VELIKI SERIJAL EKSPRESA: Opljačkanim srpskim blagom finansirana i hrvatska "Oluja"

Zlato koje je Pavelić pod zaštitom Engleza doneo u Vatikan bilo je početni kapital za stvaranje moćne finansijske mreže tokom decenija nakon Drugog svetskog rata, a milijarde dolara koje su potrošene na stvaranje nove hrvatske države potiču od zlata i dragocenosti koje su ustaše otele od Srba ubijenih u genocidu

Zlato i dragocenosti koje je ustaški režim u NDH opljačkao od Srba, Jevreja i Roma pobijenih u genocidu, a koji su potom pohranjeni u vatikanske riznice, služili su devedesetih godina prošlog veka za finansiranje stvaranja moderne države Hrvatske i građanskog rata na njenoj teritoriji, koji je doveo do najvećeg masovnog egzodusa tokom operacije „Oluja", kada je proterano više od 250.000 Srba. Nakaradno, ali nažalost tačno - zlatom otetim od pobijenih Srba u NDH finansiran je građanski rat protiv ostatka srpskog naroda na području Hrvatske i njihovo proterivanje.
Ono što su zabeležile strane službe, a naročito američka služba s kraja Drugog svetskog rata govori o famoznom ustaškom blagu koje je u deset kamiona, u pratnji engleskih vojnika i samog Pavelića, prebačeno iz Austrije u Vatikan. Vrednost zlata je dokumentovana i iznosila je tadašnjih 80 miliona dolara (što bi danas vredelo više od 1,2 milijarde dolara). Vrednost umetničkih dela koja su takođe bila deo tog transporta je neprocenjiva, ali su i ona u godinama koje su sledile bila stavljena u promet na ilegalnom tržištu umetničkih dela.
U svom svedočenju pred američkim sudom, bivši američki obaveštajac koji je na kraju Drugog svetskog rata bio stacioniran u Rimu - Vilijam Gouven detaljno je objasnio kako je funkcionisala operacija stavljanja u funkciju opljačkanog ustaškog blaga.
- Bilo je to vreme u kojem se rat tek završio. Nije postojala stabilnost, niti uređeno tržište. Novac iz doksora okupiranih zemalja bio je bezvredan. Nije zaista bilo pravih merila kao što ih imate danas. Sve su to uglavnom bile gomile bezvrednih papira. Ipak, najviše su se cenile univerzalne valute poput zlata i dragog kamenja. Ili vrednih umetnina. To je bila likvidna roba u svakom momentu. Kada vam zatreba gotov novac ili dolari ili funte koje su bile stabilne i uslovno rečeno konvertibilne, uvek ste mogli da ih konvertujete. Vrlo lako ste zlato pretvarali u dolare ili švajcarske franke. Naročito je to bilo lako Vatikanskoj banci, odnosno Institutu za religijske poslove, koji je imao jako dobre i uhodane veze od svog osnivanja, juna 1942. godine. Naime, koliko smo mi uspeli da saznamo, Institut je sve priloge koje je Katolička crkva dobijala svuda u svetu od 1942. godine pa do kraja rata vrlo uspešno konvertovao u švajcarske franke. Veze koje su imali sa švajcarskim bankama bile su izuzetno dobre - kaže Gouven.
Američki obaveštajci brzo dobijaju informacije da je NDH upala u problem sa svojim depozitima u švajcarskim bankama.
- Imali smo informaciju da su švajcarske banke zamrzle i oduzele velika novčana sredstva Paveliću i njegovim saradnicima. Razlog je bio taj što nisu na vreme izvršili svoje obaveze po pozajmicama koje su im date pa su bankari na taj način naplatili. Dakle, jedan dobar deo sredstava im više nije bio dostupan. Tada se Pavelić odlučio, uz znanje i asistenciju engleske službe, da preostale dragocenosti, ili da budemo precizniji - veći deo dragocenosti preda u trezore Instituta za religijske poslove. Tako su dragocenosti do kojih su došli genocidom nad Srbima stigle u Vatikan. Do svih tih informacija mi smo došli slučajno - kaže Gouven.
Po nalogu pretpostavljenih, oni su pokrenuli akciju „Krug", koja je trebalo da razotkrije kako je u jednoj jedinoj noći deset oficira SS-a zatočenih u zarobljeničkom logoru u Padovi pobeglo i nestalo kao da su u zemlju propali. Amerikancima je odmah bilo jasno da nešto ozbiljno stoji iza takvog bekstva. Tada nisu ni slutili da će ih istraga dovesti do vrata Vatikana i da će otkriti i mnoge druge stvari.

Svedok Vilijam - Bil Goven, oficir američke tajne službe: Mi smo kao služba imali informacije i izveštaje da se Ante Pavelić s pratnjom nalazi u Austriji, u okupacionoj zoni koju kontrolišu Britanci. Znali smo da su Pavelić i Artuković bili u zoni koju su kontrolisali Britanci. Njih dvojica su se, na primer, nalazila na londonskoj listi ratnih zločinaca i njihovo hvatanje je bilo naš prioritet, ali naši saveznici nisu delili ta saznanja s nama
Vratimo se ustaškom blagu koje je Ante Pavelić poneo sa sobom u Austriju. Približno tačan podatak o količini zlata, dragocenosti i novca postoji u državnom arhivu Hrvatske, imaju ga i u Vatikanu, što i jeste osnovna tema ove priče, ali pouzdan podataka imao je i OSS. Deo zlata i dragocenosti u vrednosti od otprilike 40 miliona ondašnjih dolara ili današnjih približno 600 miliona dolarskih novčanica. Za ovu tranšu, koja je ostavljena na teritoriji pod britanskom okupacijom, ne postoje pouzdani podaci OSS-a jer MI6 nije bio voljan da deli informacije, ali se pretpostavlja da je to blago pohranjeno u tamošnjoj nadbiskupiji u Gracu. Drugi deo, cirka 80 miliona dolara (ili danas više od 1,2 milijarde) zlata i drugih dragocenosti i neprocenjive umetnine završilo je u trezorima Vatikana, odnosno njihove banke Instituto per le opere religione. Ova finansijska institucija osnovana je 27. juna 1942. godine i imala je, s današnje tačke gledišta, ulogu perionice. Iz te pozicije 1942. godine, u ratom zahvaćenoj Evropi, Vatikanu je bila potrebna institucija koja bi uvodila u nekakve tokove sve „priloge" koje su sticale različite nadbiskupije. Niko u to vreme nije pitao za osnov sticanja, naročito ne na šalterima Vatikana. Opljačkanog zlata je bilo svuda i nije ga bilo lako legalizovati.
Sredinom juna, radeći na slučaju Pavelića, Goven i njegove kolege dobijaju informaciju da je Pavelić viđen u Rimu, u Vatikanu, u manastiru San Đirolama u Via Tomačeli. Međutim, informacija im je bila u prvom momentu čudna. Izveštaji su govorili da je Ante Pavelić viđen u društvu fra Krunoslava Draganovića i da je imao pratnju engleskih vojnika i dva visoka oficira britanske vojske u činu pukovnika. Zajedno s Pavelićem, u Rim je stiglo deset teretnih kamiona. U tom momentu Amerikanci ne znaju da je Pavelić sa sobom poneo miraz, opljačkano blago pobijenih Srba, Jevreja i Roma. Od doušnika dobijaju informaciju da je konvoj u kojem je i Pavelić krenuo iz Austrije i da je preko severne Italije, u pratnji pedesetak engleskih vojnika i dva oficira, pukovnika Džonstona i Babića, stigao u Rim. Ove informacije ubrzo bivaju službeno potvrđene.
- Saznali smo od naše veze, fra Juretića, hrvatskog katoličkog sveštenika, da je u manastir San Đirolamo u pratnji engleskih vojnika i dva oficira došao Pavelić, koji je sa sobom doveo deset kamiona dragocenosti, zlata, dragog kamenja, umetničkih vrednosti... Sve ove dragocenosti ustaše su otele od ubijenih Srba, Jevreja i Roma. Tamo ih je sačekao fra Krunoslav Draganović. Sve te dragocenosti su predate u Instituto per le opere di religione, a u tom poslu je posredovao lično državni sekretar Vatikana u to vreme, monisnjor Montini. Ja sam razgovarao i sa fra Draganovićem, koji je isprva poricao da se tako nešto dogodilo i da je posredi zavera Titovih komunista, ali je ubrzo pred argumentima bio sateran u ćošak. Zbog ove stvari sam i ja lično imao problema jer se nakon mog raspitivanja monsinjor Montini žalio američkom ambasadoru Danu da sam narušio suverenitet Svete stolice. Ipak, istraga je nastavljena - kaže Goven.
Monsinjor Montini ili Đovani Batista Montini je nakon Drugog svetskog rata bio nadbiskup Milana, da bi zatim, 1963. godine, postao papa Pavle VI. Umro je 1978. godine i nasledio ga je Jovan Pavle Drugi.
Ova saznanja postala su javna 1998. godine, kada je javnosti predstavljen izveštaj CIA o sudbini nacističkog blaga, uključujući i ustaško. U tom izveštaju, koji su potpisali ambasadori Ejzenštajn i Slani, govori se i o sudbini zlata i drugih vrednosti koje su deponovane u Vatikansku banku. To je bio razlog da američki advokat Džonatan Levi iz advokatske kancelarije „Brimstoun" iz Vašingtona podnese tužbu protiv Vatikana u ime više od hiljadu preživelih potomaka Srba, Jevreja i Roma koji su preživeli ustaški genocid. Takođe zastupa interese institucija Jasenovac istraživački centar, Jasenovac memorijalni centar i Nezavisni savet Roma.

Pavelić je viđen u Rimu, u Vatikanu, u manastiru San Đirolama u Via Tomačeli, u društvu fra Krunoslava Draganovića i u pratnji engleskih vojnika i dva visoka oficira britanske vojske u činu pukovnika. Zajedno s Pavelićem, u Rim je stiglo deset teretnih kamion sa otetim blagom iz NDH

Slučaj je trenutno pred Vrhovnim sudom SAD, ali advokat Levi u svojoj borbi da dođe do istine nailazi na velike teškoće. Najveći problem je to što Organ za finansijske poslove Vatikana odbija da dozvoli reviziju poslovanja i oditing određenih računa za koje se pretpostavlja da su povezani sa ustaškim blagom. Kako kažu naši izvori, dragocenosti su položene u trezor banke. One su kasnije poslužile kao kolateral za novčana sredstva koja su raspoređivana na određene račune. Ovaj novac korišćen je za finansiranje ustaške emigracije u posleratnom periodu, kao i za određene poslovne aktivnosti. Pretpostavlja se da se radi o trideset računa, od kojih neka pripadaju i nekim hrvatskim diocizijama. Vatikan nije želeo da odobri reviziju 2013. godine, iako je po istom pitanju sklopio sporazum s Nemačkom i Holandijom, koje su naročito osetljive na ova pitanja.

Gospodine kardinale, na depozitu Instituta za religijske poslove u Vatikanu nalazi se ratno ustaško blago. Ovo zlato, poluge, srebro i druge vrednosti ustaški režim je krao od Srba, Roma i Jevreja i zalagao u Vatikansku banku od 1944. do 1946. Naši klijenti, oni koji su preživeli Holokaust, uključujući organizacije u Srbiji i SAD, traže povraćaj svoje imovine, stoji u pismu koje je Džonatan Levi uputio kardinalu Altilio Nikori, predsedniku Finansijskog odbora u Vatikanu. Zlato i druge vrednosti se nalaze pod nadzorom Centralne vatikanske banke.
U pismu kardinalu Altilio Nikori, advokat Levi insistira na tome da od Vatikana dobije odgovor na svoj zahtev: „Tražimo da vatikanska komisija pokrene istragu o našim dobro zasnovanim tvrdnjama o pranju novca i zadržavanju imovine žrtava Holokausta u Hrvatskoj", rekao je Levi.

USTAŠE HTELE DA PROMENE STRANU UZ POMOĆ VATIKANA

Tokom 1943. godine, nakon invazije na Siciliju, kada je već postalo jasno na čiju se stranu okreće ratna sreća, Krunoslav Draganović po nalogu Alojzija Stepinca stupa u kontakt sa engleskim ambasadorom pri Svetoj stolici D'Arsijem Ozbornom. Ideja im je bila da privole saveznike da se iskracaju na Balkanu, odnosno na teritoriji Istre, i da odatle izvrše prodor u srce Evrope. Naravno, svu pomoć bi im pružila Nezavisna Država Hrvatska, koja bi promenila stranu i stala uz saveznike. Ozborn je izvestio Forin ofis i, pošto je plan bio poprilično strateški smislen, pristupaju njegovoj pažljivoj organizaciji. Balkan je s vojničke tačke gledišta meki trbuh Evrope i engleski generali razrađuju detalje ove akcije. Iz Zagreba u Rim u to vreme, po zadatku, stiže ustaški pukovnik Ivan Babić, čiji je zadatak bio da bude čovek za vezu Pavelića i Engleza preko ambasadora Ozborna. Plan je pažljivo planiran, Babić je imao toliko aktivnu ulogu u tome da je uskoro bio primljen u istom činu pukovnika u englesku vojsku, tačnije u osmu englesku armiju, koja je operisala u severnoj Italiji i Austriji. Iako od invazije saveznika na Istru nije bilo ništa, Babić je, pogađate, jedan od dvojice engleskih pukovnika koji su se nalazili u pratnji konvoja koji je sproveo Pavelića do Vatikana i opljačkano srpsko blago do trezora Svete stolice.

OGROMNA KOLIČINA BLAGA

U Hrvatskom državnom arhivu postoji i više od 20.000 dosijea koje je vodilo Ministarstvo kolonizacije Nezavisne Države Hrvatske, u kojima je dokumentovano otimanje zlata i dragocenosti od Srba, Jevreja i Roma. Tako su, na primer, 11. januara 1941. godine, samo dan nakon proglašenja NDH, iz zgrade Jevrejske opštine u Zagrebu odneta tačno 1.104 kilograma zlata.
Na području Bosanske Krajine, u toku genocida počinjenog nad Srbima 1942. godine oduzeto je više od 100.000 komada krupne stoke i više od 200.000 komada dukata, kao i nekoliko tona zlatnog nakita i dugih dragocenosti. Slična je situacija bila u Posavini i Slavoniji, gde su najviše stradali bogatiji zemljoposednici i trgovci srpskog porekla.
- Srbi nisu imali mnogo izbora. U kuće bi im upadale ustaše i franjevački sveštenici. Sva materijalna dobra bi im svakako oduzeli. Stavljani su pred izbor: ili će se pokrstiti u prisustvu sveštenika franjevca i tako možda spasti glavu ili će biti izmasakrirani. To je bio genocid - kaže Goven.

Nastaviće se...