EKSPRES DOSIJE – VAZDUHOPLOVNE SNAGE BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ 2 – Crna Gora, Đetići u helikopterima

EKSPRES DOSIJE – VAZDUHOPLOVNE SNAGE BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ 2 – Crna Gora, Đetići u helikopterima


Posle osamostaljenja Crne Gore, 3. juna 2006. godine, vlasti te države pristupile su formiranju Vojske Crne Gore. Prema prvoj organizaciji nakon osnivanja juna 2006. godine, Vojska Crne Gore (VCG) se sastojala iz počasnog bataljona, čete vojne policije, lake pešadijske brigade, specijalne brigade, baze za trening i podršku, vazduhoplovne i mornaričke baze.

Početkom 2009. godine došlo je do transformacije i smanjivanja kako bi se postigla bolja efektivnost i niži troškovi. Laka pešadijska specijalna brigada i logistička baza objedinjene su u Brigadu kopnene vojske (KoV), formiran je Centar za obuku te su počasni vod i mornarička baza preimenovani u Počasnu gardu i Mornaricu Crne Gore.

Vazduhoplovna baza smeštena je na aerodromu „Golubovci “pokraj Podgorice. Mornarička baza smeštena je u Baru. Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Crne Gore (V i PVO VCG) vid je vojske, a formirani su ubrzo posle osamostaljenja Crne Gore, na osnovama 172. abr RV i PVO VJ koja se nalazila u vazduhoplovnoj bazi „Golubovci" kod Podgorice. Nakon izlaska iz federacije sa Srbijom, na teritoriji Crne Gore zatekao se veći broj vazduhoplovne tehnike.
Posle podele, 172. abr je preimenovana u 239. mešovitu avijacijsku eskadrilu (239. mae), koja je imala 41 vazduhoplov različitih tipova. U prvim danima samostalnosti, crnogorska flota raspolagala je sa 17 aviona „G4 supergaleb” (12 aviona za obuku N62 i pet naoružanih aviona N62), četiri klipna aviona za obuku V53 („utva 75″) koji su služili za osnovnu obuku, pet transportnih helikoptera Mi 8T (HT 40) i 15 helikoptera „gazela” (sedam helikoptera opšte namene HO-42 gazela/hera, dva helikoptera opšte namene HO 45 i šest protivoklopnih helikoptera HN 45M gama).

CG 5

U Crnoj Gori je ubrzo shvaćeno da avioni „G4supergaleb” nemaju perspektivu jer je njihovo održavanje preskupo za vojsku čije je brojno stanje ubrzo smanjeno sa 2.500 na 1.800 ljudi. Šest aviona i dva trenažera posebnim međudržavnim sporazumom između Srbije i Crne Gore isporučeni su Srbiji. Preostali avioni nalaze se u bazi u Golubovcima.

Od pet helikoptera Mi 8T, četiri su ubrzo povučena iz naoružanja i ponuđena na prodaju, dok je jedini preostali helikopter uskladišten. Takođe se u bazi nalaze tri aviona za osnovnu obuku V53.

Evidentirana su dva vazduhoplovna udesa u kojima su akteri bili vazduhoplovi V i PVO VCG.

Do prve vazduhoplovne nezgode došlo je u selu Rudine, u blizini Rijeke Crnojevića, 5. septembra 2008. godine, kada se letelica u kojoj su se nalazila dvojica pilota zapetljala u žice dalekovoda i pokidala ih. Od jačine udara pokidane sprovodne žice porušile su i vrh stuba dalekovoda. Prema nezvaničnim informacijama, avion „utva 75″  leteo je u okviru redovnog plana obuke i trenaže, koji je bio najavljen i podgoričkoj Kontroli letenja. Povodom avionske nezgode oglasilo se i Ministarstvo odbrane Crne Gore, u čijem saopštenju nije navedeno da je „utva 75″ udarila u dalekovod, već samo da je prinudno sletela na Skadarsko jezero i potonula.

Dana 2. septembra 2011. godine, 500 metara južno od uvale Dobreč (poluostrvo Luštica), dogodila se i druga nesreća. Naime, tokom redovnog trenažnog leta para helikoptera dogodio se udes helikoptera HO 42 gazela, ev. broj 12752, u kojem su život izgubili članovi posade: potpukovnik Šahbaz Belhadin, pilot, nastavnik letenja; major Obradović Ivan, pilot, nastavnik letenja; i stariji vodnik prve klase Tomić Vidoje, tehničar-letač. Odmah nakon udesa, načelnik Generalštaba VCG je, u skladu sa Zakonom o Vojsci Crne Gore i propisom za sprečavanje i ispitivanje vazduhoplovnih udesa, oformio Komisiju za ispitivanje vanrednog događaja – udesa vazduhoplova.
U međuvremenu, odlučeno je da Crna Gora neće imati avione, već isključivo helikoptere. Iz pres službe Ministarstva odbrane Crne Gore pojasnili su da zbog položaja i veličine prostora, mogućih pretnji i stanja vazduhoplova, Vojska Crne Gore za zaštitu neće imati borbene avione, već helikoptersku jedinicu: „Samostalno rešavanje ovog pitanja i za mnogo veće države od Crne Gore je izuzetno skupo i neracionalno rešenje. Zbog toga se Crna Gora opredelila da ovo važno pitanje nacionalne bezbednosti rešava kroz proces saradnje na regionalnom nivou i kroz proces integracije u kolektivni sistem bezbednosti”, navedeno je iz tog resora, i takođe je rečeno da su započeta dva projekta za rešavanje pitanja u oblasti nadzora i kontrole vazdušnog prostora.

CG 6

Trenutno VCG poseduje 14 helikoptera „gazela”, od kojih je pet namenjeno borbenim zadacima i mogu biti naoružani sa četiri protivoklopne rakete „maljutka” ili s dva projektila vazduh-vazduh „strela 2M”. Preostali helikopteri, osim jednog koji obavlja izviđačke zadatke, opšte su namene.
U arsenalu jedinice nalaze se i četiri mlazna aviona „supergaleb G4″, koji se redovno održavaju, ali se više ne koriste za zadatke.

Danas su zadaci V i PVO VCG pomoć kopnenim snagama i mornarici u zaštiti teritorije Crne Gore, izviđanje vazdušnog prostora, traganje i spasavanje, pomoć u slučaju elementarnih nepogoda i slično. Krajnji cilj je dostizanje nivoa NATO centara za obuku, ali to nije moguće bez nabavke novog transportnog helikoptera.

CG 3

U V i PVO VCG trenutno je operativno pet helikoptera „gazela”, koji su prošli remont i delimičnu modernizaciju. Međutim, iako je zaštita vazdušnog prostora jedan od prioriteta u procesu NATO integracija, crnogorska vojska nema borbene sisteme i sredstva za PVO (artiljerija, raketni sistemi i avijacija), kao ni transportne helikoptere i savremeni radar za nadzor vazdušnog prostora. Zbog neposedovanja višenamenskih srednjih helikoptera, Vazduhoplovstvo VCG nije u mogućnosti da
pruži adekvatnu podršku civilnim institucijama u reagovanju na vanredne situacije (traganje i spasavanje, gašenje požara, medicinska evakuacija, transport i dr.), navodi se u strategijskom pregledu koji je Ministarstvo odbrane uradilo 2013. godine. Takođe, zbog neposedovanja adekvatnih helikoptera nije moguće dostići potrebnu mobilnost kopnenih snaga, koja s obzirom na konfiguraciju terena može biti od presudnog značaja za efikasno i adekvatno reagovanje na moguće bezbednosne izazove, piše u strategijskom pregledu.

Ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković saopštio je 30. oktobra da će članice Alijanse Grčka i Italija obavljati kontrolu vazdušnog prostora. Crna Gora se sada nalazi u fazi potpisivanja tehničkih sporazuma s NATO, Grčkom i Italijom, koji će za nju raditi „Air policing”. Inače grčki avioni F16 prvu misiju probe brzine reakcije za potrebe patroliranja iznad Crne Gore obavili su 17. oktobra ove godine, pre nego što je javno saopšteno ko će čuvati nebo iznad CG.

Kako su 1. novembra prenele podgoričke „Vijesti”, Crna Gora će sledeće godine za svoju vojsku nabaviti višenamenske helikoptere. Ministarstvo odbrane je saopštilo da se kupovina nalazi u planu javnih nabavki za 2017. godinu i da se potpisivanje ugovora očekuje početkom 2018.
Kada je reč o kupovini novih helikoptera, planom javnih nabavki predviđeno je izdvajanje 29,9 miliona evra, i to za tri višenamenska helikoptera, a iz Ministarstva odbrane je tada „Vijestima” potvrđeno da će se nabaviti američki helikopteri „bell 412EPI”. Helikopteri se nabavljaju kao deo plana za opremanje i modernizaciju vojske, a projektovana sredstva za tu namenu iznose oko 110 miliona evra.

CG 7

VAZDUHOPLOVNE OZNAKE VCG

Na osnovu člana 31 stav 1 Zakona o Vojsci Crne Gore („Službeni list CG”, broj 88/09), Vlada Crne Gore, na sednici od 24. juna 2010. godine, donela je: uredbu o znaku Vojske Crne Gore, znaku Generalštaba i jedinica Vojske Crne Gore, izgledu činova i vojnih uniformi i znaku roda, službe, dužnosti i specijalnosti. U njoj u članu 21 stoji da je: Znak Komande vazduhoplovne baze kompozicija koju čine zlatni grifon raširenih krila, koji u levoj šapi drži vertikalno postavljen mač s vrhom okrenutim nadole, iza kojeg je zlatno uokvireni crveni krug, a u njegovoj pozadini trougao plave boje, na zlatno obrubljenom štitu crvene boje, u čijem donjem delu je naziv: VAZDUHOPLOVNA BAZA.

CG 2

U članu 22 stoji da je: Znak Helikopterske eskadrile kompozicija koju čine stilizovani slepi miš visoko raširenih krila i zlatni mesec u čijoj pozadini je zlatni trougao na zlatno obrubljenom štitu crne boje, u čijem donjem delu je naziv: HELIKOPTERSKA ESKADRILA.

CG 1

U članu 23 stoji da je: Znak Čete za vazduhoplovnotehničko održavanje kompozicija koju čine crni pegaz visoko raširenih krila i sunce na kojem se nalazi stilizovana zemaljska kugla s meridijanima i paralelama, i stilizovani zupčanik na zlatno obrubljenom štitu crvene boje.

U članu 24 stoji da je: Znak Voda za protivvazduhoplovnu odbranu kompozicija koju čine avion, končanice kolimatorskog nišana i sunce na zlatno obrubljenom štitu crvene boje. I u članu 25 stoji da je: Znak Voda za vazdušno osmatranje i javljanje kompozicija koju čine krunisana sova crne boje s horizontalno postavljenim mačem u njenim kandžama koji je vrhom okrenut u desnu stranu, i sunce iza sove na zlatno obrubljenom štitu crvene boje, u čijem donjem delu se nalaze tri trake u boji zlata. Oznaka nacionalne pripadnosti na vazduhoplovima VCG je državna zastava manjih dimenzija koja se postavlja na repu vazduhoplova. Od brojeva zadržani su evidencijski brojevi crne boje slični brojevima bivšeg Vazduhoplovstva SRJ, dok je oznaka (rondela) zlatno uokvireni krug crvene boje koja se postavlja na trupu.

NE PROPUSTITE:

EKSPRES DOSIJE – VAZDUHOPLOVNE SNAGE BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ – Republika Srbija

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar