda, Evropljani su im se rugali i smejali dok su u tradicionalnoj odeći spremali hranu, jeli, obavljali religijske rituale ili pravili rukotvorine. Inače, za ovu jezivu zabavu ulaznicu je platilo više od polovine tadašnje norveške populacije. Kako prenosi britanski „Dejli mejl", više od 18 miliona ljudi posetilo je Svetski sajam u Parizu 1889, gde je glavna atrakcija bila izložba oko 400 ljudi iz kolonija.
Zanimljiv je primer amaterskog antropologa i šefa Njujorškog zoo-vrta, koji je u Bronksu prikazao Pigmeja Ota Bengu iz Konga zajedno s majmunima i drugim životinjama. Bio je smešten u kavezu sa šimpanzama, a zatim i sa orangutanima kako bi se „dokazalo" da je on karika koja nedostaje, odnosno da su u evolutivnom smislu Afrikanci kao Benga bliži majmunima nego Evropljani. Uprkos činjenici da je to izazvalo proteste sveštenika u gradu, više od 40.000 ljudi pohrlilo je da ga vidi.

U Norveškoj je 1914. organizovana izložba u kojoj je 80 ljudi iz Senegala pet meseci predstavljalo žive eksponate, nešto poput današnjih rijaliti programa. Preko drvenih ograda, Evropljani su im se rugali i smejali dok su spremali hranu, jeli ili obavljali religijske rituale

„Naša rasa, mislimo, dovoljno je potlačena bez izlaganja jednog od nas s majmunima. Mislimo da smo dostojni da nas gledate kao ljudska bića, s dušama", rekao je velečasni Džejms H. Gordon, afroameričkog porekla. Iako je ubrzo posle toga Oto Benga pušten na slobodu, izvršio je samoubistvo šest godina kasnije jer nije uspeo da se prilagodi američkom načinu života.
Da se ne ponovi
Ova sramotna istorija zapadne civilizacije prilično je skrivena i zaboravljena. Baš zato je nedavno snimljen dokumentarni film o Aboridžinima koji su kidnapovani i odvedeni u Ameriku na izložbe. Australijski kinematograf Filip Reng kaže da su ovakve manifestacije predstavljale opravdanje za kolonizaciju.
- Putovali su u daleke zemlje i vraćali se sa „suvenirima", uz komentar: vidite šta smo otkrili. Ne samo da su nalazili začine i arome i sirovine nego i nove ljude.
I njegov saradnik Bruno Viktor Pujebet nada se da će film obeshrabriti ponavljanje istorije.
- Imamo puno slika i starih snimaka koji daju istorijski kontekst. To je bio način da se opravda dominacija u svetu, a ovi ljudi bili su žrtva toga. Želimo kroz činjenice da ispričamo priču o tim ljudima, koji su potpuno zaboravljeni.