ŽIVOTA JE CEO ŽIVOT BIO U DRUGOM STANJU

Prvi Srbin koji je 1923. u stomaku nosio blizance i danas predstavlja svetski medicinski kuriozitet. Zemljoradnik iz Velike Plane Života Ranković, što je još zanimljivije, bio je faktički trudan celog života

Imao sam tri godine kada su roditelji primetili da mi na levoj strani, is pod rebara, raste neka gučina (izraslina), naravno, oni na to nisu obraćali pažnju jer nisam osećao nikakve bolove. I tako sam rastao ja, a rasla je i gučica, dok nije dostigla ovu veličinu. Pre nekoliko godina počeo sam osećati i bolove, ali sam trpeo jer nisu bili veliki. Međutim, sad je tako savrežilo da ne mogu više da trpim ove muke pa sam došao kod vas u bolnicu za pomoć", tako je početkom oktobra 1923. godine dežurnim lekarima Opšte državne bolnice u Beogradu opisao svoj problem dvadesetdvogodišnji Života Ranković, zemljoradnik iz Velike Plane.
I ovu nesvakidašnju priču iz prašnjavih arhiva za nas je izvukao direktor „Naučne televizije" Živojin Petrović. On navodi da je mladi Ranković odmah primljen na odeljenje za unutrašnje bolesti.

DŽINOVSKA IZRASLINA
Njegov slučaj nakon dva dana preuzima profesor dr Kostić (nije do kraja sigurno da li je u pitanju Milivoje ili njegov brat Slobodan, obojica vrsni hirurzi) i prebacuje ga na hirurško odeljenje. Lekari su vršili razna ispitivanja, analizirali, sumnjali na mnoge bolesti i anomalije, ali ništa sa sigurnošću nisu mogli da tvrde. Tek nakon šest dana, i ko zna koliko konzilijuma, odlučili su da ga operišu. Tim hirurga i tehničara počeo je sa operacijom tačno u osam ujutro 20. oktobra 1923. godine.

Nakon što su pacijentu otvorili trbuh, pojavila se velika izraslina uvijena u kožastu opnu. Sve je izgledalo vrlo neobično i lekari su odmah znali da ispred sebe imaju do tada neviđenu anomaliju veličine fudbalske lopte. Konstatuju da se izraslina nalazi u trbušnoj duplji i da je sa njom srasla na dva mesta, s jedne strane sa slabinom, a sa druge sa slobodnom trbušnom maramicom. Profesor Kostić, zapanjen slikom koju vidi, uz pomoć asistenata počinje da podvezuje sve arterije koje je morao da preseče kako bi oslobodio kesastu izraslinu. Nakon nekoliko sati mukotrpne i neizvesne operacije, guka je oslobođena i mogla se izvaditi iz bolesnikovog trbuha.

Desetak lekara se okupilo oko pomoćnog stola na koji je prof. Kostić stavio izraslinu. U sali je vladala potpuna tišina, svi su sa nestrpljenjem pratili ruku mladog kolege koji je skalpelom sekao spoljni omotač kese. Najednom, iz kese je počela da kulja gusta, masna i prljava tečnost, a zatim se pojavio grumen kose pomešan sa čudnom, želatinastom materijom.

Razgrnuvši tu masnu, ljigavu i gustu kosu, lekari su ostali zapanjeni -u njoj su pronašli dva mala zakržljala, degenerisana deteta. Na njima su se lepo mogli raspoznati pojedini delovi tela. Jedan plod je bio dug 25 cm, a drugi skoro upola manji. Na većem se jasno video donji deo glave sa dva zuba, vrat, trup, leva ruka sa šest prstiju i sa šiljastim noktima, desna noga i nesrazmerno jako razvijeno „muško obeležje".

Na manjem plodu su se, pored glave sa zatvorenim očima, mogli uočiti vrat i jedna noga, dok su oba imala tvrdu unutrašnjost, za koju su lekari zaključili da su u pitanju određene, još nerazvijene kosti. Ta dva fetusa su plivala u opni koja je krvnim sudovima bila spojena sa Životinim organizmom i na taj način se hranili i rasli sve dok svojom veličinom nisu počeli da potiskuju ostale njegove organe, a posebno dijafragmu, srce i želudac. Ti plodovi nisu ništa drugo do nesuđena Životina braća. Naime, kada je on začet, začeli su se i ovi fetusi, što znači da je bolesnikova majka nosila trojke. Ali još dok su plodovi bili u utrobi, Života je bio jači od svoja dva brata, nekako ih je nadvladao i progutao, te su ta dva ploda ostala u njegovom telu.

KOBNA OPERACIJA
Ova pojava, u medicini znana kao fetus in fetu (začetak u začetku), bila je poznata još od 1808. godine, ali slučaj Živote Rankovića je bio vrlo redak (kod nas sigurno prvi) i to iz dva razloga.

Kao prvo, u njegovom telu nije nađen jedan već dva fetusa, tako da ta anomalija vodi poreklo od trojki, a ne blizanaca kao što je do tada u svetu bilo slučajeva, i drugo, oba njegova nesuđena brata dostigli su toliku veličinu u razvoju da je to stvarno retko, ako ne i do tada nezabeleženo.

O tome koliko su truda, energije i saopštenja naši lekari morali da ulože kako bi javnost umirili i razuverili da nije u pitanju trudan muškarac, već medicinski fenomen, ne treba posebno trošiti reči. Ovu okolnost je otežala i činjenica da je upravo tada Životina supruga bila trudna, sa stomakom do zuba, pa se narod krstio i komentarisao ,,trudan čovek i trudna mu žena". Dva dana nakon operacije majka mu je došla u posetu. Života je izgledao izmučeno i napaćeno. Tražio je čaja da pije, ali odmah nakon toga mu je pozlilo, grčevito se previjao po krevetu i, nažalost, na majčinim rukama ubrzo izdahnuo.