BALKANSKA SLAGALICA - TELEKOM

Nameru Telekoma Srbija da kupi albanski Telekom, kao i želju srpske telekomunikacione kompanije da kupi manje regionalne kablovske operatore, ne treba gledati kao izolovan slučaj. U pitanju je samo deo slagalice u kojoj na neki način dolazi do prekompozicije telekomunikacione slike Balkana

Nije prošlo mnogo otkako je generalni direktor Telekoma Predrag Ćulibrk najavio da će kompanija kupovati kablovske operatore po regionu, a ta kompanija, u kojoj država Srbija ima 78 odsto vlasništva, najavila je kupovinu Telekoma Albanija.

Reč je, inače, o kompaniji koja je na drugom mestu po tržišnom učešću u Albaniji, sa oko 1,9 miliona korisnika, a koja je u vlasništvu Dojče telekoma. Detalji ponude koja je iz Beograda upućena u Tiranu nisu poznati, iako se spekuliše cenom od oko 60 miliona evra. To je otprilike polovina dobiti Telekoma, koja je u 2017. godini iznosila oko 123 miliona evra.
To je, istovremeno, nešto manje od prihoda Telekoma Albanije, koji je u 2017. godini bio 68,1 milion evra, što je pad od devet miliona u odnosu na 2016.

Ovu nameravanu akviziciju, kao i pomenutu želju Telekoma Srbija za kupovinom regionalnih kablovskih operatora, međutim, ne treba gledati kao izolovan slučaj. U pitanju je, moglo bi se reći, samo deo slagalice u kojoj na neki način dolazi do prekompozicije telekomunikacione slike Balkana.

Najpre je norveški Telenor prodao svoje firme u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Bugarskoj češkom investicionom fondu PPF. Potom je investicioni fond KKR objavio da veći deo vlasništva u „Junajted medija grupi" (koja je vlasnik SBB-a i televizijskih kanala „N1" i „Sport klub") prodaje britanskom fondu „BC partners".

Telekom Srbija se, dakle, uključio u ta regionalna pomeranja. Prve reakcije ekonomista i ljudi koji prate sektor telekomunikacija su pozitivne. Najpre, ako se kompanija širi, znači da dobro posluje i da ima mogućnost za dalja ulaganja.

Drugo, širenjem na okolna tržišta, Telekom Srbija postaje jak regionalni igrač koji pokriva respektabilno tržište od oko 15 miliona potrošača. Time dobija i na vrednosti, ali vlasniku pruža i druge mogućnosti, pre svega u pogledu širenja uticaja u regionu.

Preduslov za sve ovo je, naravno, da s jedne strane ta ulaganja budu ekonomski opravdana, i da, s druge strane, postoji jasna strategija u pogledu planova kompanije za budućnost.

Nesklad ponuda i vrednosti

Ako, međutim, uporedimo sve ove realizovane ili najavljene kupoprodaje na telekomunikacionom tržištu Balkana, uočićemo nekoliko zanimljivih stvari. Najzanimljivije su, naravno, one koje se tiču vrednosti tih poslova, odnosno (ne)srazmere između ponuđenih/postignutih cena i vrednosti onoga što se prodaje/kupuje.

Telenor je prodat PPF-u za 2,8 milijardi evra. To je za oko 1,3 milijardi više u odnosu na ono koliko su Norvežani pre 12 godina izdvojili za kupovinu kompanije Mobi 063, odnosno Mobtela. U ovih 2,8 milijardi, međutim, ušli su i Telenorove firme u Crnoj Gori, Mađarskoj i Bugarskoj. U sve tri zemlje zajedno Telenor je imao oko sedam miliona korisnika, a godišnji prihodi u Mađarskoj i Bugarskoj bili su između 450 i 500 miliona evra, koliki je bio prihod i u Srbiji i Crnoj Gori zajedno. Moglo bi se, dakle, postaviti pitanje da li je Telenor u tom poslu dobio manje nego što je uložio u kupovinu Mobtela 2006. godine.

Istovremeno, KKR-u je, prema do sada dostupnim podacima, fond „BC partners" za većinski udeo u „Junajted medija grupi" platio 2,6 milijardi evra. A to je za oko 1,6 milijardi više od onoga što je KKR platio za istu firmu samo četiri godine ranije. Pitanje koje se logično nameće je, dakle, kako je vrednost ove kompanije u tako kratkom periodu uvećana za 160 odsto?

Balon

Isto pitanje postavlja i ekonomista dr Dragovan Milićević. On, doduše, podseća da fondovi jesu specifični po tome što njihov glavni cilj nije da razvijaju poslovanje kompanije koju kupe, već da joj podignu vrednost i da je potom prodaju.

- Kako će oni to uraditi, drugo je pitanje. Da li kroz upravljanje ili kroz širenje tržišta. Ali to je normalna stvar. U konkretnom slučaju, međutim, pitanje je kako je podignuta vrednost „Junajted medija grupe". Prema mom mišljenju, sa 2,6 milijardi evra to je preplaćeno. Ceo taj posao meni više liči na neki balon ili na nešto što se na prvi pogled iz papira ne vidi - ocenjuje Milićević za „Ekspres".

Postavlja se, međutim, još jedno logično pitanje: ako je već za firmu koja praktično nema infrastrukturu neko spreman da plati više od dve i po milijarde evra, kolika bi mogla da bude cena Telekoma Srbije! Jer reč je o kompaniji koja infrastrukturno pokriva celu Srbiju, vlasnik je kompanija koje raspolažu infrastrukturom u BiH (Telekom Srpske) i Crnoj Gori (M:Tel) i pokriva tržište od oko devet miliona stanovnika. Poslednja poznata procena vrednosti srpskog Telekoma iznosila je oko 2,2 milijarde evra.

Nesklad u cenama, dakle, vidljiv je iz aviona.

Nema sumnje da bi kupovina regionalnih kablovskih operatora, kao i Telekoma Albanija, mogli dodatno da uvećaju vrednost srpskog Telekoma. To procenjuje i ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić.

- To što je Telekom Srbija dao ponudu za kupovinu Telekoma Albanije ne znači da je država odustala od ideje o prodaji te kompanije, već da se povećava njena vrednost - rekao je Ljajić za Radio „Slobodna Evropa".

- Ako sutra i odlučite da prodate Telekom, njegova vrednost će biti daleko veća ako posluje u više država u regionu, ako ima značajno tržišno učešće u njima, ako ima više servisa koje pruža... Prema tome, apsolutno nema osnova da se izvodi takav zaključak da se odustalo od nekog oblika transformacije, što ne znači ni da postoji odluka da se ide ka tome. Ali ovo je jedan potez posle kojeg će, ako država ostane vlasnik, imati kompaniju sa značajnom tržišnom vrednošću. A ukoliko se ta kompanija prodaje, cena će biti veća i tražiće se više nego što je to bio slučaj bez ove akvizicije - rekao je Ljajić.

Opširiniji tekst možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji je od petka u prodaji na kioscima