RATOVI ZVEZDA

Gorbačovljev i Reganov Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa duže od trideset godina krše i SAD i Rusija. Trampova najava da će izvući Ameriku iz tog dogovora nije posledica jačanja ruskog naoružanja, već kineskog vojnog arsenala

Eliminaciju raketa kratkog i srednjeg dometa nemački kancelar Helmut Šmit dočekao je sa žaljenjem. Nesvakidašnjim za jednog socijaldemokratu. Šmita su razočarale Sjedinjene Države kada su unilateralno, bez konsultacije sa severnoatlantskim partnerima, odustale od razvoja neutronske bombe. Za Šmita Amerika nije imala viziju. Još gore, povukla se pred Sovjetskim Savezom i njenim raketama tipa SS-20, koje su iz dubine teritorije mogle da pogode ciljeve u Evropi.

Odgovor na pitanje da li će SAD ući u nuklearni rat zbog Evrope i da li Evropa može da računa na američko nuklearno oružje radi odbijanja napada Sovjetskog Saveza postalo je jasno još godinu dana pre Šmitovog razočaranja, negde na pola puta između Moskve i Vašingtona. Na samitu u Rejkjaviku 11. oktobra 1986. u fokusu su bili ruski generalni sekretar Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan, u tom trenutku prijatelji već nekih godinu dana. Njihovi predstavnici u međuvremenu nisu napravili veliki pomak u pregovorima pa su razumevanje i brzina tet-a-tet susreta Gorbačova i Regana na Islandu iznenadili i njihove delegacije. Gorbačov se složio da su ljudska prava legitimna tema razgovora, što nije učinio nijedan sovjetski lider pre njega. Isto tako, prvi put je ideja o eliminaciji nuklearnog oružja postala predmet diskusije. Toliko da se u jednom trenutku Regan našalio da bi sa Gorbačovom trebalo da se sretne za deset godina, kada osede, i da bi tada zajedno prisustvovali uklanjanju poslednjeg komada nuklearnog arsenala.

Duplo ništa

Sporazum o denuklearizaciji ipak nije potpisan. Regan je ostao pri Inicijativi strateške odbrane (SDI), poznatijoj kao antiraketni odbrambeni sistem „Ratovi zvezda". Inicijativi koja je za Gorbačova značila samo jedno - neravnotežu u naoružanju. Uprkos naporima Regana da ga ubedi u defanzivni karakter SDI i ponudama da će sa Sovjetima podeliti tehnologiju, Gorbačov nije popustio. Tražio je testiranje sistema samo u laboratorijskim uslovima u narednih deset godina. Predlog je za Regana bio neprihvatljiv.

Posle samita, američki predsednik je napisao da je napustio sastanak svestan da nikada nije bio bliži dogovoru. Ipak, godinu dana posle Rejkjavika, 8. decembra 1987, Sovjetski Savez i SAD potpisali su Ugovor o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF). Gorbačov je postigao cilj - skinuo je sa Sovjetskog Saveza teret vojnih troškova i obezbedio sebi status na svetskoj političkoj sceni. I Regan je imao ličnu satisfakciju - umirio je brojne antinuklearne organizacije kod kuće i ublažio skandal sa ilegalnim naoružavanjem Irana i snaga u Centralnoj Africi.

Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa od 500 do 5.500 kilometara bio je vremenski neograničen i pod strogom kontrolom. Sovjetski Savez je iz Evrope uklonio i uništio 270 raketa SS-20, svaku sa po tri bojeve glave dometa 5.000 km, 112 projektila SS-4 dometa do 2.000 km, 265 taktičkih raketa „luna" i SS-2 21 točka, 265 raketa „skad", SS-23 i SS-12. Amerikanci su uklonili 108 balističkih raketa „peršing II" dometa 1.800 km, 464 krstareće rakete „tomahavk" dometa 2.500 km i 72 balističke rakete „peršing I" te 163 projektila tipa „lens" dometa 110 km. U okviru sporazuma Gorbačov je pristao da se ne broje rakete, već bojeve glave na njima, čime je izašao u susret Amerikancima. Sovjetski generali su to nevoljno prihvatili. Sporazum o eliminaciji raketa malog i srednjeg dometa predviđao je uništenje ne samo aktivnih nego i rezervnih raketa i njihovih delova. Ali samo američkih i ruskih. Ugovor nije obuhvatao projektile oko 20 zemalja, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja, kao i Iran, koji pokušava da konstruiše rakete srednjeg dometa. Zato je i dobio naziv „dupla nula".

Posle 30 godina sve su šanse da će „dvostruko ništa" otići u zaborav. Barem ako se pita američki lider Donald Tramp. On je uznemirio zapadni svet i Rusiju najavom da će povući SAD iz dogovora Gorbačov-Regan.

- Rusija je prekršila dogovor. Oni ga krše godinama i ne znam zašto predsednik Obama nije pregovarao o tome ili povukao neki potez. Nećemo im dozvoliti da prekrše nuklearni sporazum i naoružavaju se dok nama to nije dozvoljeno. Mi smo ti koji su se pridržavali dogovora i poštovali ga, a Rusija, nažalost, to nije činila. Zato ćemo tu praksu prekinuti, osim ako Rusija i Kina ne dođu kod nas da kažu: hajde da svi budemo pametni i da niko od nas ne razvija to oružje. Ali ako Rusija to radi i ako Kina to radi, a mi se pridržavamo dogovora da to ne radimo, to je onda neprihvatljivo. Imamo ogromnu količinu novca da se igramo s našom vojskom - izjavio je Tramp. Prethodno je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton zatražio da se SAD povuku iz hladnoratovskog ugovora o kontroli naoružanja jer Rusija razvija nove krstareće rakete.

Priča je počela da se zahuktava pre dve godine, kada je otkriveno da Rusija u Kalinjingradskoj oblasti, uz samu granicu s Poljskom, instalira raketni sistem „iskander" dometa 500 km. Na nišanu raketnog sistema su radarske instalacije raketnog štita, američke vojne baze i snage NATO-a u Poljskoj. Baltičke republike su tvrdile da Rusi planiraju da protiv njih iskoriste rakete dometa 700 km. Jacek Drukalec iz poljskog Instituta za spoljne poslove naveo je da upravo Moskva krši dogovor o raketama srednjeg dometa, u koje spada i „iskander". Taj sistem je proizveden u konstruktorskom birou KBM u Kolomni, a njegova prvobitna namena bila je zamena ostarelih balističkih raketa tipa „skad". Prva verzija novog balističkog oružja koja nema pandan na zapadu pojavila se 1996. godine. „Iskander" je dostupan u tri verzije za rusku vojsku: „iskander" od 280 km, „iskander M" do 500 km i „iskander K" do 2.500 km dometa. Izvozni tip, „iskander E" od 280 km, stavljen je 1999. u operativnu upotrebu.
Kako bi parirao Rusiji, NATO je razvio krstareće projektile koji se lansiraju iz vazduha i sa mora JASSM, LRASM i „Storm Shadow", dok je Amerika instalirala antiraketni štit, odnosno SDI protivraketnu odbranu sa bazama u Rumuniji i Poljskoj. U Rumuniji su u bazi „Deveselu" već instalirani kopneni lanseri krstarećih raketa srednjeg dometa koje već za 15 minuta po ispaljivanju mogu da stignu u Rusiju i time postanu za rusku odbranu strateški ofanzivne. Time je skraćen let sa južnog krila do strateških tačaka širom evropskog dela Rusije do Urala.
Sporazum je postao predmet ozbiljnih nesuglasica Vašingtona i Moskve, naročito otkad je Džordž Buš mlađi 2002. istupio iz sporazuma o zabrani razvoja protivraketne odbrane, koji je predstavljao temelj stabilnosti. Da stvar bude gora, on je te sisteme počeo da instalira duž granice s Rusijom pod izgovorom da time štiti Evropu od iranskih i severnokorejskih raketa srednjeg i dugog dometa.

Rusi profitiraju

Uprkos obostranom kršenju dogovora, pravi razlog Trampove odluke za istupanje iz sporazuma leži u činjenici da Kina razvija pacifički arsenal bez bilo kakve zadrške i obligacija prema drugima. Mnogi su zabrinuti da su Rusija, Amerika i Kina na korak od trke u naoružanju poput one iz pedesetih godina prošlog veka. Međutim, od tri pomenute države, istupanjem SAD iz sporazuma najveću korist bi mogla da ima Rusija.

- Rusija dobija u bliskoj budućnosti ne samo zato što već ima zemljišne sisteme u razvoju već i zbog toga što može jeftino da raspoređuje veliki broj sistema s konvencionalnim ili nuklearnim bojevim glavama, što opet može znatno promeniti vojnu ravnotežu u Evropi. SAD će biti potrebne godine, ako ne i decenije, da postigne slične mogućnosti - rekao je za „Fajnenšel tajms" Majkl Kofman, viši istraživački naučnik u CNA, američkom istraživačkom centru za nacionalnu bezbednost.

Ideja Amerike da u sporazum uključi i Kinu naišla je na slabu podršku. Analitičari su istakli da se to ne uklapa u pekinšku doktrinu o strateškoj autonomiji i velikom projektu izgradnje raketa. Oni su naglasili da postoji još jedan problem. Izlazak iz sporazuma bi mogao da utiče na napore za produženje ključnog sporazuma o kontroli naoružanja „start". Taj ugovor, koji ističe 2021, ograničava najmoćnije nuklearno naoružanje Rusije i SAD, uključujući i interkontinentalne balističke rakete.

ČINJENICE:

ISKANDER M i ISKANDER E
Težina rakete: oko 4 t
Domet: 280 km
Težina bojeve glave: 480-700 kg
Dužina rakete: 7,3 m
Prečnik: 0,92 m
Broj raketa: 2
ISKANDER K
Tip: krstareći projektil R-500, jednostepena raketa
Trajektorija leta: 30 km po visini
Vreme između lansiranja dve rakete: kraće od jednog minuta
Domet: 500 km
Broj raketa: 2

ZAJEDNIČKO ZA SVE ISKANDERE
- stanica za pripremu lansiranja ima sistem za obradu obaveštajnih podataka
- brzo napušta lansirni položaj i odlazi na drugi, ili se prikriva da bi se dopunio novim raketama