MILOŠEVIĆ JE IZDAO SENTU

 Posle pismenih garancija koje je tražio i dobio od Vlade Srbije, Milošević je odlučio da dobrovoljno ode u Okružni zatvor na saslušanje, ali formalno nikada nije uhapšen  

Neuspešna akcija hapšenja Slobodana Miloševića završena je oko 10 sati pre podne 31. marta dogovorom da Čedomir Jovanović, potpredsednik Vlade Srbije, prilikom narednog dolaska u vilu „Mir" donese pismene garancije da Milošević neće biti izručen Tribunalu u Hagu.

Istog dana nešto posle 13 sati u rezidenciju su se vratili Jovanović i komandant JSO Milorad Ulemek Legija. Po njih je do kapije otišao Branislav Ivković upitavši odmah: „Čedo, jesi li uradio kako je Slobodan rekao?". Jovanović je odgovorio potvrdno: „Jesam. Donosim papire iz Vlade". U međuvremenu su Milošević, Slavica Đukić Dejanović i Ivković bar 50 puta pokušavali da stupe u kontakt s Milanom Milutinovićem, tadašnjim predsednikom Srbije, ali se on nije javljao pa je Ivković nestrpljivo pitao Jovanovića da li je dobio potpis i od Milutinovića. Posle kratkog odgovora „jesam", Ivković je u besu uzviknuo: „Pa, gde si ga našao p... mu materina, ja ne mogu da ga nađem 24 sata".

Ovu priču kasnije je dopunio Slavko Janković Crni, jedan od 17 pripadnika obezbeđenja vile koje je angažovao Bogoljub Bjelica:

„Dok sam uveče 31. marta, uoči predaje Miloševića, obilazio dvorište rezidencije, video sam ga da telefonira. Ali ni sa kim nije razgovarao. Onda je odjednom zavrljačio telefon. Uleteo je u vilu i rekao Živoradu Igiću: 'Zovem Koštunicu, neće da se javi. Zovem Milutinovića, neće da se javi. Znam da neće da mi pomognu. Ali što nisu ljudi da se bar jave kad ih zovem'?"

MIRINE UVREDE

Posebnu epizodu u danima pred predaju Miloševića predstavljao je odlazak Sente Milenkovića, šefa Miloševićevog obezbeđenja, iz vile „Mir". Uverenje da je Senta prodao svog predsednika zbog naređenja da se povuče, obećanih beneficija i „nekoliko kvadrata stambenog prostora" nije tačno. Milenković, koji je u međuvremenu preminuo, o tome nije govorio. Siniša Vučinić, u koga je Mira Marković imala ogromno poverenje i koji je nedeljama boravio u rezidenciji, bio je neposredni svedok razlaza bivšeg predsednika i čoveka koji je godinama odano brinuo o njegovoj bezbednosti:

„Sredinom marta Senta je rekao Miloševiću da će zajedno i u dogovoru sa mnom kontrolisati i ljude koje smo u rezidenciju doveli Bogoljub Bjelica i ja. Bili smo tu Sloba, Mira, Senta i ja. A Senta je dodao: 'Ja od Bjelice ne mogu da primam naloge, zna se i zašto'. To je ostala enigma o njihovoj netrpeljivost. Mira nije progovorila. Zaista je Bjelica hteo nešto više, da se uvažava to što je bio zamenik ministra odbrane, ali Sentu to nije zanimalo.
Samo nekoliko dana uoči predaje Miloševića, bilo je kasno uveče, pozvali su me da hitno dođem u prostoriju u kojoj se smenjuju dežurni sa oružjem jer se svađaju Senta i Bjelica. Potrčim tamo, čujem iznutra psovke. Ulazim i vidim kako je Senta za vrat podigao Bjelicu i viče: 'Ti ćeš meni da pričaš, neću od tebe ništa da čujem...' Skočio sam na njega: 'Nemoj, jesi li normalan, ubićeš ga'. Senta ga je spustio i izašli smo napolje... Došli su Mira i Sloba, koji je Senti rekao da se smiri, da ćemo obezbeđenje voditi nas dvojica, a da će on to objasniti Bjelici. Ali uključila se Mira: 'Znaš šta, Senta, ma nosi se ti malo u... Šta ti, bre, ovde izigravaš!'

Opširniji tekst pročitajte u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

NE PROPUSTITE:

TRAŽIO GARANCIJU DA ĆE MIRI OSTATI VILA