Ekspres sa migrantima za Novu: Deda mraze, otvori granicu!

Ekspres sa migrantima za Novu: Deda mraze, otvori granicu!

Foto: Nemanja Jovanović


Migranti iz Avganistana poželeli su da se u novogodišnjoj noći pridruže slavlju u centru Beograda, ali policija u okolnim ulicama nije im dopustila da prođu

Novu 2017. godinu dočekali su daleko od svojih rodnih kuća i zemalja, priželjkujući da pronađu neka bolja, mirnija i uređenija utočišta. U Srbiji je novogodišnju noć provelo oko 6.000 migranata – neki od njih na otvorenom, u parkovima i na hladnoći, a neki u prihvatnim centrima. Gde god da su se zatekli, svi su imali jednu zajedničku želju – da se domognu Evropske unije, po mogućstvu Nemačke.

Što ste bliže beogradskoj Autobuskoj stanici, sve je više migranata i kao da se približavate nekoj čudnoj, nevidljivoj granici. Odzvanja uglavnom arapski jezik, momci u grupama glasno i živahno razgovaraju. Grupu od oko 15 mladih migranata zatekli smo kako novogodišnju noć provodi u parku kod Ekonomskog fakulteta. Prijatni i ljubazni, spremni za priču. Kažu da im neizvesnost jako teško pada, ima nervoze. Ipak, pokušavaju da, koliko god je moguće, sačuvaju nadu, budu nasmejani i ostanu uporni do konačnog ostvarenja cilja. Nesprestano sevaju i blicevi sa mobilnih telefona, neizostavno selfiranje. Fotografije uglavnom šalju svojim porodicama i prijateljima, onima koji su imali više sreće od njih i već su u nekim od zemalja Evropske unije.

Požalili su se i kako su hteli da budu na centralnom beogradskom dočeku na Trgu Nikole Pašića, ali im policija na punktovima u okolnim ulicama nije dozvolila da prođu.

“Čuli smo muziku, hteli smo da prođemo da vidimo kako izgleda taj koncert, ali nisu nam dali. Nismo hteli da pravimo probleme, vratili smo se ovde u park i tako dočekujemo Novu godinu i ispraćamo staru, koja nam i nije bila naročito srećna”, priča nam dvadesetrogodišnji Tahir.

Mnogi su novogodišnju noć proveli u skrovištu, zapalili su vatru i slušali muziku sa mobilnih telefona

Momci u 20-tim godinama uglavnom iz Avganistana, a u glas odgovaraju da od Deda mraza jedino traže da se otvore granice i da stignu do svojih željenih evopskih odredišta. “Samo da se granice otvore, ništa nam više ne treba”, objašnjava dvadesetvogodišnji Džamal koji bi, kako kaže voleo da bude arhitekta..

Dvadesetpetogodišnji Adif dopunjava spisak novogodišnjih želja – “i mir u celom svetu”. “Najbolje bi bilo da možemo da se vratimo svojim kućama, ali ne možemo, nije bezbedno i nema od čega da se živi”.

Kupanje ispod nule

Novu 2017. dočekali su bez poklona, bez pravog doma, skrovišta, bez pića i bogate trpeze. Kažu, glamur im nije potreban, a i ipak voleli bi da se nekako provesele. Raspitivali su se i tome da li beogradski klubovi primaju migrante na doček Nove godine. Pričaju i da su uprkos svemu hteli da u Novu godinu uđu lepi i čisti, pa su na temperaturi ispod nule kosu prali polivajući se vodom iz flaša ili na javnim česmama.

Većina njih je u Beogradu već mesecima, tu su i dalje, putešestvije planiraju sami, a pojedini članovi članovi njihovih porodica su i nastradali. Jedan od njih nam se poverava i da je bio prijavljen u prihvatnom centru u Preševu, ali ga je posle svega nekoliko dana boravka napustio, jer je shvatio da odatle na legalan način, nikada neće preći granicu. Nemaju poverenja i pribojavaju se da će ukoliko se prijave i propisno registruju biti deportovani i morati da se vrate odakle su pošto-poto hteli da pobegnu.

“Mladi muškarci, samci bez porodica, nemaju šanse. Porodice se možda i domognu EU, ali mi na legalan način teško da ćemo uspeti”, objašnjava on.

U Beograd su stigli posle višemesečnih teških i dugih putovanja, uglavnom preko Turske, rizikovali su i život i zdravlje da bi ostvarili cilj. Neke od njih porodice i prijatelji već čekaju na Zapadu, najčešće u Nemačkoj, u kojoj bi, uz dobro plaćen posao, želeli da dočekaju 2018. godinu.

“Deset meseci mi je trebalo da stignem do Beograda i sada ne znam kako ću i da li ću moći dalje”, žali se dvadestjedenogodišnji Damar, jedean od retkih kojima cilj nije Nemačka, već Belgija.

Najbolje bi bilo da možemo da se vratimo kući, ali ne možemo, nije bezbedno i nema od čega da se živi

“Tamo me čeka porodica, nadam se da ću ih uskoro videti”, priča i dodaje da bi se zadovoljio bilo kakvim poslom od kojeg bi mogao pristojno da živi, ne bi birao. Deo njihove “ekipe” ostao je i novogodišnju noć proveo u napuštenom magacinu, nedaleko od Autobuske stanice. Kažu, trude se da se drže zajedno i da jedni drugima pomažu, to im je jedino preostalo.

“Mi smo rešili da malo prošetamo, vidimo atmosferu u gradu, ali dosta njih je ostalo u skrovištu. Tamo su zapalili vatru da se zgreju, i slušaju muziku sa mobilnih telefona”, prepričava nam atmosferu dvadesetosmogodišnji Latif. Kažu da im se Beograd dopada i da su ljudi uglavnom fini prema njima, Svima u Beogradu i Srbiji žele sve najbolje u 2017. godini, ali ipak, ne žele ovde da ostanu i čekaju prvu priliku da pređu granicu.

Prepušteni kriminalcima

Radoš Đurović iz Centra za tražioce azila smatra da bi u 2017. godini za ove mlade ljude trebalo da se pronađu neka bolja rešenja, a pre svega da se povećaju sadašnji smeštajni kapaciteti u prihvatnim centrima. “Oni su očajni, nisu sigurni da će uspeti da nastave dalje. Upućeni su na kriminalce i krijumčare”, objašnjava Đurović i ističe da zima otežava njihov ionako težak položaj, i loše psiho-fizičko stanje u kojem se nalaze. Potrebne su im i one najosnovnije stvari za hldne dane-odeća i obuća.

“Porodice ih zovu, pitaju ih gde su, dokle su stigli, a oni ne znaju šta da im kažu, šta da im odgovore”, priča Đurović i dodaje da Centar za tražioce azila pokušava da migrantima pruži pravnu i psihološku podršku. Kako bi i najmlađi među migrantima osetili barem malo prazničnih radosti i atmosfere, Centar se pobrinuo da paketići stignu do dece koja su praznike provela na graničnom prelazu Kelebija, pa su ih iznenadili igračkama i slatkišima.

Republički Komesarijat za izbeglice i migracije brine o migrantima koji su smešteni u prihvatnim centrima, a kako su nam rekli, posebnu pažnju posvetili su deci koja su u njima dočekala Novu godinu. Pored dodele paketića, priredjivane su i pozorišne predstave. U prihvatnom centru u Krnjači bila je organizovana i specijalna priredba koju su podržali Ministarstvo za kulturu i informisanje i ansambl “Kolo”.Organizacija SOS dečije selo obezbedila je paketiće za decu u Prihvatnom centru u Adaševcima.

U prihvatnim centrima u novogodišnjoj noći, sve je proteklo mirno, nije bilo povečerja, ranog odlaska na spavanje i gašenja svetla, a migranti su Novu 2017. godinu mogli da dočekaju u skladu sa svojim običajima i tradicijom.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar