BALADA O NAJEVROPLJANINU: Ispod Palme na obali EU

Godina je 2037. Decembar. U Skupštini se raspravlja o budžetu. Planirano je da se krene sa izradom idejnog projekta za metro u Beogradu. Očekuje se da uskoro počnu da se prave najjeftiniji stanovi u modernoj srpskoj istoriji, čiju će kupovinu subvencionisati država, a kvadrat će koštati svega 1.900 evra. Završava se gradnja kule „Beograd" i najavljuje se početak kopanja tunela koji bi povezao Banovo brdo i Autokomandu, a uskoro bi i stanica „Prokop" trebalo da proradi punim kapacitetom.

Ministar diplomatije je uzbuđen i krajnje nervozan zbog dolaska delegacije iz Turkmenistana. Planirano je da otpeva njihovu poznatu tradicionalnu pesmu. Ministar vojni ponovio je da je Kosovo sa svim svojim gradovima - Prištinom, Prizrenom, Đakovicom, Preševom i Bujanovcem - sastavni deo Srbije. Nešto severnije odatle, u mestu koje ćemo iz poštovanja prema žiteljima zvati skrivenim imenom Malinovo, jedna porodica se sprema za nedeljni ručak.

- Tata, tata!
- Molim, sine?
- Kad će više taj ručak, baš mi se jede brokoli!
- Evo!
- Nemoj da kasnimo, znaš da mi dolazi Steva.
- Znam, Adame, smiri se, idi da se spremiš, biće sve u redu.
- Sigurno?
- Da, samo se ti izdepiliraj kao i svake nedelje, i neće on ni pogledati ručak.
- Hvala, tata.

Stan je bio okićen povodom praznika. Majka Zoja je napravila tradicionalnu prazničnu britansku salatu, tata Alek je spremio domaći viski koji je pravio par nedelja ranije, a Adamova sestra Luna je krišom kidala delove đumbira koji je porodica gajila cele godine kako bi bio spreman za doček, ali i za porodičnu slavu 10. decembra, Svetski dan ljudskih prava. Na ulazu u Adamovu sobu, stajala je gej ikona - poster Rikija Martina. Ispod nje, pudlica Sofi, a pored psa, na tepihu kupljenom u Berlinu, ležala je persijska mačka udomljena tokom leta, normalno, prilikom letovanja u Rovinju. Pas i mačka su imali međusobno odličan odnos, naročito otkako je u dom porodice (prezime poznato redakciji) došao i hrčak Gricko, njihov novi mezimac.

- Luna, nahrani životinje!
- Mamaaaaa!
- Reci.
- Pa, nemoj tako za njih, i oni su živa bića.
- Kako da ih zovem?
- Po imenu. Ni ja ne kažem da staviš ručak za „one ljude", nego za tatu, Adama i Stevu.

U tom trenutku, kao da je najavljen, na vrata je ušao gost. Iako je napolju bilo prilično hladno za ovo doba godine (svega je bilo 12 stepeni), Steva je bio lagodnije obučen. Imao je tanak šal koji mu se mrsio s bradom, džemper iz Beča, uske pantalone do ispod kolena, duge čarape roze boje s teget tačkicama i plitke cipele.

- Žao mi je, ipak neću moći da ostanem na ručku.
- Stevane! Ali obećao si.
- I o tim obećanjima moramo da popričamo.
- MOLIM?!
- Mogu li da sednem?
- Naravno, uvek si mogao, znaš da to meni nije bio problem nikada.
- Hvala. Vidite, rešio sam da promenim svoj život iz korena.
- Kako? Šta se desilo? Šta ćeš uraditi?
- Uh... Nije mi lako, ali... Moram da vam priznam... Sviđa mi se neko...

Nastala je tišina kao pred početak bokserskog meča, kao pred napad tigra, ona tišina u hladovini na plaži ispod palme u Paraliji. Luna, Zoja i Alek bili su nepomični. Tri životinje, pardon, ostala tri člana porodice takođe. Adam je besneo!

- NEKO DRUGI? Zahtevam da mi objasniš!
- U pitanju je Slađana...
- DEVOJKA! - vrisnula je majka i sela na drvenu hoklicu jer od uzbuđenja više nije mogla da stoji.
- Ja ne verujem! Ali, čoveče, posle svih naših planova, posle svega...
- Znam, Adame, ali ne mogu protiv emocija.
- Sve mogu da razumem, ali da pored mog ovako lepog sina on gleda tamo neke devojke! Pa šta je ovo? Idi pa juri devojke tamo u Beogradu, među svoja četiri zida! Ovde si došao da provociraš! U mojoj kući, ispod slike našeg velikog Evropljanina mirotočivog! Rešio si ovde da rušiš tradicionalne vrednosti koje ova kuća i ovaj grad godinama grade! NAPOLJE!
- Adame, razumi...
- Nema on šta tebe da razume! Adame, jesi li mu nešto dužan ostao?
- Malo, nešto više od dve hiljade...
- Evo tri hiljade za gospodina. Je li sada u redu?

Stevan je izašao iz njihovog doma postiđen, ali srećan. Sigurno je da praznici koji dolaze neće biti ni njemu ni Adamovoj porodici onakvi kako su planirali. Izgleda da su neke nove vrednosti ušle u Malinovo i sve promenile.