TAJNE SLUŽBE: Igra u kojoj uvek pobeđuje Mosad

Članovi najefikasnije antiterorističke i obaveštajne jedinice se ne regrutuju, već se pronalaze među vojnicima cele izraelske vojske i treba da se istaknu svojom inteligencijom, požrtvovanošću i sposobnostima

Ako je fudbal igra u kojoj uvek pobeđuju Nemci, onda je špijunaža igra u kojoj uvek pobeđuje Mosad! Reč „mosad" na hebrejskom doslovno znači „institut", a predstavlja jevrejsku službu za prikupljanje podataka, tajne operacije i borbu protiv terorizma, ali i dovođenje u Izrael Jevreja iz onih zemalja koje zabranjuju imigraciju u tu državu.
Jedni kažu da je to najefikasnija mašina za ubijanje ljudi na svetu, najbolji platiša za svaku informaciju po mišljenju drugih, ili agencija s najseksepilnijim ženskim agentima po iskustvu trećih. Bilo kako bilo, Mosad već 63 godine operiše kao jedna od najčuvenijih i najefikasnijih tajnih službi. Inače, njeno dvorište je ceo svet i bukvalno nisu bili angažovani samo u područjima večitog snega i leda ili se to još nije saznalo. Iako su jedna od najmalobrojnijih agencija u svetu, Mosad je Izraelu omogućio da opstane i pobedi u svakom ratu koji je vodio: krtice u egipatskim, jordanskim i sirijskim strukturama omogućile su kompletan uvid u njihove vojske i ciljeve 1967. godine, zbog čega ih je Izrael do nogu potukao za samo šest dana.

Ubistva opravdana višim ciljem
Ova jedinica, koja se sastoji od 200 najboljih komandosa i nekoliko stotina rezervista, stekla je tokom godina epitet verovatno najbolje antiterorističke snage na svetu. U Izraelu, i uopšte u vojnim krugovima, postala je mit, tajno bratstvo vojnika koji u svom spartanskom i večitom ratu s terorizmom udaraju niotkuda, a postigli su na desetine podviga. Među njima su otmica i dovođenje naciste Adolfa Ajhmana iz Argentine u Izrael 1960. godine, otkrivanje Hezbolahovog agenta u SAD, evakuacija Jevreja iz Bosne tokom rata... Važno je istaći da su još tokom avgusta 2001. godine upozorili CIA da će Al Kaida izvršiti veliki teroristički napad na Ameriku (mesec dana kasnije desio se 11. septembar). Slavu su stekli i nakon likvidacije odgovornih za minhenski masakr na Olimpijskim igrama 1972. godine, kada su stradali izraelski sportisti. Operacija se simbolično zvala „Bes božiji", a Stiven Spilberg je o njoj snimio igrali film „Minhen".

Prema predanju, kada su pre 2.000 godina Rimljani konačno osvojili judejsko brdo Masadu, Jevreji su se međusobno poubijali, a poslednji je izvršio samoubistvo, tako da su do kraja ostali nepokoreni te se veruje da je tako Mosad i dobio ime

Inače, većina Jevreja podržava takozvana ciljana ubistva, koja se u Izraelu smatraju i pitanjem opstanka države. Tako da, iako Mosad operiše pod kredom: „Gde nema saveta, ljudi padaju, ali u mnoštvu savetnika leži bezbednost", kažu da su im ipak likvidacije neprijatelja jedan od omiljenih delova posla. Izveli su brojne atentate na naučnike i inženjere koji su radili za Irak, Iran i druge zemlje neprijateljski raspoložene prema Izraelu. Mosad je navodno odgovoran i za železničku nesreću u Severnoj Koreji u kojoj je stradao fisilni materijal i zajedno s njim sirijski naučnici koji su radili na iranskom nuklearnom programu. Vrhunac moći demonstrirali su 4. jula 1976, prilikom spasavanja jevrejskih talaca sa aerodroma „Entebe" u Ugandi, kada su u spektakularnoj akciji koja je trajala 90 minuta oslobodili 102 jevrejska taoca, pri čemu je samo pet pripadnika izraelskih komandosa ranjeno, premda je komandant Jonatan Netanjahu stradao, dok su svi palestinski otmičari i 45 ugandskih vojnika ubijeni, a uništeno je i 30 borbenih migova Ugande.

Ideološki zadojeni i neupadljivi
Pošto o svojim akcijama uvek ćute, nekada im se pripisuju i zasluge za ono što nisu počinili. Američki magazin „Veniti fer" objavio je priču o elitnoj jedinici za čije pripadnike ne postoji nemoguća misija i kojima nisu potrebni političari pregovarači da bi obavili zadatak. Članovi te jedinice se ne regrutuju, već se pronalaze među vojnicima cele izraelske vojske i treba da se istaknu svojom inteligencijom, požrtvovanošću i sposobnostima. Postoje dve osnovne vrste vojnika u toj jedinici: sitni ljudi, poput Ehuda Baraka, koji imaju neki izuzetan talenat - Barak može da otvori svaku bravu na svetu za otprilike osam sekundi - ili krupni momci poput Bendžamina Netanijahua, koji mogu dosta da povuku. Unutar jedinice gotovo da postoji standard: pripadnici su prva generacija Izraelaca koji su odrasli na farmama na severu, ogrubeli od poslova i nabiflani ideologijom, klasa modernih Jevreja koje su osnivači države napravili na pepelu starog sveta. Kako god fizički izgledali, svi u očima imaju jedan poseban sjaj.
Regruti prolaze veoma napornu dvogodišnju fizičku obuku, ali se treniraju i psihološki, da pamte detalje i promišljaju. „Komandosi imaju poverenje u svoju misiju - naći neprijatelja, ubiti neprijatelja. To spasava živote Izraelaca. Rezultat je da su oni moralna snaga, i to im daje neverovatnu moć", napisao je Dejvis Henson, autor knjige o Mosadu. U nekom trenutku regruta otima grupa veterana obučenih u Arape, odvode ga u pustinju, gde ga ispituju, jer oficiri moraju znati ko neće izdržati u takvoj situaciji. Naročito je važna lekcija kretanje kroz nepoznat teren.
Obuka se završava četvorodnevnom vežbom u pustinji, duž puta koji vodi ka Masadi, tvrđavi na brdu gde su pre 2.000 godina Ziloti, poslednji branioci stare Judeje, vodili svoju finalnu bitku protiv rimskih legija koje su opsedale tvrđavu. Prema predanju, kada su ih Rimljani konačno osvojili, Jevreji su se međusobno poubijali, a poslednji je izvršio samoubistvo, tako da su do kraja ostali nepokoreni (veruje se da je tako Mosad dobio ime). Vojnike na vrhu dočekuju zagrljaji veterana jedinice i njenog komandanta, koji dolazi helikopterom. On im na uniforme kači značku, čime oni postaju punopravni članovi tajnog bratstva.