EKSPRES, 50. BROJ: Drugačiji ugao - 50 nijansi

Ekspres je zbunio mnoge zbog iskoraka ka nečemu što je u srpskoj štampi, nažalost, zaboravljeno. Ka dobroj novinskoj priči

Jednog dana kada bude obeležavao 50 godina, „Ekspres" će moći da kaže da nije mogao da poželi boljih 50 nedelja u kojima će početi da izlazi. Bar što se tiče materijala za novinske tekstove. Ne znamo, naravno, šta će tada biti tema za naslovnu stranu, ali pregled dosadašnjih 50 naslovnica „Ekspresa" veoma precizno govori o duhu vremena u kojem živimo. Pogledajte samo kratku listu šta nas je zadesilo u proteklih 50 nedelja - Bregzit, pobeda Trampa, izbeglice, puč u Turskoj, crnogorski rašomon oko terorizma na dan izbora, kriza u Makedoniji, referendum u RS, eksplozija neonacizma u Hrvatskoj... A u Srbiji - skupštinski izbori, predsednički izbori, izbeglice, ROSU na severu Kosova, pregovori sa Prištinom, evropska poglavlja, mnogo ekonomije, bogata kulturna scena... Sve ovo bilo je, naravno, pri ruci i svim ostalim medijima i da se zadržao samo na pisanju o ovim i sličnim temama, „Ekspres" se ne bi mnogo razlikovao od postojeće ponude na kioscima. Ono što je donelo razliku sadržano je, u najkraćem, u sloganu „Drugačiji ugao", koji „Ekspres" s ponosom i obavezom nosi već 50 nedelja.
Drugačiji ugao je reakcija „Ekspresa" na učmalo, dosadno, neradoznalo novinarstvo, kojeg je poslednjih godina previše na stranicama štampe. Njegov format i dizajn, potpuna novina na srpskom i regionalnom tržištu novina, sami po sebi nagovestili su čitaocima da pred sobom imaju „drugačiji ugao". Ni posle 50 brojeva „Ekspres" ne odustaje ni od grafičkog, niti od sadržajnog „Drugačijeg ugla".
Sve to zajedno izazvalo je ne malo iznenađenje. I kod čitalaca i kod drugih medija. „Ekspres" je zbunio mnoge izlaskom iz utabane staze prepričavanja već doživljenog, opisivanja već viđenog, razgovorima sa sve užim krugom „ličnosti u fokusu". Zabuna je nastala zbog iskoraka „Ekspresa" ka nečemu što je u srpskoj štampi, nažalost, zaboravljeno. Ka dobroj novinskoj priči.
Više od 150 zanimljivih ljudi govorilo je za „Ekspres" u proteklih bezmalo godinu dana! Neki od njih dali su intervju posle godina i godina provedenih u zapećku javnosti - Ljubiša Ristić, na primer, zatim Zoran Ćirić, Milorad Mažić, Slobodan Tišma, Zoran Hristić, Branko Jocić, Goran Radosavljević Guri, Miroslav Bogićević, Ivica Osim, Stanko Subotić... Neki od njih su prvi put izašli u javnost baš na stranicama „Ekspresa", poput Milorada Bracanovića, Radovana Kneževića, Dragoljuba Milanovića...
Za „Ekspresov" intervju sa Miloradom Ulemekom Legijom govorilo se čak (Čedomir Jovanović) da je „lažni"?! Pa čak je i nešto što nismo objavili dobilo zamašan publicitet, verovatno mnogo veći nego da je bilo objavljeno. Reč je, naravno, o razgovoru sa ministarkom Zoranom Mihajlović, oko kojeg je „zabrinuta" stručna javnost reaktivirala pitanje - postoji li cenzura u srpskim medijima. Bio bi to verovatno jedinstveni slučaj u istoriji da je cenzurisan jedan od najuticajnijih predstavnika vlasti.

Drugačiji ugao je reakcija „Ekspresa" na učmalo, dosadno, neradoznalo novinarstvo, kojeg je poslednjih godina previše na stranicama štampe

Posebna je priča odnos drugih medija prema istraživanjima i intervjuima koje je donosio „Ekspres". Olja Bećković je jednom prilikom o našem listu napisala i ovo: „Nedeljnik, koji niko nit kupuje nit čita, ali ga svi mediji neizostavno citiraju..." Prvi deo rečenice, razume se, netačan je, a drugi tek donekle ispravan. Kuriozitet sa „Ekspresom" je taj da njegove priče drugi mediji veoma rado preuzimaju, ali mu prilično često ne priznaju autorstvo, tačnije, prisvajaju ih kao sopstvene. Jedan od poslednjih primera je i munjevito objavljivanje serije tekstova u „Blicu" o izveštaju BIA o surčinskom klanu, čim je to prethodno uradio „Ekspres". S tom razlikom što je „Ekspres" objavio bez intervencija u autentičnom tekstu, ne „šminkajući ga", baš onako kako nalažu pravila profesije u takvim situacijama. Za razliku od kolega iz „Blica". Nekim novinama „Ekspres" je pomagao da naprave čak i naslovnu stranu, tako što su jednostavno kliknuli „copy" na tekst iz našeg lista i „paste" na sopstvenu naslovnicu. „Kurir", na primer, u slučaju intervjua za „Ekspres" sa nekadašnjim direktorom Puteva Srbije Brankom Jocićem. I druge ekskluzivne informacije „Ekspresa" objavljivane su u dnevnoj štampi, kao da su pale s neba, bez navođenja originalnog izvora. Bilo je to u slučaju dokumenata BIA o razgovorima sa ljudima iz Šarićevog klana na Jelovoj gori, o nelogičnostima iz istrage o ubistvu Zorana Đinđića, koje su konstatovane u nalazu zvanične komisije, zatim o saslušanju Jovice Stanišića tokom akcije „Sablja", o sličnostima pojedinih scena iz TV serije „Ubice moga oca" sa stvarnim događajima... Spisak ovakvih „pozajmica" prilično je dugačak, kao i spisak medija koji su „pozajmljivali" - „Srpski telegraf", „Blic", „Alo", „Kurir"... Posebno drastičan bio je slučaj neovlašćenog preuzimanja većeg dela „Ekspresovog" intervjua sa Miloradom Ulemekom Legijom i objavljivanja u listu „Informer", a uz to i objavljivanje tvrdnji koje su odstupale od onoga što je Ulemek zaista rekao u originalnom intervjuu. Nažalost, neke loše navike koje i dalje neguju mediji u Srbiji još je teško iskoreniti.
Sagovornici „Ekspresa" u proteklih 50 sedmica dolaze sa svih strana političkog spektra, levice, desnice, umerenog centra, iz prozapadnog ili Rusiji bliskog „tabora", iz vlade i iz opozicije... Imali smo i Aleksandra Vučića i Dragoljuba Mićunovića, Ivu Josipovića i Vojislava Šešelja, Vuka Draškovića i Aleksandra Vulina, Milorada Dodika i Bakira Izetbegovića, patrijarha Irineja... I to je unelo zabunu u „čaršiju", naviknutu na to da jedan list mora da bude politički, pa i ideološki profilisan, obojen, što znači da autore i sagovornike treba da traži samo u jednom političkom okrilju. Na stranu što je takav pristup siguran put u komercijalno samoubistvo, on je u modernom novinarstvu potpuno isključen. Slično je i sa redovnim ili povremenim „Ekspresovim" komentatorima. Pogledajte samo imena nekih od njih - Vidosav Stevanović, Drago Pilsel, Petar Luković, Svetislav Basara, Duška Jovanić, Goran Grbović, Maja Uzelac, Milan Bečejić, Ivana Miloradović, Zoran Panović, pokojni Nebojša Spaić... Ubeđeni smo da je otvorenost prema različitim gledištima čist dobitak za čitaoce, a da je javna polemika poželjna, štaviše neophodna jednom mediju. „Ekspresov" „Drugačiji ugao" ne izostaje ni kada je reč o stanju u novinarskoj profesiji, naročito kada se taj posao pomeša sa društvenim i političkim aktivizmom. Otuda, zbog nastojanja da se vrati korenima profesije, „Ekspres" s vremena na vreme i sam postaje vest u medijima. Onda kada traži da se mediji bave vestima, činjenicama, da istražuju i pitaju, a da politiku i ideologiju prepuste drugima.
I u narednih 50 brojeva očekujte zanimljive intervjue sa probranim sagovornicima, teme koje se dotiču svakog od nas, stavove kolumnista sa kojima se nekada možda nećete složiti, ali ćete ih uvažiti. Očekujte bogatu „Scenu" posvećenu svemu što je vredno i zanimljivo u današnjoj kulturi. Očekujte atraktivan i pouzdan „Brejking", koji postavlja nove standarde u istraživanju zone kriminala, korupcije i ljudskih sudbina. I dalje, svakog petka, naravno, iz „Drugačijeg ugla".