EKSPRES UVODNIK: Remi

EKSPRES UVODNIK: Remi

Aleksandar Vučić i Brajan Hojt Ji (AP Photo/Darko Vojinovic)


Vučić vrlo dobro zna onu šahovsku izreku po kojoj je neki put i pedeset dobrih poteza nedovoljno da dobiješ partiju, ali je samo jedan loš dovoljan da je izgubiš

Bruka za analitičare, pre svega, ali i nešto više od toga, što je svakako porazno – odsustvo svake volje u društvu da se bilo kojem pitanju priđe ozbiljno, bilo kada je reč o kritici, podršci ili prosto sopstvenom mišljenju.
Primer susreta Vučića s Brajanom Hojtom Jiom najbolje je to pokazao. Jedni su navijali za „imaginarnog Vučića”, drugi za istog takvog Jia.
Prvi su isticali to što je predsednik oštro odgovorio, drugi da je nemoguće sedeti na dve stolice.
Ni jedni ni drugi nisu primetili čitav niz događaja koji su prethodili samom sastanku, vodili ka njemu, a još manje osnove onoga što je u svemu tome sam predsednik radio.
Najpre, preskočili su onaj osnovni aksiom. Da Vučić zna koliko je važno, bolje reći krucijalno imati svoju politiku kada se već politikom baviš, i koliko je nužno da se za tu politiku boriš.
I ne ponavlja on bez veze tu mantru – strateški cilj nam je Evropska unija, uz održavanje dobrih veza s Rusijom, Kinom, SAD i svima ostalima.
To jeste njegova politika, koja danas, u oštro podeljenom svetu, zahteva i svakodnevnu inicijativu i neprekidan rad, stalno razmišljanje o potezima i, na kraju, onu vrstu borbe koja podrazumeva neodstupanje od pozicije za koju si ocenio da je najbolja.

Šahista
Zaboravlja se, takođe, da je Vučić školovani šahista i da ništa ne radi tek tako, nasumice, u iznudici, ili zato što ne zna šta bi drugo.
Naprotiv, veoma je pažljiv jer vrlo dobro zna onu šahovsku izreku po kojoj je neki put i pedeset dobrih poteza nedovoljno da dobiješ partiju, ali je samo jedan loš dovoljan da je izgubiš.
Zato je svemu i pristupio temeljno, što opet niko nije primetio. I ako je za druge dolazak Jia i sve ono što je izgovorio bilo iznenađenje, za Vučića sigurno nije.
On je očekivao taj sastanak i mesecima se za njega spremao, po svim pravilima igre koja je, u svojim začecima, imitirala (vežbala) kretanje, raspored, poredak i rodove vojnih trupa.
Mnogo od tog prvobitnog ostalo je i u današnjem šahu – razvijanje centra i krila, pioni kao pešadija, druge figure poput artiljerije, frontovska otvaranja – uz jednu veliku razliku. Nekada se kretanje figura određivalo kockom, a danas sam o potezima odlučuješ na osnovu svog znanja i umešnosti, pre svega one koja se tiče predviđanja.
I toga je Vučić bio svestan. Zato je, pre nego što će se dogoditi susret s Jiom, susret na kojem još jednom mora da odbrani svoju politiku, tako pažljivo birao i šta će raditi i s kim će se viđati.
Pa je razmenio pisma s kineskim predsednikom, u Beogradu je dočekao ruskog vojnog ministra, a pre toga je organizovao i sada već čuveni susret s Erdoganom.
I prva dva događaja (mada ne prva hronološki) služila su da se ljudima u EU i SAD pokaže da Srbija ima i linije snabdevanja i logističku podršku i na drugoj strani.

Dobra priprema
Ona druga – Erdogan – Vučiću je poslužila da zatvori front ka Bosni, obezbedi mir s te strane i stekne još jednog važnog saveznika.
Ako se tome doda da je i sve učinio da smiri još jedan front – ka Hrvatskoj, da se snabde džebanom koja će obesmisliti tvrdnje odavno obesmišljenih protivnika u samoj Srbiji, da pokaže jedinstvo i snagu stranke i koalicije (godišnjica SNS), da nastavi da ispunjava srpske obaveze iz Briselskog sporazuma (srpske sudije su položile zakletvu istog dana kada se on sreo s Jiom), ali i da obezbedi da u „neprijateljskoj” pozadini (na samom Kosovu) pobedi Srpska lista, za koju više niko ne sumnja da je njegova opcija, i tako i tamo, u toj pozadini, stekne ozbiljne pozicije, one partizanske, koje svakog trenutka, ako ništa drugo, mogu da preseku linije snabdevanja i komunikaciju „protivnika”, jasno je koliko je o svakom potezu pazio i koliko se pripremao, šahovski.
I onda se sreo s Jiom. Dobro ukopan, snabdeven, jak, sa ozbiljnom logistikom i komunikacijom na drugoj strani, sa svojim ljudima u tuđoj pozadini, miran na svim drugim frontovima, fokusiran… i sve to da bi mogao da ponovi ono što ponavlja već jako dugo, a što takođe malo ko primećuje: da, ako se od Srbije nešto traži, Srbija mora nešto i da dobije.

I ako je za druge dolazak Jia i sve ono što je izgovorio bilo iznenađenje, za Vučića sigurno nije. On je očekivao taj sastanak i mesecima se za njega spremao
Interesantno je koliko ima malo ozbiljnih analiza onoga što Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, danas radi

Suštinski, on nudi remi pod ravnopravnim uslovima. A da bi došao u situaciju da velikom i jakom „protivniku”, ubeđenom da svakoga s druge strane table može da zgazi, uopšte i pomene tu mogućnost – hajde da završimo nerešeno – mora da bude neverovatno pripremljen i jak.
I time se sve vreme bavio, i nastaviće da se bavi.

Čovek iz vica
Na to ga, pritom, ne tera ni sujeta ni manjak inteligencije ni nesvesnost o tome s kim ima posla, već upravo suprotno, sve ono što zna o njima i što ga, pukom logikom, dovodi do prostog zaključka. Da će i on i Srbija, ako izgubi, biti potrošeni i da neće dobiti ništa.
Priznaće Kosovo, a u EU će ući malo sutra. Uvešće sankcije Rusiji i ostaće sam, na ledini, bez novca, dok će EU nastaviti da radi s Rusijom i ubire profit. Odustaće od Kine, u koju svi hrle, i opet će ostati bez ičega.
I nije to pozicija na koju bi bilo ko s imalo soli u glavi pristao. Na kraju, nije to ni politika ni strategija, nikakav plan, to je samo puko klimanje glavom na nešto što ti neko drugi predstavi kao poželjno i prihvatljivo.
Da ne pričamo o tome kakve bi posledice po sopstvenu politiku snosio u samoj Srbiji, navijački podeljenoj i željnoj da dočeka i najmanju grešku. Ovde je on u poziciji čoveka iz vica koji na „Marakani”, pred sto hiljada gledalaca, treba da vodi ljubav sa sto žena. I kada stigne do devedeset devete i padne, ceo stadion počne da urla: „Pederu! Pederu!”
Ne oprašta se ništa ovde, i Vučić to vrlo dobro zna.
Zato je, paralelno sa onom partijom koju igra sa svetom, otpočeo još jednu, u Srbiji.
I ona se zove unutrašnji dijalog i pokušaj da sami nađemo rešenje, ono koje će biti dobro i za nas, a koje će i drugi prihvatiti.
No, tek to niko još ne primećuje.
A posle će se čuditi kada budu izbori.
Što je Vučićeva omiljena završnica.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar